Чланови Спортско-риболовног друштва „Алаговац“, Ронилачког клуба „Мостар“ из Мостара и Ронилачког клуба из Дубровника данас су извршили чишћење подводног дијела језера Алаговац. Ова традиционална акција, која се спроводи већ седам година, реализована је уз подршку Општине Невесиње, многобројних спонзора, пријатеља и љубитеља природе.

Градимир Спремо из СРД "Алаговац" истакао је да су спортски риболовци у протеклом периоду извршили више акција чишћења приобалног дијела невесињског језера.

„Данас је на реду еколошка акција уклањања отпада са дна језера, коју не бисмо могли реализовати без помоћи ронилаца“, нагласио је Спремо. Он је додао да рониоци, поред разних врста отпада као што су стакло, метал и пластика, уклањају и грање које може бити веома опасно за купаче.

Предсједник Ронилачког клуба Мостар Фрањо Соче истакао је да је циљ свих њихових акција подизање еколошке свијести људи.

„Ми се увијек радо одазовемо на позив за чишћење овог прелијепог језера. Данас нисмо успјели да нађемо један чамац, због слабе видљивости, али ћемо опет доћи у октобру са сонером и вјерујем да ћемо га тада извући на копно“, рекао је Соче.

Он је поручио купачима и свима који долазе на језеро Алаговац да чувају нетакнуту природу и љепоте овог дијела Невесиња.

Учесници данашње акције дружење су наставили уз припремљену закуску и пријатељске разговоре.

У Дому културе «Небојша Глоговац» вечерас је премијерно приказан документарни филм «Пут Срба са Неретве» аутора Стевана Салатића.

Филм је сабрао 13 животних прича људи који су 1992. године били принуђени напустити своја огњишта и спас од рата потражити широм региона и свијета.

Аутор Стеван Салатић каже да је његова интенција као рођеном Мостарцу била да на 30. годишњицу погрома 35.000 Срба из долине Неретве направи трајно свједочанство о судбинама људи којима је ратни вихор промијенио животе.

− Филм представља својеврстан историјски траг о нашем страдању, судбинама и патњама током Одбрамбено-отаџбинског рата –рекао је Салатић. Он је истакао да је важно да се овакви садржаји снимају и пишу јер свједоче о једном времену важном за српски народ.

Свештеник Радивоје Круљ честитао је аутору на урађеном документарном дјелу наглашавајући да је порука филма да Срби у долини Неретве треба да имају свој живот и планирану активност, а не само реакцију на догађаје.

− Родили смо Шантића и Ћоровиће, саградили највећи православни храм на Балкану, прва српска опера у Мостару је извођена прије Београда, а данас је мала српска заједница изњедрила Лану Пудар−истакао је Круљ, указујући да српски народ мора имати будућност у долини Неретве.

Један од саговорника у филму историчар Бошко Буха рекао је да је аутор аутентично обрадио догађаје од прије 30 година и да се већина Срба из долине Неретве препознала у некој од животних прича.

− Ово је важан историјски документ који може послужити као основа за нека нова дјела писцима и историчарима – поручио је Буха.

Након Невесиња филм ће бити приказан у Гацку, Источном Сарајеву, Требињу и Мостару.

Празничним вечерњим богослужењем  и предавањем  на тему "Невесињска пушка и српско национално питање" синоћ су у Биограду у Цркви Успења пресвете Богородице почеле великогоспојинске свечаности. 

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Драга Мастиловић одабрао је баш ову тему зато што је Невесињска пушка била, како историчари кажу, она мала црна тачка у Херцеговини, која се проширила, претворила у облак и заклонила ведро небо тадашње европске дипломатије.

„Велика ми је част и задовољство што сам одржао предавање баш код цркве у Биограду, гдје су се и сакупили невесињски главари, септембра 1874. године и донијели одлуку о дизању на устанак“, истакао је Мастиловић.

Он је нагласио да је Невесињска пушка иницирала Велику источну кризу након чега је почело рјешавање српског националног питања на подручју Херцеговине. Мастиловић је додао да се страдање српског народа наставило јер је услиједила Аустро-Угарска окупација, велика страдања у Првом свјетском рату, стварање Краљевине Југославије, затим геноциди које је српски народ доживио у Другом свјетском рату, па све до данашњег времена, када смо свједоци демографског колапса српског становништва.

„То је оно на шта стално упозоравамо и о чему причамо и због тога је, осим саме Невесињске пушке, веома важно сагледати тај феномен у ширем контексту српске историје, јер у историји се ништа не дешава тренутно, а да нема своје дубинске корјене. Оно што се нама дешавало у 20. вијеку и све до данас, има своје корјене у тим првим устанцима у Херцеговини“, нагласио је Мастиловић.

Мастиловић је истакао да се у Биограду осјећа веома лијепо јер га као историчара привлаче историјска мјеста и да у њима осјећа дух тих старих времена.

Парох биоградски, свештеник Славко Лаловић, захвалио се проф. др Драги Мастиловићу на одржаном историјском часу и позвао је вјерни народ Биограда и околних мјеста да својим присуством увеличају данашњу славу Храма Успења пресвете Богородице у Биограду.