Предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић присуствују обиљежавању 84 године од злочина НДХ над Србима у Пребиловцима.

Додик и Стевандић присуствовали су празничном вечерњем богослужењу уочи празника Светих пребиловачких и осталих херцеговачких мученика.

Након тога у Дому културе "Свети краљ Милутин" биће уприличен духовно-умјетнички програм у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Додик је рекао да је важно да буде данас у Пребиловцима, да сваке године људи долазе и да ће се радити на томе да се у Пребиловцима изгради манастирски комплекс и споменик од националног значаја за Србе.

- То ћемо покушати и са Србијом, да и Србија на исти начин третира ово мјесто - рекао је Додик.

Он је истакао да су Пребиловци мјесто страдања српског народа и доказ мржње усташа, која је се деведесетих година поново "пробудила".

- Те деведесете године су само потврдиле да та мржња не јењава и да је довољан мали подстицај њима да поново то ураде - рекао је Додик.

Усташе су 1941. године звјерски убиле 823 од укупно око хиљаду сељана херцеговачких Пребиловаца само зато што су били Срби, а потомци тих зликоваца су 1992. разрушили спомен-костурницу у којој су биле похрањене мошти побијених мученика.

Пребиловаци, српско село код Чапљине у долини Неретве, је симбол страдања српске Херцеговине у вријеме злочиначке НДХ и најстрадалније је село у Европи у Другом свјетском рату, у којем је 1941. потпуно уништено 57 породица, угашено 36 огњишта, односно у селу које је имало око хиљаду становника убијено је њих 823.

Српска православна црква 6. августа обиљежава Свете мученике пребиловачке и остале херцеговачке мученике.

Посљедњи живи свједок те трагедије трагедије из августа 1941. године Павла Булут, тада 14-годишњак, који је пуким случајем избјегао јаму у Шурманцима, преминуо је 2023. године у Београду, у 96. години живота.

Међу првим српским жртвама из Пребиловаца био је је отац академика једног од најпознаитјих српских академика Милорада Екмечићам, а који је бачен је у јаму Хутово, близу жељезничке пруге према Поповом пољу и Требињу.

РТРС

У селу Бијељани, у Дабарском пољу, данас су одржане традиционалне 11. коњичке трке „Билећа 2025“. Манифестација је, као и претходних година, привукла велики број гледалаца, такмичара и заљубљеника у коњички спорт из цијелог региона. Лијепо вријеме, добра организација и такмичарски дух допринијели су да догађај протекне у сјајној атмосфери.

Такмичења су одржана у четири категорије, а публика је с посебном пажњом испратила обје трке пунокрвних енглеских грла.

У трци на 2400 метара, побједу је однио ,,Валдензар“, коњ Алена Окчића из Санског Моста. Друго мјесто припало је коњу ,,Impresiv Boy“ власника Душка Ђурасовића из Новог Сада, а трећи је био ,,Dschings poisе“ у власништву Гаврила и Мијата Дунђера из Билеће.

У краћој трци пунокрвних енглеза на 1300 метара, најбржи је био Атом, коњ Мирка Телетине. Друго мјесто заузела је Принцеза, грло Амела Окчића, док је трећи био Александар Велики, власника Гаврила и Мијата Дунђера.

У трци арапских грла на 1300 метара, побиједио је Самурај, коњ Крстана Боројевића. Друго мјесто припало је коњу Фахт, власника Спасоја Стијеповића, а треће Малбруку, коњу Златка Делетића.

У дисциплини брдско-планинских грла на 1200 метара, прво мјесто заузео је Брњош, а друго Зекан, коњи Нова Караџића, док је трећа на циљ стигла Дора, кобила власнице Сашке Солдо.

Организатори овог спортског догађаја били су Коњички клуб Потковица из Билеће и општина Билећа, који су и ове године показали висок ниво организације и посвећености развоју коњичког спорта у Херцеговини.

Радио Билећа

За проблем водоснабдијевања у општини Берковићи предложено је парцијално рјешење да се у року од 72 часа изгради нови бунар на ријеци Вријеци, гдје постоји чиста вода, а потом и да се приступи изградњи нове фабрике воде.

Ово је приједлог  састанка у Требињу представника "Електропривреде Републике Српске" /ЕРС/, енергетских предузећа и руководства општине Берковићи.

"Ријеч је о изградњи новог бунара висине три метра низводно на ријеци Вријеци, гдје постоји чиста вода која ће се пумпним системом убризгавати у постојећу хлорну станицу на Вријеци и одатле да долази у резервоар свим корисницима у Берковићима и Билећи", рекао је новинарима генерални директор "Електропривреде Републике Српске" Лука Петровић.

Петровић је најавио да ће бити формирана заједничка радна група у којој ће бити представници општине Берковићи, Хидроелектране "Дабар", "Хидроелектрана на Требишњици" /ХЕТ/, ЕРС-а, "Водовода" Берковића, Удружења корисника вода "Плана" и два екстерна експерта која нису из система – један из "Водовода" Требиње и водопривреде.

"Задатак је да до 11. августа доставе приједлог коначног идејног рјешења за уредно снабдијевање водоводног система из Вријеке који се простире и у Билећи и у Берковићима", рекао је Петровић.

Он је додао да ће ХЕТ бити задужен за пројектну документацију, спровођење истражних радова и сам пројекат фабрике воде у Вријеци.

"ХЕТ треба да изнађе средства реалокацијама и ребалансима и приступи изградњи која ће ово парцијално рјешење превести у коначно", рекао је Петровић.

Закључак данашњег састанка је и да се организује тематска сједница Скупштине општине Берковићи средином августа, на којој би одборници донијели закључке с циљем заштите грађана.

Петровић је додао да је закључено и да се изврши ревизија постојећег уговора о одржавању водовода Вријека и водоводног система, који је потписан између ХЕТ-а и "Водовода" Билећа.

"Он је недостатан и није ријешио проблеме губитка воде од Вријеке до Пађена. Новим уговором треба омогућити да нема губитака", рекао је Петровић.

Он је истакао да је неопходан озбиљнији институционални приступ овом рјешењу и да систем из Вријеке мора бити по свим нормама.

"ХЕТ ће промијенити планске ставке да се обезбиједе средства за ту фабрику воде. Треба покренути тендерску процедуру, изабрати извођача, а наш циљ је да за 12 мјесеци од добијања идејног пројекта присуствујемо свечаном отварању", рекао је Петровић.

Директор Хидроелектране "Дабар" Данило Илић појаснио је да су се прије неколико дана на градилишту ове хидроелектране у доњим зонама појавиле подземне воде.

"При машинском ископу отвориле су се три каверне и вода из градилишта је прешла на водозахват", рекао је Илић, додавши да су надзор и извођач изводили радове у складу са свим прописима, што су утврдили инспектори.

Он је навео да је кроз еколошку дозволу предвиђено да ће доћи до неких замућења која су предвиђена на водотоку.

"Заједно са `Водоводом` Билећа и ХЕТ-ом рјешавани су технички проблеми, прије неколико дана успоставили смо привремено водоснабдијевање техничком водом која није исправна за пиће. Дошли смо до рјешења, па ће у наредна 72 часа становници Берковића добити довољне количине воде за водоснабдијевање", рекао је Илић.

Власник мљекаре "Пађени" из Билеће Ненад Вукоје рекао је новинарима да је недостатак воде за ову мљекару огроман проблем јер да би одржали производњу, дневно је потребно између 200 и 300 метара кубних воде.

"Дневно морамо да обезбиједимо по 10 цистерни од 30 кубика воде. Имамо свој привремени систем који смо урадили у мљекари због несташице воде, али то није за дужи период", рекао је Вукоје, који је и предсједник Удружења корисника вода "Плана".

Састанку који је у просторијама ЕРС-а одржан на иницијативу општине Берковићи и Хидроелектране "Дабар", присуствовали су представници ЕРС-а, ХЕТ-а, Хидроелектране "Дабар", начелник и предсједник Скупштине општине Берковићи, представници "Водовода" Билећа, "Водовода Берковићи, "Вода Српске", пројектанти, као и стручна лица из "Водовода" Требиње.

СРНА