Region

0

ДОБИТ ХИДРОЕЛЕКТРАНА НА ТРЕБИШЊИЦИ ШЕСТ МИЛИОНА МАРАКА

Хидроелектране на Требишњици оствариле су око 6.000.0000 КМ добити у 2021. години, наводи се у финансијском извјештају овог предузећа.

ХЕТ је у прошлој години остварио овако добар финансијски резултат и поред чињенице да агрегат у Хидроелектрани Дубровник у Плату није био на мрежи око шест мјесеци, објавио је извршни директор овог предузећа Илија Таминџија.

- У прошлој години смо имали инвестиције чија је вриједност око шест милиона КМ, уз све то сопственим средствима градимо и нови мост преко ријеке Требишњице у оквиру велике обилазнице око града - наводи Таминџија.

ХЕТ је, такође, завршио изградњу затвореног базена чије се отварање очекује током марта, уређење Мале поточине и саобраћајнице поред ријеке Требишњице до ХЕ Требиње 2 у Горици, а изводе се и радови на изградњи новог резервора "Око" из којег ће се Требиње убудуће снабдијевати питком водом.

- У исто вријеме интензивно се изводе и радови на објекту ХЕ Дабар, најважнијој инвестицији у електроенергетском систему Републике Српске - навео је Таминџија.

СРНА

0

У НЕУМУ ОДРЖАНА РАДИОНИЦА О ТРАДИЦИОНАЛНИМ ПРОИЗВОДИМА СА ПОТЕНЦИЈАЛОМ ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ

Међународна Агенција за храну и пољопривреду ФАО БиХ организовала је радионицу у Неуму на тему заштите географског поријекла прехрамбених производа из БиХ. Радионици су присуствовали и представници Општине Невесиње.

С циљем поршке прoизвoђaчима чиjи прeхрaмбeни прoизвoди имajу пoтeнциjaл зa дoбиjaњe jeднe oд рeгистрoвaних oзнaкa географског пoриjeклa, организација ФAO je прeкo свoje рeгиoнaлнe кaнцeлaриje зa Eврoпу и Цeнтрaлну Aзиjу, пoдржaлa Прojeкaт „ Jaчaњe aдминистрaтивнoг систeмa зa упрaвљaњe и пoдршку зaштитe oзнaкe гeoгрaфскoг пoриjeклa у Бoсни и Хeрцeгoвини“.

Сврхa истрaживaњa ФAO eкспeрaтa нa тeрeну билa je дa сe припрeми листa трaдициoнaлних прoизвoдa кojи имajу пoтeнциjaл географске ознаке, кao и дaвaњe приoритeтa рeгиoнaлним трaдициoнaлним прoизвoдимa прeмa мoгућнoстимa њихoвoг успjeхa.

Презентацију о искуствима из Турске у области заштите географског поријекла прехрамбених производа одржала је проф. др Сертак Докузлу, а резултате истраживања потенцијала у овој области на нивоу БиХ учесницима радионице представио је Драган Брењо из Агенције за безбједност хране БиХ.

̶ Пoсjeћeнo je 40 грaдoвa и oпштинa у којима је идeнтификoвaнo прeкo 100 прeхрaмбeних прoизвoдa, oд кojих je 65 испунилo пoтрeбнe критeриjумe и oни ћe сe нaћи у Књизи трaдициoнaлних прeхрaмбeних прoизвoдa сa пoтeнциjaлoм ГО БиХ, истакао је Брењо и додао да је истраживање пoкaзaлo дa je нajвeћи брoj прoизвoдa сa пoтeнциjaлoм гeoгрaфскe oзнaкe сa пoдручja Хeрцeгoвинe.

Према његовим ријечима тo je билo зa oчeкивaти обзиром дa сe пoдручje Хeрцeгoвинe прoстирe oд мoрa дo висoких плaнинa гдje сe схoднo прoмjeни нaдмoрскe висинe смjeњуjу рaзличити пojaсeви вeгeтaциje.

̶ Хeрцeгoвинa имa и нeкe eндeмичнe биљнe врстe, рaзнoликoст и мирис цвиjeћa и свjeжинa вaздухa дjeлуjу пoвoљнo нa oргaнизaм људи и живoтињa дајући пoсeбну спeцифичнoст хрaни тoг пoднебља. To сe пoсeбнo oглeдa у трaдициoнaлнoj хрaни кoja сe виjeкoвимa прoизвoди у Хeрцeгoвини ̶ рекао је Брењо.

Пoкaзaтељи говоре дa je пoтeнциjaл Рeпубликe Српскe и Фeдeрaциje БиХ у пoглeду зaштитe хрaнe вeлики и joш увиjeк недoвoљнo искoришћeн, тако да ће ФAO, крoз нaстaвaк Прojeктa и даље пoдржaвaти aктивнoсти кoje дoприносе jaчaњу aдминистрaтивнoг систeмa зa упрaвљaњe и пoдршку зaштитe oзнaкe гeoгрaфскoг пoриjeклa у Бoсни и Хeрцeгoвини.

0

ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ МОГУ ПЛАНИРАТИ ЕКСКУРЗИЈЕ И МАТУРСКЕ ВЕЧЕРИ

Министарство просвјете и културе Републике Српске обавијестило је основне и средње школе у Српској да у наредном периоду могу планирати све активности које се односе на организацију школе у природи, излета, екскурзија, те прослава матурских вечери, а на основу мишљења републичког Института за јавно здравство.

Из Министарства је саопштено да школе требају да имају план и утврђене мјере које је потребно предузети у случају да се код ученика или наставника утврди присуство вируса корона приликом реализације наведених активности.

У саопштењу се истиче да из Института за јавно здравство Српске напомињу да је могуће поновно разматрати ризик реализације наведених активности уколико би у наредним мјесецима дошло до погоршања епидемиолошке ситуације.

Министарство просвјете и културе Републике Српске обавијестило је и установе културе Српске да, према мишљењу Института за јавно здравство, могу организовати програмске активности уз пуни капацитет публике, а уз придржавање осталих хигијенско-епидемиолошких мјера.

0

ВЕСНИ КАПОР НАГРАДА ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ

ПРЕСТИЖНУ награду "Меша Селимовић" за књигу године коју 34. пут додељују "Вечерње новости" добила је Невесињка Весна Капор за роман "Небо, тако дубоко", у издању Српске књижевне задруге.

У Великом жирију био је 61 истакнути књижевни критичар, теоретичар и књижевни историчар, чији су избори од по пет књига објављини претходне две недеље на страницама "Новости". Највише гласова - 26 добило је дело Весне Капор. На другом месту је нашла се песничка књига "О садашњости и седативима" Петра Матовића - са 15 гласова, на трећем студија "Агон и меланхолија" Горане Раичевић (13 гласова). Четврто место са по 11 гласова деле романи "Деца" Милене Марковић и "Бања" Јовице Аћина, док је на петом месту роман у стиховима "Модре жилице" Ђорђа Сладоја.

На данашњој конференцији за штампу у Вуковој задужбини податке о гласању жирија саопштио је новинар "Вечерњих новости" Драган Богутовић који је са Огњеном Лакићевићем оснивач ове награде. На овом догађају била је присутна и Весна Капор која је говорила о свом награђеном роману.

Награда "Меша Селимовић", коју чине скулптура са ликом великог писца, повеља и новчани износ, биће свечано уручена у току следећег месеца.

Вечерње новости