Region
Средства од два милиона КМ, које је данас одобрио Управни одбор Фонда солидарности Републике Српске за сузбијање посљедица афричке куге свиња, искористиће се за стоодстотну накнаду штете за кориснике чија штета износи до 5.000 КМ, као и за дјелимичну накнаду штете за веће кориснике.
На овај начин накнада штете ће бити у цјелини исплаћена за више од 300 корисника, односно сви произвођачи из општина Градишка, Доњи Жабар, Угљевик, Шамац, Модрича, Пелагићево, Чајниче, Билећа, Гацко, Соколац, Шипово и Милићи, саопштено је из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Приоритет су при томе имали корисници којима је узгој свиња приоритетно служио за задовољавање властитих прехрамбених потреба.
Дјелимична накнада исплаћена је за ветеринарске организације, Ветеринарски институт "Др Васо Бутозан" и организације које су вршиле услугу санације терена.
РТРС
Вишенедјељни пост, којим се православни вјерници припремају за најрадоснији празник, рођење Исуса Христа- Божић почео је данас. Осим уздржавања од мрсне хране и пића, ово је вријеме за молитву и покајање.
Божићни пост траје 40 дана, све до 7. јануара 2024. године, односно до прославе Божића.
Вјерује се да је Божићни пост уведен још у 4. вијеку, док је пуно трајање од 40 дана добио у у 12. вијеку.
У данима поста, вјерници ће се припремати за обиљежавање најрадоснијих хришћанских празника кроз посвећеност молитви и чишћењу тијела и душе кроз исхрану, добра дјела и позитивне мисли.
Према правилима поста и према ријечима Светог Јована Златоустог, тјелесни пост – односно уздржавање од хране животињског поријекла – нема користи за вјерника ако није повезан с духовним.
- Не говори ми “Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гњевног човјека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тијело мучио?" - ријечи су Светог Јована Златоустог.
Божићни пост уведен је по узору на самог Исуса Христа, који је, према предању, 40 дана провео у пустињи у молитви и постећи. Он је, иначе, раније трајао само седам дана, али је на Свехришћанском сабору 1166. донијета одлука да убудуће траје 40 дана.
Ипак, они који имају здравствени или неки други проблем због ког не могу да избјегавају храну животињског поријекла 40 дана имају могућност тзв. “малог поста”, који траје седам дана.
Правила Божићног поста
Пост код православних вјерника значи неконзумирање хране и пића животињског поријекла, односно меса, млијека, јаја и животињске масти у периоду од 40 дана, до Божића.
На води се, односно строго, пости само сриједом и петком, док су понедјељком, уторком и четвртком уље и вино дозвољени, а суботом и недјељом се једе и риба. Дакле, то треба да изгледа овако:
- Сриједа и петак, пост на води
- Понедјељак, уторак и четвртак, пост на уљу
- Субота и недјеља, пост на уљу, уз дозвољену рибу
- Најстрожи пост је на Бадњи дан, када вјерници све до вечере посте искључиво на води.
У организацији Савеза гуслара РС и техничкој организацији Гусларског друштва „Војвода Лука Вукаловић“, синоћ је у Требињу одржан 12. Савезни фестивал младих гуслара, на коме је своје знање и умјеће показало тридесетак младих гуслара из РС, Србије и Црне Горе.
У конкуренцији младих гуслара, узраста до 13 година прво мјесто освојио је Дамјан Војводић из Гусларског друштва „Свети Сава“ из Подгорице, друго мјесто припало је Василију Голубовићу из Школе гусала „Сандић“ из Београда, а треће Свету Вујовићу из Удружења гуслара „Војвода Глигор Милићевић“ из Билеће.
Код старијих гуслара, узраста до 18 година највише умјећа показали су чланови Школе гусала „Свети Ђорђе“ из Никшића, којима су припала сва три прва мјеста. Први је био Лука Ераковић, други Мико Кецојевић а трећа Јелена Миљанић.
Поздрављајући окупљене младе гусларе, предсједник Савеза гуслара РС Бошко Голијанин рекао је да међу народима у РС, Србији и Црној Гори нема граница а овај фестивал је потврда тога.
„Увијек смо гајили и поштовали епску поезију и гусле и надам се да ће ови млади гуслари прије свега бити добри људи али и гуслари“, рекао је Голијанин.
У екипном пласману најуспјешнија је била Школа гусала „Вукојица Сандић“ из Београда, друго мјесто припало је Школи гусала „Свети Ђорђе“ из Никшића а треће Гусларском друштву „Раде Јамина“ из Вишеграда.
Младим гусларима поздрав је у име епископа Захумско херцеговачког и приморског Димитрија пренио свештеник Борис Бандука а испред Града Требиња обратио се Томо Вујиновић начелник Одјељења за општу управу Града Требиња.
Радио Требиње
Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Светог мученика Стефана Дечанског. У народу се празник назива Мратиндан. Данас се обележава и дан Светог великомученика Мине. Стефан Урош III Немањић, син краља Милутина и отац цара Душана, живио је крајем 13. и почетком 14. вијека.
По наређењу оца био је ослијепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен.
При ослијепљењу јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид.
Пет година провео је Свети Стефан у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и цијелог Цариграда.
Када је прошло пет година Свети Никола чудотворно је вратио вид краљу Стефану, који је одмах, из захвалности саградио храм Високи Дечани, једну од најљепших грађевина византијске уметности и средњовјековне архитектуре на тлу српске државе.
Богато је даривао Базилику Светог Николе у Барију у којој почивају светитељеве мошти.
Свој вијек проживио је Свети Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 1336. године на данашњи дан. Са Светим Савом и светим кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.
Некада се на овај дан у народу прослављао Свети Мартин. Црквеном одлуком на овај дан премјештена је слава посвећена српском краљу. Народ га је по Светом Мартину прозвао Мрата.
У многим крајевима данас се прослављају крсне и завјетне славе. Многи су и крштени његовим именом. Дан Светог мученика Стефана Дечанског црно је слово у календару српске православне цркве. Завјетни је дан за све оне који болују од очних болести.
Обичај је да се данас овце не изводе из тора. Најављује се и зима изреком “Свети Мрата, снијег на врата”. Постоји вјеровање и да се на Мратиндан предсказује каква ће зима бити. Ако је дан магловит, зима ће бити промјенљива, а ако је ведар и сунчан, биће мраза.
Вјерује се и да ће, ако домаћин данас преузме све послове у кући на себе, домаћинству кренути на боље. У супротном, за ту кућу година ће бити лоша.
Постоје интересантни обичаји повезани с овим празником, који, како тврде етнолози, потичу из паганских времена. Према једном, на Мратиндан су Стари Словени славили култ вука који је истовремено моћан противник и заштитник од демона.
Тако је настало вјеровање да 24. новембра Свети Мрата сазива све вукове и одређује им колико оваца од којег домаћина смију да поједу те зиме тако да никоме не нанесу превелику штету.
Данас се завршава период Вучијих дана, који су почели на Ђурђиц.
У овим данима ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Кројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.
Српска православна црква данас прославља и Светог великомученика Мину. Као истински хришћанин, напустио је војску и отишао у планину. Послије неколико година се вратио и пред окупљенима објавио своју вјеру у Христа. Мучен је и на крају посјечен мачем око 304 године. Над његовим моштима у Александрији саграђена је црква.
ГЛАС СРПСКЕ