Region
Министарство рада и борачко-инвалидске заштите објавило је 10. априла 2019. године Јавни позив за подношење захтјева за стамбено збрињавање у складу са Уредбом о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.
Јавни позив је објављен у данашњим издањима дневних новина „Глас Српске" и „Независне новине" и на интернет страници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите - Јавни позив – Јавни позив за стамбено збрињавање.
Захтјев за стамбено збрињавање може поднијети лице које има статус члана породице погинулог борца или статус ратног војног инвалида од прве до четврте категорије. Захтјев се подноси писмено органу управе надлежном за борачко-инвалидску заштиту града/општине у којој подносилац захтјева има пријављено пребивалиште посљедње четири године непрекидно.
Рок за подношење захтјева је од 1. маја до 31. маја 2019. године.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик са предсједником Србије Александром Вучићем борави у Мостару, гдје су након отварања Међународног сајма привреде посјетили Саборну цркву Свете тројице.
Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије дочекао је предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика и предсједника Србије Александра Вучића.
Додик је раније рекао да је примарни задатак да сагледају на који начин и када могу завршити комплетну реконструкцију, односно изградњу Саборне цркве.
- Желимо да видимо шта смо урадили од онога што је речено, мада већ сада могу да кажем да је све реализовано, као и да видимо на који начин можемо помоћи српској заједници - истакао је тада Додик.
Изградњу ове цркве највећим дијелом финансирају Република Српска и Србија.
Саборна црква у Мостару срушена је у протеклом рату, а њену обнову, односно поновну изградњу на некадашњим темељима финансирају и Српска и Србија.
РТРС
У манастиру Житомислић данас је прослављена манастирска слава Благовијести и отворен музеј у којем је изложена вриједна манастирска ризница враћена у ову светињу након 27 година, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.
Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је изградњу овог објекта у највећој мјери финансирала Влада Републике Српске, а помоћ је пружило и федерално Министарство културе.
Давидовић је нагласио да је овај музеј оличје српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности и да је његово отварање дио програма обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве.
- Манастир је изгубио фреске, камену пластику, огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година - навео је Давидовић и додао да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира.
Навео је да је 1993. године манастир Житомислић посјетио с тадашњим владиком захумско-херцеговачким Атанасијем.
- Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је у БиХ од 1992. постојала водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза и за човјека увијек има - нагласио је Давидовић.
Рекао је да је Влада Српске усвојила програм обиљежавања 800 година самосталности СПЦ, чији је акценат на чувању баштине СПЦ и српског народа. У оквиру овог програма биће обиљежено 500 година горажданске штампарије, те отворено пет музеја СПЦ-а, од којих је први у Житомислићу.
- Респектабилни људи су процијенили да СПЦ данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао - навео је Давидовић.
Игуман манастира Житомислић Данило истакао је да је славу манастира -Благовијести увеличало отварање музеја.
- Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је, нажалост, имао своју тужну историју, али је увијек милошћу Божијом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога" - рекао је игуман Данило.
Он је додао да је манастир обновљен и у духовном смислу, а да му је сада враћено и његово покретно културно насљеђе.
- Ово је богата ризница манастира која, коначно, након 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима - рекао је игуман Данило.
Отварање овог музеја је од великог значаја за цијели Мостар и БиХ, јер је ријеч о значајној збирци икона, умјетнина и рукописних и рано писаних књига.
- Све то говори да наш манастир и наш народ овдје живи вијековима и оставља за собом богат траг - рекао је игуман Данило и додао да је поставку музеја урадила професор Љиљана Шево.
Вриједну манастирску ризницу 1992. године спасиле су монахиње овог манастира и пренијеле је у Србију, а иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију. У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека, дјела српских, итало-критских и руских аутора.
Међу српским иконама најзначајније су "Житомислићке двери" које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, које су дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос, а која је једна од четири такве у свијету.
Манастир Житомислић, осим икона, посједује и шест вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија - "Минеј за септембар", датира из 14. вијека и писана је на кожи.
У музеју ће бити постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.
Литургију у манастиру Житомислић служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством Епархије. Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници вјерских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни вјерници и гости.
Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.
Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ.
СРНА