Region
Из Фонда здравственог осигирања Републике Српске позивају грађане који још нису пријављени на здравствено осигурање да искористе повољнију епидемиолошку ситуацију, како би у надлежним пословницама регулисали свој статус.
- Иако је епидемиолошка ситуација повољнија, молимо грађане да се процес пријаве на здравствено осигурање спроводи у складу са поштовањем епидемиолошких мјера и без стварања гужви у пословницама. Позив за пријаву на здравствено осигурање посебно се односи на оне грађане који су раније по основу незапослености били пријављени на здравствено осигурање и који још нису регулисали свој статус осигурања - саопштено је из ФЗО.
Из ФЗО напомињу да поједине земље у окружењу укидају ванредну ситуацију, те да ће, када то учини и Република Српска, бити укинуто и право коришћења здравствене заштите за неосигуране грађане, односно они ће морати сами плаћати здравствене услуге.
- Ово је уједно и прилика да позовемо осигуранике који до сада нису преузели своју електронску здравствену картицу да то учине, јер по укидању ванредне ситуације елекронска картица биће услов за коришћење здравствене заштите - наводе из ФЗО.
До сада је, како се наводи у саопштењу, електронску картицу преузело 592.000 осигураних лица, што је нешто више од 50 одсто осигураних.
ИЗ ФЗО подсјећају да је у Републици Српској на снази још ванредна ситуација и здравствене књижице није потребно овјеравати, а Фонд од 13. марта 2020. године, тачније од када је проглашена пандемија вируса корона, финансира здравствене услуге за све грађане /осигуране и неосигуране/ у јавним установама и по томе је Српска јединствена у региону.
У саопштењу се напомиње да је Закон о здравственом осигурању дао широк спектар могућности пријаве на осигурање, а посебно су заштићене друштвено осјетљиве категорије, попут дјеце до 15 година, трудница, породиља, старијих од 65 година, обољелих од малигних болести, дијабетеса и других тежих обољења.
Ова лица се на здравствено осигурање, у случају да немају ниједан други основ, могу пријавити и по основу свог здравственог статуса, односно година живота, што раније није био случај.
Из ФЗО наводе да и лица која немају приходе имају могућност да се на основу тога пријаве на здравствено осигурање.
Фонд је још раније, захваљујући сарадњи са Пореском управом Републике Српске, остварио могућност да у систему Пореске управе провјери да ли лице остварује приходе или не, како грађани више не би морали ићи од једне до друге установе.
Из ФЗО подсјећају да се грађани који су од посебног социјално друштвеног значаја, као и лица без прихода на здравствено осигурање пријављују у надлежној пословници, затим да за раднике то чини послодавац, а за пензионере Фонд ПИО, док пољопривредници треба да то ураде лично у Пореској управи.
- Грађани за све детаље могу да се информишу на инфо-телефон 051/249-171 - поручили су из ФЗО.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске обавјештава пољопривреднике да је данас објављен Јавни позив за подношење пријава за одобравање новчаних подстицаја за капиталне инвестиције у 2022. години, саопштено је из Бироа за односе с јавношћу Владе Српске.
Јавни позив је отворен 30 дана од дана објављивања.
Из Бироа за односе с јавношћу Владе Српске подсјећају пољопривреднике на обавезу ажурирања података у Регистру пољопривредних газдинстава и Регистру корисника подстицајних средстава за развој пољопривреде и села у Српској, што је један од услова за остваривање права на кориштење новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села.
Пољопривредна газдинства која нису извршила редовно годишње ажурирање података неће моћи остварити право на подстицајна средства за капиталне инвестиције, наводи се у саопштењу.
Носиоци породичних пољопривредних газдинстава обавезни су Пореској управи Српске пријавити обавезу доприноса за 2021. годину у складу са прописима о доприносима, те измирити обавезе по основу накнаде за противградну заштиту за 2021. годину у складу са прописима о противградној заштити.
Пољопривредна газдинства уписана у Регистар газдинстава сваке године, од 1. јануара до 15. маја, обавезно пријављују надлежној организационој јединици АПИФ-а податке о начину коришћења регистрованог земљишног посједа, то јест податке о засијаним, односно засађеним пољопривредним културама на регистрованом пољопривредном земљишту и врстама и тренутном бројном стању сточног фонда.
Породично газдинство уписује се у Регистар газдинстава као комерцијално или као некомерцијално газдинство.
Јавни позив можете пронаћи на сајту Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске, као и на сајту Агенције за аграрна плаћања Републике Српске.
Музеј Житомислић био je премали да прими све оне који су дошли чути свједочење о херојству Диане Будисављевић која је током Другог свјетског рата из логора смрти спасила око 10 хиљада српске ђеце.
Након трибине под називом “Диана Будисављевић, заборављена хероина” присутни су имали прилику погледати и изложбу “Мученици Јасеновачки у свјетлу Васкрсења” које су дјело сестара манастира Јасеновац.
Херојство и племенитост Диане Будисављевић годинама су били гурнути под тепих, а њезин лик оживио је издавањем књиге „Диана Будисављевић Прешућена хероина Другог свјетског рата“ од Наташе Матаушић.
Матаушић каже да је ова тема била дуго година занемарена или интерпретирана на начин како је то одговарало тадашњим владајућим структурама и да се коначно задњих година почело говорити о Диани на основу докумената и свједочења.
Матаушић прича да јој је када је завршила књигу најдраже било што је Диани вратила признање које уствари никада није ни добила за свој хуманитарни рад.
„Нисам ја била прва која је открила Диану, али сам покушала открити мјеста на којима је била, њезин рад и људе који су радили са њом и жртвовали се, а били су потпуно избрисани из историје. Много љекара који су са њом радили из њихових биографија било је потпуно избрисано раздобље од 1941. до 1945. године и лавоски посао је био то све истражити и прикупити“, прича Матаушић.
Управо обимна грађа која је прикупљена могла би бити објављена у наставку рада Наташе Матаушић о овој теми. Наглашава да је током рада на књизи прикупила велики број фотографија и докумената.
„Покушат ћу причу о Диани испричати темељем тих фотографија и докумената. Да они говоре сами о себи“, рекла је Матаушић додајући да је врло радо дошла у Мостар јер су прве жене са ђецом које су биле у логору Логорград у коме је ђеловала Диана биле жене из Мостара.
Модератор на трибини теологиња Миља Тупањанин наглашава да је књига занимљива са више аспеката, првенствено што освјетљава један тежак период историје и говори о хуманим дјелима једне жене која нису заслужила да буду заборављена.
„О њој у задњих двадесет година шира јавност скоро ништа није знала. Са друге стране је занимљиво то што ова књига говори о једној жени која није била војник а јесте била херој и жртвовала је све за друге“, прча Тупањанин.
Наглашава да се ради о причи која је вриједна да се чује па чак да се изузме из контекста о коме народу и којим догађајима се ради јер је то универзална људска вриједност.
„За нас конкретно Србе ова књига има вишеструку вриједност и свакоме би препоручила да се упозна са ликом Диане Будисављевић“, каже Тупањанин.
Кустос Музеја Житомислић Милош Јањић наглашава да је поставка „Јасеновачки мученици у свјетлости Васкрсења „ дјело сестара из Манастира Јасеновац и да су на сликама мотиви страдања и мучеништва људи који су пострадали у логорима.
„Специфичан је начин сликања. Оне су жељеле да на свој начин прикажу то страдање и прелазак из смрти у живот“, каже Јањић додајући да ће поставка бити у Манастиру Житомислић у наредним мјесец дана и да сви требају доћи и погледати је јер сви требају бити поносни на јасеновачке страдалнике.
Подсјетимо да је Диана Будисављевић била хуманитарка аустријског поријекла удата за хирурга Јулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу који је био један од малобројних загребачких Срба поштеђених за време НДХ.
Током Другог свјетског рата, Независна Држава Хрватска, која је била савезница нацистичке Њемачке, започела је геноцидну кампању против Срба, Јевреја и Рома, успостављајући бројне концентрационе логоре у Хрватској.
Након што је сазнала за дјецу која су држана у логорима а чији родитељи су или убијени или слани на принудан рад у Њемачку крајем 1941. године, заједно са низом сарадника, Диана је покренула кампању помоћи под називом „Акција Диана Будисављевић”. Акција се бринула углавном о српској деци, али и женама које су држане у разним концентрационим логорима, укључујући логор смрти Јасеновац.
Њен тим је слао лијекове, одјећу, обућу и храну у логоре, а почетком јула 1942., уз помоћ њемачког официра Густава фон Коцијана, добила је писмено одобрење да одведе дјецу из концентрационог логора Стара Градишка. Уз помоћ Министарства за социјална питања, посебно проф. Камила Бреслера, успела је да премјести дјецу затворенике из логора у Загреб, Јастребарско, а касније и у Сисак.
Након напора за спашавање логораша у Старој Градишки, Будисављевић је у униформи медицинске сестре Црвеног крста учествовала у превозу дјеце са Млаке, Јабланца и Кошутарице. Више од 6.000 дјеце пресељено је из тих логора у јулу и августу 1942. године.
Бројну дјецу смјестила је на чување у породице широм Хрватске, али Будисављевић се залагала за то да та дјеца не изгубе свој идентитет и да када порасту знају ко су и одакле потичу, као и да бројне породице које су биле послане на принудан рад у Њемачку могу наћи своју дјецу ако се врате живи.
Тако је направљена збирка података о деци на основу спискова превоза и извора из различитих институција које су водиле сопствене спискове. На крају рата досијеи су садржавали информације о приближно 12.000 дјеце. За бројну дјецу није се знало ни ко су ни одакле долазе јер је међу њима био велики број оних који још нису ни знали причати. Ипак постојале су фотографије и трагови на основу којих би родитељи познали дјецу.
Крајем маја 1945. агенти ОЗНЕ односе албуме са фотографијама дјеце. По налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. од Диане Будисављевић је узета и цјелокупна картотека дјеце.
После Другог свјетског рата вратила се да живи повучена и заборављена у Инзбрук. Више није говорила о свом раду за време рата и до смрти се није опоравила од посљедица обиласка логора и прележаних болести. Тек након смрти њезина унука проналази дневник који је Диана водила и у коме је свакодневно биљежила све што се дешавало. Дуга шутња о добрим дјелима ове хуманитарке ипак је прекинута и након тога је објављен низ књига о Диани Будисављевић, као и филмови.
Златном медаљом „Милош Обилић” за испољену храброст и дјела личног херојства одликовала је Република Србија, а она је и носилац одликовања Српске православне цркве „Царица Милица” за племенитост и хуманитарни рад. У родном Инзбруку 2011. додијељен јој је Орден II реда.
У Београду, Козарској Дубици, Приједору и Градишци добила је улице, а у Градишци је подигнута и спомен чесма са њеним именоМ. Диани Будисављевић у част су названа три парка у Загребу, Сиску и Бечу.
Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа у Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болницама Св. Врачеви у Бијељини и Св. апостол Лука у Добоју извршено је тестирање 470 лабораторијских узорака, а вирус корона потврђен је код 130 особа.
Ради се о 65 мушкараца и 65 жена, од којих је 31 млађе, 53 средње и 46 старије животне доби.
Према мјесту пребивалишта, 41 особа је из Бањалуке, 14 из Бијељине, девет из Требиња, по пет из Источног Новог Сарајева, по четири из Власенице, Добоја и Прњавора, по три из Билеће, Братунца, Градишке, Лакташа и Шипова, по двије из Брода, Вишеграда, Зворника, Кнежева, Котор Вароша, Лопара, Теслића, Челинца и Шековића и по једна из Костајнице, Милића, Мркоњић Града, Новог Града, Новог Горажда, Пала, Петрова, Приједора, Сокоца, Угљевика и Фоче.
У посљедња 24 часа, Институту за јавно здравство Републике Српске пријављено је девет смртних случајева. Ради се о три мушкараца и шест жена, средње и старије животне доби, од којих су по двије особе из Бањалуке и Приједора и по једна из Хан Пијеска, Лакташа, Модриче, Шамца и Зворника.
До сада је у Републици Српској потврђено 110.670 случајева вируса корона, а преминуло је укупно 6.199 особа код којих је потврђен тест на вирус корона.
У Републици Српској, тестирано је укупно 411.518 особа.
Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 400, у Универзитетском клиничком центру Републике Српске 169, а у осталим болницама 231. На респиратору је 36 особа, 21 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, 15 у осталим болницама.