Поводом трагичне смрти ученице Средњошколског центра „Алексе Шантића“ Ксеније Стајић, данас је у холу школе одржана комеморативна сједница.

Присутнима се обратила директорица Центра Драгана Будалић рекавши да осјећају огромну тугу и жал због овог великог губитка и да је Ксенија била сјајна дјевојка и ученица.

"Ксенијин благи осмјех, смиреност и благост њеног лика је све што нам остаје као сјећање на њу. Читајући њене писмене задатке сам запамтила једну њену мисао која гласи: 'Битно је да не посустајемо, јер све се десило и дешава се са разлогом'. Ксенија је сада на неком љепшем мјесту, опет благог лика и осмјеха, али мирна и без трагања за смислом пролазног и трошног, овоземаљског живота", нагласила је Будалић.

Војка Зубац као разредни старјешина каже да је овај немили догађај оставио у свима велике ожиљке у души и срцу.

"Најтежи тренуци у животу наступе изненада, затекну нас неспремне и покажу сву сурову истину која нам душу претворе у бездан бола и туге. Живот нам често приреди изненађења не слутећи да ће она некада бити толико бременита да ће нам промијенити наше погледе, увјерења и понашање. Да ли има већег бола него кад се откине комад срца а оно настави да крвари без краја и утјехе. Душо моја, нека ти је вјечни мир у души, сада припадаш љепшем свијету у коме нема боли", поручила је Зубац.

Последњи поздрав исред школских другара упутила је ученица Нина Голијанин рекавши да је Ксенија била тиха и њежна, изузетна ученица која је сањала велике снове који су нажалост прерано прекинути.

"У једном од својих литерарних радова написала је: 'Желим да успијем, да нађем прави пут и да испуним очекивања. Ништа од тога није лако, али треба да будемо захвални на свему што се дешава и што смо баш ми добили прилику да живимо. Често себи постављам питање шта је смисао живота и који је смисао мог постојања и живљења и мислим да смисао није нешто што се коначно пронађе, већ нешто што се стално гради и мијења, и ако никад не спознам смисао уживаћу у свакој новој пустоловини и путовању који ме води ка одговору' ", невела је Голијанин. Она је додала да, нажалост, Ксенија није добила свој одговор прераним одласком, а без одговора остајемо и ми зашто је једна младост прекинута и снови остали недосањани.

Голијанин је нагласила да ће Ксенија вјечно живјети у сјећањима како свог III Г3, тако и свих осталих школараца и запослених у средњошколском центру.

На крају помена присутнима се кратко обратио и захвалио Ксенијин стриц др Драган Стајић. Истакао је да је посебно био осјетљив на њу, јер је одрастала без мајке, и како је имала велике планове да дође у Нови Сад код њега да студира.

Посмртна поворка креће у 15 часова испред капеле на Гвозду, а сахрана ће се обавити на Српско-православном гробљу у Невесињу.

Иза Ксеније су остали отац и старији брат.