Невесињска олимпијада први пут након 1993. године неће бити одржана са препознатљивим садржајима који сваког августа у херцеговачкој варошици сабирају спортисте, госте и завичајце расуте по читавом свијету.
Да није било корона вируса централни догађај невесињског сабора традиције и витештва вјероватно би се одржавао на данашњи дан на Братачком лугу. Љубитељи коњичког спорта и старих народних игара ове године су остали ускраћени за атракцију коју је доносила ова августовска светковина.
Нажалост, развој епидемиолошких прилика у Републици Српској и читавом региону пореметио је дешавања у свим друштвеним сферама, па и у култури и спорту. Сам смисао Невесињске олимпијаде ̶ отвореност за аматериски и професионални спорт, старе и младе, без обзира на вјеру и нацију, ове године никако није могао бити проведен.
Ако се томе додају и актуелне мјере Републиког и Општинског штаба за ванредне ситуације које не предвиђају присуство публике на спортским догађајима, онда је јасно да би драж Невесињске олимпијаде какву познајемо била значајно умањена.
Да би сачувао традицију, Организациони одбор 145. Невесињске олимпијаде у години кандидатуре ове манифестације за УНЕСКО-ву листу нематеријалног насљеђа човјечанства, у Градској галерији је приредио комбиновану изложбу „Свједочанства српске традиције и културе“.
Током вијек и по одржавања народног сабора витештва у Невесиње дешавали су се краћи и дужи прекиди који су најчешће били изазвани ратним сукобима, али је било и других разлога.
Коњске трке нису одржаване од 1912. године до средине двадесетих година 20. вијека , а потом од 1940. до 1952. године. Посљедњи четворогодишњи прекид био је од 1990. до 1994. године.
Судбински везани за ратове, али увијек опредијељени за чување традиције духа витештва, Невесињци су усљед ратног вихора 1994. године одлучили да приреде коњске трке. Успјели су то захваљујући пријатељима из Шапца који су жељели да слободарској херцеговачкој варошици дају одушка у тешком времену.
По угледу на Олимпијаду у Старој Грчкој када су престајали ратови и непријатељства и са невесињске манифестације су кроз спортски дух упућене поруке мира.
