Region
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета ” – Градски одбор Мостар и ове године додјељује Просвјетину стипендију „Владимир Ћоровић’’ у оквиру које ће бити додијељене стипендије и награде за 150 ученика и студената.
Просвјетину стипендију добила су 32 ученика од 6. до 9. разреда основне школе у износу од 500 конвертибилних марака, 35 средњошколаца у износу од 700 марака, петнаест студената прве године редовних студија по 800 марака, те још 49 студената других, трећих, четвртих, петих и шестих година редовних студија по 1000 марака.
Дванаест ученика и студената добило је специјалне награде, а седам ученика Гиманзије „Јован Дучић’’ из Требиња добило је награде за активизам.
Најбоља пливачица у Босни и Херцеговини, млада Мостарка Лана Пудар добила је специјану стипендију.
Свечаност додјеле стипендија биће одржана 30. априла 2022. године у Владичанском двору у Мостару (Конак 7) са почетком у 12.30 часова.
Просвјетине стипендије „Владимир Ћоровић” додјељују се за ученике основних и средњих школа и студенте у школској и академској 2021/2022. години са подручја Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Стипендијски фонд Просвјетине стипендије ‘’Владимир Ћоровић’’ расте из године у годину, а ове године већи је од 55.000 евра.
Традиција стипендирања у „Просвјети’’ стара је тачно колико и наше Друштво, које је 1902. основано управо с циљем стипендирања ђака, а међу Просвјетиним стипендистима били су: Иво Андрић, Јефто Дедијер, Бранко Радуловић, Светозар и Владимир Ћоровић.
Обнаљање Просвјетине стипендије у Мостару иницирао је 2016. године господин Славко Андрејевић који је на челу Организационог одбора, а пројекат је подржала Српска православна црквена општина Мостар.
Организациони одбор Просвјетине стипендије од 2016. године до данас прикупио је преко 150. 000 евра и стипендирано и наградио 377 ученика и студената.
Основни мотив за покретање овог пројекта био је подстицање образовања и успјеха садашњих и будућих генерација у Мостару и Херцеговини и окупљање стипендиста око најважнијих животних вриједности.
Добитници Просвјетине стипендије „Владимир Ћоровић“ и специјалних награда
Александар Медан Мостар
Алекса Табаковић Билећа
Андреа Беловић Мостар
Бојана Радовић Мостар
Данијела Папић Билећа
Ева Радишић Мостар
Емилија Бештић Невесиње
Жељка Авдаловић Невесиње
Ивона Вуковић Невесиње
Игор Самарџић Билећа
Ирена Пиштало Мостар
Јана Делић Билећа
Катарина Костић Невесиње
Лазар Парежанин Билећа
Лана Ружичић Мостар
Лана Ћорлука Мостар
Лара Бештић Невесиње
Лена Милошевић Билећа
Марија Милидраговић Берковићи
Марија Окука Берковићи
Марко Домазет Чапљина
Марко Екмечић Чапљина
Марко Медан Мостар
Марта Бјелогрлић Мостар
Милица Михић Мостар
Михаила Комлен Мостар
Павле Михић Билећа
Сања Сјеран Мостар
Сашка Илић Билећа
Селена Лаурент Мостар
Слађан Радовић Мостар
Софија Кулиџан Мостар
Средња школа
Ана Судар Мостар
Анђелина Медан Мостар
Антонела Пејичић Невесиње
Глорија Куреш Билећа
Горан Брборић Љубиње
Дајана Илић Билећа
Данијела Ђурић Дубровник
Дарко Голијанин Невесиње
Драгана Симић Требиње
Елена Табаковић Билећа
Ивана Маврак Мостар
Ивона Ратковић Невесиње
Инес Жутина Мостар
Ирина Делић Билећа
Исидора Мањак Невесиње
Јелена Јањић Љубиње
Јелена Круљ Љубиње
Јован Роган Билећа
Лана Хрњез Чапљина
Лара Чалија Мостар
Марија Торовић Невесиње
Марија Шаговновић Мостар
Марија Шиповац Невесиње
Марко Божић Требиње
Милица Милошевић Билећа
Милош Ковачић Мостар
Милош Милићевић Билећа
Милош Ратковић Невесиње
Наташа Марковић Гацко
Наташа Савић Невесиње
Романа Рогановић Требиње
Сара Главаш Мостар
Теа Домазет Мостар
Филип Комлен Мостар
Хелена Брајић Требиње
Студенти
Александар Милошевић Гацко
Ана Таминџија Невесиње
Анастасија Вујиновић Столац
Ангелина Вукосав Невесиње
Андреа Телебак Мостар
Анђела Вукосав Невесиње
Анђела Риђешић Требиње
Анђела Судар Мостар
Ања Драпић Дубровник
Ања Дучић Требиње
Ања Риђешић Требиње
Бојан Судар Мостар
Вукосава Мањак Невесиње
Георгина Шиповац Невесиње
Дајана Телебак Невесиње
Данијела Зуровац Невесиње
Дејана Комлен Мостар
Драгана Мучибабић Невесиње
Душица Готовина Билећа
Ђорђе Вуковић Невесиње
Ена-Јелена Миловић Мостар
Зорка Куновац Мостар
Иван Вучковић Билећа
Ивана Петковић Невесиње
Ивана Шиповац Невесиње
Игор Радовић Невесиње
Иринеј Кузман Мостар
Исидора Ђурић Требиње
Јасмина Челебовић Мостар
Јелена Кандић Мостар
Јелена Михић Мостар
Јелица Вукосав Невесиње
Јулија Куреш Билећа
Катарина Антељ Мостар
Катарина Жерајић Невесиње
Катарина Јефтовић Билећа
Кристина Комненовић Требиње
Маја Стојановић Дубровник
Марија Вучинић Билећа
Марија Лозо Билећа
Марина Дука Требиње
Марко Главаш Мостар
Марко Зубац Невесиње
Матија Бјелогрлић Мостар
Милена Ковачевић Гацко
Милица Дошло Билећа
Милица Ковачић Мостар
Милица Рончевић Гацко
Мирко Илић Билећа
Наташа Брењо Невесиње
Наташа Кундачина Берковићи
Никола Косјерина Љубиње
Николина Бурани Требиње
Николина Вуковић Невесиње
Николина Перућица Билећа
Сава Милојевић Билећа
Сања Малешевић Билећа
Свјетлана Бабић Гацко
Свјетлана Куљић Берковићи
Селена Суша Требиње
Соња Голо Требиње
Срђан Војичић Невесиње
Тадија Добранић Берковићи
Тијана Јањић Билећа
Добитница специјалне стипедније
Лана Пудар Мостар
Добитници награда Просвјетине стипендије
Немања Шаговновић Мостар
Дарко Судар Мостар
Ђорђе Калем Мостар
Никола Ружичић Мостар
Мирко Маврак Мостар
Игор Лојпур Мостар
Иван Торбица Мостар
Стефан Денда Билећа
Лана Шаровић Дубровник
Анастасија (Јелена) Ковачевић Невесиње
Александра Газивода Требиње
Марија Ковач Невесиње
Добитници награда за активизам
Романа Рогановић Требиње
Војислав Елез Требиње
Марко Мирдиња Требиње
Зоја Перовић Требиње
Јелена Ђерковић Требиње
Милица Илић Требиње
Катарина Јанковић Требиње
На Филозофском факултету на Палама синоћ је представљена књига невесињске књижевнице Весне Капор "Небо, тако дубоко", која говори о губитку ближњих, њиховим реакцијама и самоћи у новом вијеку.
Капорова, која је овогодишњи лауреат награде "Меша Селимовић", истакла је да је за њу признање веома значајно, и то баш зато што је примљено за књигу "Небо, тако дубоко", која прича о великој трагедији, о младој и прерано преминулој дјевојци Тари Сеници.
- То је кратак лирски роман. Бави се и губитком ближњих, сусретом људи са смрћу и њиховим реакцијама, бави се темом самоће у новом вијеку. Причам о томе шта чинити када се десе такве ствари, како се понашамо, можемо ли бити бољи као ближњи онима којима се десе те ствари - рекла је Капорова новинарима.
Она је навела да писац Меша Селимовић, такође, приповиједа о теми губитка, с тим што у његовим романима углавном мушкарци приповиједају бол губитка дјеце или ближњих, а она је у свом роману акценат ставила на мајчину, женску бол.
- Овај вијек је вијек морања и вијек такозване индивидуалности. То је пројекција виших сфера политичке манипулације на свјетском нивоу. Ми се морамо старати да једни другима останемо и будимо блиски, не будемо једни другима вукови, мада је то у великим градовима изражено и наш човјек се лако прими на то да му није важно шта се дешава код комшије или ближњег - објаснила је Капорова.
Према њеним ријечима, књига је један од момената кроз који се она бори против осамљености, отуђености и против новог свијета.
Капорова је навела да је књигу било јако тешко писати, да је било дана када је, а чак и у роману пише та реченица, "куцала и сузе су падале на тастатуру".
Промоцију књиге организовала је Катедра за србистику Филозофског факултета на Палама у оквиру "Академије лијепих ријечи".
Промоцијом Антологије савремене српске ʌирике у Источној Херцеговини „Херцеговачки вијенац“, аутора Гедеона Стајића у позоришној сали Културног центра вечерас је завршена традиционална културна манифестација "Дучићев дан", посвећена великом српском пјеснику Јовану Дучићу.
Промовисана књига је постхумно допуњено издање антологије савремене српске лирике у источној Херцеговини за коју је аутор рекао да представља истинити приказ догађаја у тој регији у другој половини 20. и почетком 21. вијека дат на један посебан начин, као историја људских осјећања.
Антологију су издали СПКД „Просвјета“ из Гацка и „Филип Вишњић“ из Београда.
Радомир Вучковић, предсједник СПКД `Просвјета` Гацко је истакао да је ово друго допуњено издање антологије, која је прву промоцију имала на 101. Шантићевим вечерима поезије у Мостару, затим у Љубињу, Гацку и вечерас у Требињу.
„'Херцеговачки вијенац' је антологија гдје је своје мјесто нашло 17 књижевника из Херцеговине са 375 пјесама које су плод њиховог стваралаштва. Просвјета је препознала оно што је Гедеон Стајић прикупио и са својим најближим пријатељима, на неки начин одлучио шта да буде заступљено у 'Херцеговачком вијенцу'”, навео је Вучковић.
Ђорђе Дабарчић, који је дао највећи допринос на уређивању књиге, рекао је да му је покојни професор Стајић 2012. године донио рукопис "Херцеговачког вијенца" на лектуру и прелом, али да је у штампу послата несређена верзија књиге.
„Када је књига изашла, професор је био разочаран и хтио је да све повуче. Нажалост, није дочекао да се уради допуњено издање, у коме су још 83 пјесме. Неколицина нас из Херцеговине договорила се да требамо урадити друго допуњено издање, а највећи терет пао је на мене. Покојни професор био би сигурно презадовољан“, истакао је Дабарчић.
Гедеон Стајић радио је као професор српског језика и књижевности и филозофске групе предмета у Средњошколском центру у Невесињу, а преминуо је 2017. године. Многи су за њега рекли да је био најбољи познавалац писане ријечи у Херцеговини.
Слађана Скочајић, начелник Одјељења за културу, породицу, спорт и образовање је казала да јој је изузетна част што је у име Града Требиња поздравила све оне који се налазе у чудесном „Херцеговачком вијенцу“.
„У антологији су заступљени пјесници: Никола Б. Нинковић, Ружица Комар, Радослав Милошевић, Новица Телебак, Небојша Рудан, Сергеј Ћук, Божидар Вучуревић, Миодраг Хрњез Љумо, Здравко Дабић, Сретен Видаковић, Ђорђе Дабарчић, Доброслав Ћук, Олгица Цице, Мирко Јакшић, Вера Басор, Божо Кијац и Јован Братић“, навела је Скочајић.
Покровитељ манифестације "Дучићев дан" је Град Требиње.
Радио Требиње
Манастир Житомислић који је посвећен празнику Благовештења Пресвете Богородице данас је прославио своју крсну славу Благовијести. Свету Литургију служило је јеромонах Авросије из Манастира Крка и свештеници из цијеле Херцеговине уз присуство великог броја вјерника.
Јеромонах Авросије поздравио је све вјернике рекавши да је жеља да се и идуће године и свих наредних Благовијести у Манастиру Житомислић прослављају још масовније и радосније.
Игуман Манастира Житомислић Данило Павловић рекао је на крају Свете Литургије да је Манастир Житомислић кућа свих, те подсјетио на традицију слављења Благовијести у Житомислићу који је како раније, тако и сада велики народни сабор цијеле Херцеговине.
Светиње у долини Неретве ове године обиљежавају два велика јубилеја везана за рушење светиња и њихову обнову.
Игуман Данило напоменуо да се ове године обиљежава 30 година од рушења Манастира Житомислић, Саборне цркве у Мостару и свих 30 цркава и манастира од Коњица до Метковића.
“Тридесет година нашег памћења и нашег страдања овдје, али и 20 година нашег повратка. 2002. смо дошли овђе и почели да обнављамо Манастир и ево 20 пуних година се сви овдје окупљамо. Требамо памтити читаву ову годину и сјећати се тога и оживјети наше сјећање на рушење, али и сјећање на обнову и устрајност свих нас и љубав према нашим светињама“, рекао је игуман Данило.
Мостарски свештеник Душко Којић након литургије рекао је да су Благовијести празник над празницима.
„Најрадоснији празник, радоснији од момента стварања свијета јер данас се Син Божји оваплоти и постаде човјек, уђе у нашу природу и донесе спасење роду људском“, рекао је Којић.
Благовијести у Манастиру Житомислић и ове године окупиле су велики број вјерника из свих дијелова Херцеговине, али и региона. Велики број званичника из Републике Српске радо долази у манастир, па је тко било и данас. Славље су увеличали посланица Парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ, Лука Петровић директор Електропривреде РС, официри Оружаних снага БиХ, замјеник предсједника Градског вијећа Града Мостара Велибор Миливојевић, начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић и многи други.
На Благовијести се својеверемено цијела парвославна Херцеговина окупљала у манастиру Житомисилћ гдје би се одржавао и народни сабор, а тако је и данас.
Велики број људи долазио би пјешке да се поклони овој светињи, а тај обичај одржао се и до данас. Сваке године група вјерника из Невесиња препјешачи цијелу ноћ да би стигла на Благовијести на литургију у Житомислић.
Манастир Житомислић одувијек је духовни и културни центар Срба у долини Неретве. Историја манастира Житомислић је историја сваког живог човјека са ових простора. То је историја падања, устајања, рушења и васкрсавања.
У њему се чувају мошти светих житомислићких новомученика.
Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару.
Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.
Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005., када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле као прву православну богомољу која је обновљена у долини Неретве.
TОП ПОРТАЛ