Region
Народни посланик у НСРС , Илија Таминџија рекао је да сваки успјех Републике Српске некога „нажуља“, па тако и изградња хидроелектране „Дабар“ и аеродрома у Требињу.
Таминџија је, коментаришући изјаве жупана Дубровачко-неретванске жупаније Николе Доброславића око изградње ових великих капиталних пројеката за Српску, Херцеговину и Требиње, истакао да су на провокације и неосноване оптужбе до сада ћутали из доброг васпитања и пристојности.
Он је рекао да га Доброславићеве изјаве подсјећају на „манире“ СДА и њихове политике, чији челници, такође, у свим великим пројектима у Српској виде нешто лоше, али не и сопствене неуспјехе.
„Годину 2021. испратили смо уз одличне вијести – потписан је уговор о изградњи и финансирању Хидроелектране ‘Дабар’. И умјесто честитке, жупан дубровачко-неретвански одлучио је да од комшијског успјеха направи своју промоцију – критикујићи и тобоже испитујући пројекат који је добио све потребне сагласности и дозволе и прошао релевантне институције. И не само то. Зна одлично Доброславић и да је управо због екологије на коју се позива пројекат тапкао у мјесту три године, али на крају ни Суд БиХ није могао да нађе ниједну замјерку и нерегуларност када је еколошка дозвола у питању. Но, гле чуда, жупан би поново ову тему да стави на сто. И да нам ‘украде’ још једно двије-три године. Поручујемо му да ми градимо и радимо“, навео је Таминџија.
Према Таминџијиним ријечима, ХЕ „Дабар“ је пројекат из шездесетих година прошлог вијека, из времена ФНРЈ и СФРЈ, и Републици Српској биће велико задовољство и понос да га изгради.
„Било би нам задовољство да жупан преиспита зашто се неки стратешки објекти из некадашње државе, а на његовој територији, не одржавају, па је ХЕ ‘Дубровник’ свако мало ван мреже због чега финансијски трпе и Хрватска и Српска. Било је још пригодних тема за крај године, па можда и да се сумирају сви бенефити Неума, Чапљине и Равног и утицај рада ХЕ Чапљина на буџете ових општина. Сигурно би било прикладније од критика пројекта аеродрома Требиње којим се баве компетентни и стручни људи из Србије и Српске“, навео је Таминџија.
Он је рекао да се у Републици Српској радују сваком инфраструктурном пројекту који реализују комшије, без обзира на то да ли се ради од Србији или Хравтској.
„Ипак, не очекујемо од Вас да дијелите радост са нама због наших подухвата, али очекујемо да их макар објективно сагледате и не коментаришете злонамјерно. Нека будућност каже истину и процијени свакога у складу са својим радом и постигнућима“, навео је Таминџија.
Hercegovina press
Узалуд је све човјеку ако сав свијет задобије, а душу своју изгуби, поручио је Његова светост патријарх српски Порфирије окупљеним вјерницима у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци.
Патријарх је указао на Христову љубав, да је он смисао постојања човјека и да је дошао да то покаже.
Ако мислимо да нам све оно што имамо може обезбиједити суштинску сигурност, варају се, рекао је патријарх и додао да то што је материјално и пролазно није могло да задовољи кратер у њиховој души.
- Није циљ прије свега имати, него бити, потреба је да имамо смисао и када нам иде од руке и када не иде све како смо замислили. Да ли имамо смисао у животу зависи од циља који смо себи поставили. Господ је дошао међу нас да буде наш смисао, без њега ништа нисмо - истакао је патријарх Порфирије.
Он је додао да људима, када немају Бога у себи, почне страх да управља, а Господ је, каже, дошао да донесе мир.
- Центар свијета је тамо гдје је Господ живи и нема те силе свијета која нас може покорити, ако смо са Христом - нагласио је патријарх.
Према његовим ријечима, Република Српска је презиме за многе људе који имају своје име, за многе православне хришћане који живе на овим просторима.
- Браћо и сестре, и моји су коријени овдје и знам своју ђедовину, знам да је ту дубок коријен православне хришћанске земље... Ако знамо ко смо, знамо своје презиме, ма колико мали, јаки смо, јаки заједницом са Богом, његовом благодаћу, љубављу - нагласио је српски патријарх.
Када се говори о Светом архиђакону Стефану, на чији је празник данас служио у Бањалуци, патријарх је рекао је да је овај празник слава свих становника Српске.
За оне којима су пуна уста мира, нагласио је да продају оружја, од тог новца граде себи палате, а душа им је скучена.
- Мир наш је Господ, ми не чекамо боље вријеме, ми чекамо Христа - истакао је патријарх, који је трећег дана Божића служио Свету архијерејску литургију у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци.
Епископ бањалучки Јефрем захвалио је патријарху што је данас у Бањалуци да прославе Светог архиђакона Стефана да би се помолили за српски народ и Републику Српску.
- Увијек отворена срца гледамо тамо гдје је столица Светог Саве и гдје сједни његов насљедник. То сте ви у овом тренутку - рекао је владика Јефрем замолио патријарха да благослови овај народ, Републику Српску и њене представнике који се у овим тешким временима боре за Српску.
Светој литургији присуствовали предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић и бројни вјерници.
Патријарх је освјештао и славски колач поводом данашег празника, првомученика који је пострадао за вјеру Христову.
Република Српска обиљежава Дан Републике - 9. јануар.
Свету архијерејску литургију трећег дана Божића у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци служи Његова светост патријарх српски Порфирије уз саслужење више архијереја СПЦ.
Свечани дефиле биће одржан у Бањалуци са почетком у 12.00 часова, док ће на платоу испред Палате Републике у 19.00 часова бити уприличен ватромет уз концерт Полицијског оркестра МУП-а Републике Српске.
Велики концерти поводом 30 година постојања Републике Српске биће одржани у неколико градова Српске.
На Тргу Србија у Источном Новом Сарајеву биће одржан велики концерт, чији је почетак најављен за 19.30 часова, а наступиће "Ван гог", "Лексингтон бенд" и Дејан Петровић Биг бенд.
У Требињу на Градском тргу наступа Даница Црногорчевић. У Зворнику на Тргу Легенде, док ће Бањалучани у Парку Петар Кочић уживати у пјесмама Етно групе Траг.
Приједорчане на Тргу ће забављати Рибља чорба, Добојлије Мирослав Илић.
У Градишци је Јелена Томашевић, а у Бијељини Саша Матић.
У Козарској Дубици наступиће Митар Мирић, а као предгрупа локални састав Трио гушт.
Дан Републике Српске биће обиљежен у Брчко дистрикту у понедјељак, 10. јануара.
Република Српска настала је 9. јануара 1992. године под првобитним називом Српска Република БиХ.
Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба који су имали статус конститутивног народа.
Традиционални Божићни концерт поводом најрадоснијег хришћанског празника и ове године је одржан у Мостару, а претходио му је и пријем уприличен поводом Божића, на којем је истакнуто да треба његовати љубав и заједништво ради боље будућности.
Концерт су организовали Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Мостар, Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле", Српска православна црквена општина Мостар и Манастир Житомислић.
У божићној бесједи архимандрит Лазар Лазаревић из Манастира Житомислић подсјетио је на важност Божића и на искушења која доноси данашње вријеме.
Архимандрид Лазар је рекао да је Божић догађај када се срећемо са Христом у данашњој свакодневници.
- Исус не долази да би остварио наше жеље већ Божије. Исус Христос је жив Бог и зато жели да и нас сретне живе и овога Божића. Да би нас срео живе морамо бити у духу Божића, а то значи да смо спремни на жртву у садашњости - рекао је архиандрид Лазар у препуном Хрватском дому "Херцег Стјепан Косача".
Окупљени су уживали у дашку божићног духа захваљујући Српском византијскоми хору "Мојсије Петровић" и хору дјеце која похађају православну вјеронауку у мостарским школама.
Дјеци су подијељени пакетићи, а сви присутни на крају су испред "Косаче" уживали у ватромету.
Прије концерта, у Галерији краљице Катарине у Хрватском дому је одржан Божићни пријем у организацији мостарске "Просвјете", друштва "Гусле", Српске православне црквене општине Мостар, Манастира Житомислић и Клуба српских вијећника у Градском вијећу Мостара.
Бројне вјерске, политичке и културне представнике града Мостара поздравио је игуман манастира Житомислић Данило којима је пожелио добродошлицу и подсјетио на то да је Божић празник мира и љубави када треба да се сви радују једни другима.
- Све вас гледам с радошћу и цијеним ваш долазак међу нас, јер показујете дугогодишње отворено срце и поштење према нама. Када дијелимо празнике показујемо да овај град има будућност. Има будућност у томе да су сви наши празници и светковине заједничке, а онда такође да сутрашње евентуалне проблеме рјешавамо заједно - истакао је игуман Данило.
Окупљене је поздравила и предсједница "Просвјете" Сања Бјелица Шаговновић која је указала на то да је Мостар најбољи примјер богатства различитости, а празници вријеме када пријатељства, љубав и сарадњу треба да се његују и подстичу, те покажу широј јавност како се у Мостару живи.
- Ми своје празнике не желимо славити сами нити једни поред других, него управо једни с другима, како смо их увијек славили у Мостару - рекла је она.
У име Клуба Српских посланика, окупљене је поздравио замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић наводећи да ће и у будуће све остале православне празнике и прославе организовати на овај начин.
Изразио је увјерење да Мостар иде у добром смјеру, а нагласио је и да ће чинити све да сви равноправно, насмијано и отвореног срца крену у бољу будућност.
Свештеник Анте Јукић је поздравио присутне у име бискупа мостарско дувањског Петра Палића, те пожелио да витлејемско свјетло засија у њиховим срцима и да тако дође и до других људи.
Он је пожелио срећан Божић и да Божијом наклоношћу буде испуњена 2022. година.
Велико задовољство што послије тегобних времена божићну радост дијели са својим пријатељима, православним вјерницима исказао је и мостарски муфтија Салем Дедовић.
- Посебна је радост што се поново враћамо традицији и обичајима и ономе што краси овај град и Херцеговину - да се љепота и богатство празника подијели с другим људима - рекао је Дедовић.
На пријему су били представници институција из Републике Српске, власти града Мостара и Херцеговачко-неретванског кантона, културних удружења из Мостара и бројни гости.