Исплате помоћи за гријање за енергетски сиромашна домаћинства у Републици Српској почеле су данас, а очекује се да потрошачи који испуњавају услове за финансијску помоћ из инструмента претприступне помоћи ИПА 3 Европске уније, ову помоћ добију у току овог мјесеца, саопштено је из Владе Српске.

Министарство рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске данас је почело исплату помоћи за гријање за пензионере, кориснике самосталне пензије у износу до 350 КМ, и то посредством банака и Пошта Српске.

Истовремено, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске почело је са исплатом помоћи за гријање за енергетски сиромашна домаћинства за кориснике који ову помоћ примају посредством банака. Након тога очекује се наставак исплате и за потрошаче који ће новац примити поштанском дознаком путем Пошта Српске.

Финансијска помоћ за трошкове гријања по домаћинству, подсјећамо, износи 476,46 КМ.

Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске задужено је за исплату средстава за сљедеће категорије потрошача:

- незапослени борци од прве до пете категорије млађи од 60 година, који су корисници мјесечног новчаног примања на основу Одлуке о исплати мјесечног новчаног примања социјално угроженим незапосленим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске од прве до пете категорије;

- борци од прве до пете категорије старији од 60 година, који се према ажурираним подацима из евиденција Министарства рада и борачко инвалидске заштите налазе у стању социјалне потребе;

- корисници пензије (осим сразмјерне) у износу који не прелази половину најниже плате утврђене Одлуком о најнижој плати у Републици Српској за 2023. годину.

Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске исплаћиваће средства за категорије:

- корисници права на новчану помоћ по основу закона којим се уређује област социјалне заштите;

- корисници права на додатак на дјецу по основу закона којим се уређује област дјечије заштите;

- лица старија од 65 година под условима прописаним Одлуком о начину реализације пакета енергетске подршке енергетски сиромашним потрошачима Владе Републике Српске, а који су се нашли на утврђеном списку корисника након спроведене процедуре јавног позива.

Подсјећамо, након спроведених процедура, Влада Републике Српске је утврдила да је укупан број лица чија домаћинства испуњавају услове за додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања у Републици Српској више од 67.000. Ријеч је о пакету енергетске подршке енергетски сиромашним потрошачима/угроженим домаћинствима кроз додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања из инструмента претприступне помоћи ИПА 3 за 2023. годину Европске уније. Циљ додјеле ове помоћи јесте ублажавање посљедица негативних социо-економских утицаја енергетске кризе.

Имајући у виду велики број корисника, као да је за одређене потрошаче потребно провјерити ажурност неких личних података важних за исплату помоћи, захвални смо свим корисницима за стрпљење током овог периода, истичу из Владе Српске.

Фонд здравственог осигурања Републике Српске раднику одобрава право на осигурање два мјесеца од посљедње уплате доприноса, под условом да послодавац редовно измирује своје законске обавезе, речено је у ФЗО.

У ФЗО истичу да када, на примјер, послодавац уплати доприносе за августовску плату, осигураник је здравствено осигуран до краја октобра.

- Дакле, из мјесеца у мјесец како се уплаћује допринос, тако се продужава и осигурање и радници га имају у континуитету, без прекида. То значи да послодавци имају довољно времена да измире своје законске обавезе и да не чекају посљедњи час науштрб радника које је своје доприносе зарадио - наводе у Фонду.

Међутим, истиче се, у пракси се управо то дешава, да послодавци чекају посљедњи моменат како би уплатили доприносе.

- У правилу, сада би требало да се уплаћују доприноси за август, а већином се плаћају тек за јул, а и са тим уплатама се касни јер се чека посљедњи дан у мјесецу или чак почетак наредног мјесеца, и онда се у пракси дешавају проблеми са осигурањем - кажу у Фонду.

У ФЗО наглашавају да је разлог зашто се често почетком мјесеца јавља вакуум и грађани немају осигурање јесте тај што послодавци неблаговремено измирују своје обавезе.

- Закон о доприносима Републике Српске је јасан, обавеза уплате доприноса настаје оног момента када се исплати плата и да послодавци уплаћују доприносе када исплаћују и плату не би било никаквих проблема и радници би континуирано имали осигурање - наводе у Фонду за Срну.

Из Фонда подсјећају да је Законом о доприносима прецизирано да обавезе по основу доприноса настају оног момента када се и исплати плата радницима за мјесец који је пријавио, што значи да је послодавац дужан да приликом исплате плате, уплати и доприносе или евентуално до краја мјесеца од момента када је уплатио плату.

Исто тако закон је дефинисао да у случају да послодавац уопште не исплати плату за мјесец који је пријавио, дужан је да у року од 60 дана уплати доприносе.

ФЗО је путем своје интернет странице у линку "Е сервис" омогућио грађанима да у сваком тренутку могу да провјере свој статус осигурања, односно да ли се за њих уплаћују доприноси.

То је, како се наводи, управо омогућено како би се радници правовремено информисали у вези свог здравственог осигурања и да у случају негативног статуса осигурања код свог послодавца провјере о чему се ради.

- Свима у друштву би требало да буде заједнички интерес да се поштују законске обавезе, а не да се благонаклоно односимо према неплаћању доприноса и да се истовремено од Фонда очекује да крши Закон и финансира здравствену заштиту и неосигураних грађана и то из прихода оних који су доприносе уредно плаћали - наглашавају у ФЗО.

Из Фонда су истакли да сваки радник коме послодавац не уплаћује доприносе које је зарадио, што је кривично дјело, то може да пријави надлежним органима, као и Пореској управи у чијој је надлежности контрола и наплата доприноса.

Код Цркве Милошевке у селу Лука, одржан је први скуп братства породице Дука из цијеле Херцеговине.

Скупу је присуствовало педесетак чланова ове породице расуте по широј регији, на који су неки дошли из Београда и појединих мјеста Војводине, Сарајева и околине, али и из далеке Аустралије, гдје све сада живе и гдје су настањени.

Скуп је започео литургијом у цркви, полагањем вијенаца на спомен-обиљежју погинулим припадницима лучке мјесне заједнице у посљедњем рату, као и паљењем свијећа на породичним гробовима предака, а настављен културно-забавним програмом и дружењем на коме је свима подијељен примјерак Родослова Дука.

Као ни многа наша братства и презимена, ни Дуке не познају своје право исходиште, али невесињске Дуке знају да потичу од оних из Дабра, општина Берковићи, те да је њихов огранак основао Ристо Дука, крајем 19. вијека, доселивши из Дабра у Горње поље невесињско.

Јован Дучић у књизи "Гроф Сава Владиславић" пише да су Дуке добиле презиме по средњем Савином брату Дуки, док интернетски родослов Дуке доводи у везу са Мрњавчевићима, као њиховим директним потомцима.

Породица Дука има рођачке везе са Дучићима, те са једним њиховим огранком из Фатнице у Берковићима, имају исту крсну славу, Светога Агатоника, који су прославили 4. септембра и која је доста ријетка слава међу православним живљем у Херцеговини.

Дружење у Невесињу ће се, како је договорено, проширити и на остале огранке ове породице, а за почетак су, како кажу, у Луци окупили и своје комшије, па је до касних поподневних сати испред Цркве Милошевке одјекивала херцеговачка ганга.

Том приликом су запјевала и двојица најстаријих - Сретен Дука и Радослав Глоговац, саплеменик глумца Небојше Глоговца.

Окупљање Дука ће се, како је договорено, убудуће одвијати сваке три године, јер је то, како додају, најбољи примјер хомогенизације, не само породица старе Херцеговине, него и нације у цјелини.

Весна Дука