Брнабићева је навела да ће се још много пута вратити у град на Неретви, како приватно, тако и службено да у име Србије помогне колико може у пројектима образовања и културе и да се заједно гради боља и љепша будућност за нове нараштаје.

"Мостар је посебан град. Град комплексне прошлости и град са много емотивног набоја, али град који је у правом смислу те речи европско раскршће култура и свега онога што може да се нађе на европском континенту. Колико год проблема то могло да створи, то је огроман потенцијал кога је Шантић видео и то је оно што га је највише инспирисало", рекла је Брнабићева.

Она је истакла да је Шантићу домовина била главна инспирација, али не само љубав према отаџбини, већ према народима са којима је живио.

"Пошто нам је прошлост тако комплексна и тешка ја само могу прогласити ове вечери отвореним тиме што ћу рећи да пред нама јесте светла будућност, као што је то и Алекса говорио. Он је имао веру у будућност, што се види кроз песму жОстајте овдјеж", рекла је Брнабићева.

Она је истакла да су Мостарци указали велику част тиме што су је позвали у овај град, који је много љепши уживо, него што се то може чути или прочитати.

Предсједник Градског одбора Српског просвјетног културног друштва /СПКД/ "Просвјета" Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да су "Шантићеве вечери поезије" манифестација којом се чува и његује српска култура у Мостару, те слаже културни мозаик овог мултиетничког града.

Она је навела да је ова манифестација посвећена Шантићу који је поставио темеље "Просвјете" и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва "Гусле", али и савремене културе у Мостару.

"Шантићеве вечери сваке године изнова су нам и подсјетник на поруке које носе његова дјела и које је он сам живио, а то су љубав, толеранција и јединство. Наша мисија је да културом градимо мостове и успостављамо покидане везе. Надамо се да смо сви заједно и вечерас уградили бар један камен у тај мост", рекла је Бјелица Шаговновић.

Градоначелник Мостара Марио Кордић захвалио је "Просвјети" на организацији "Шантићевих вечери поезије".

"Као градоначелник бићу партнер ове значајне манифестације. Ово је обавеза свима нама да градимо односе, чувамо свој град и градимо бољу будућност", поручио је Кордић.

Након отварања услиједило је књижевно вече Пере и Милоша Зубца.

Тривић: Шантић - један од симбола Мостара

Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић рекла је да је данашња слава Мостара заснована на храбрости Алексе Шантића, који је својим ликом и дјелом један од симбола овога града, те један од најзначајнијих стваралаца домаће књижевности.

Тривићева је указала да је манифестација "Шантићеве вечери поезије" у Мостару, која је посвећена великом пјеснику, важна јер спаја садашњост са најблиставијим траговима културе у прошлости у овом граду.

"Мостар, град бехара, шадрвана и севдалинки растао је заједно са Шантићем, који га је винуо у небеса осликавајући га стиховима у које је уткао сву љепоту Неретве, Старог моста, преплетених људских судбина, несрећне љубави и лијепе Емине. Пјесник вјере и наде у боље сутра, борбен и бунтован доживио је и опјевао највећи напор, најтежи лом, најсунчанију побједу и најљепшу љубав", истакла је она.

Тривићева је навела да није лако причати о Шантићу, великом романтичару, визионару, светионику и творцу духовног Мостара који је првенствено волио земљу, људе и камен.

"Читав Шантићев живот био је распеће између ружног и лијепог, живота и смрти, истине и лажи", рекла је она.

Тривићева је подсјетила да је прошло 97 година откако овај велики српски пјесник и интелектуалац није више међу живима, али и истакла да његов дух и даље живи кроз његову ванвременску поезију, која је била инспирација за различите умјетничке интерпретације у модерним временима.

"Оставио нам је дивну поезију, али оно жшантићевскож, што нам је на овим просторима највише недостајало последњих година и деценија, јесте његова људскост и патриотизам који је надилазио националне оквире", закључила је Тривићева.

СРНА

Фонд здравственог осигурања Републике Српске за обољеле од дијебетеса омогућио је тромјесечно умјесто мјесечног прописивања потрошног материјала који се издају на рецепт, попут тракица за мјерење шећера.

- Осигураници више неће морати сваког мјесеца да на рецепт подижу потрошне материјале, него ће на један рецепт моћи подићи тромјесечне количине. То се односи на тракице за мјерење шећера у крви и у урину, ланцете и инсулинске игле које Фонд годинама финансира за обољеле од дијабетеса и који се, иначе, подижу на рецепт - саопштено је из Фонда.

Ова олакшица, додају, односи се и на осигуранике који користе хормон раста, па ће им се инсулинске иглице за једнократну употребу умјесто мјесечних количина, такође, прописивати за три мјесец.

Како су појаснили, ова олакшица прецизирана је измјеном Правилника о праву на медицинска средства који је усвојио Управни одбор Фонда, а његова примјена се очекује средином овог мјесеца.

Због поједностављења процедуре прописивања потрошног материјала на рецепт, осигураници више неће морати да сваког мјесеца одлазе код породичног љекара по рецепт, па након тога у апотеку да га реализују.

- На овај начин смањиће се гужве у чекаоницама у амбулантама породичне медицине, а број контаката, што је посебно важно због актуелне епедемиолошке ситуације, биће сведен на минимум, будући да је ријеч о веома осјетљивој популацији - напоменуто је у саопштењу.

Ово право осигураници остварују на препоруку љекара специјалисте одговарајуће гране медицине, а породични доктор прописује рецепт.

Фонд здравственог осигурања подсјећа да обољели од дијабетеса у Републици Српској спадају у категорију осигураних лица за које обавезно здравствено осигурање финансира широк спектар права. У протеклих неколико година за ову категорију осигураника се константно уводе нове терапије, односно, нови инсулини, и то у складу са свјетским терапијским смјерницама.

Према томе, за обољеле од дијабетеса Фонд у потпуности финансира инсулине, тракице, ланцете, шприцеве, игле, апарате за брзо одређивање глукозе у крви, потрошне материјала за инсулинске пумпе.

Фонд је, подсјећају, прије три године почео да финансира и инсулинске пумпе, 25 на годишњем нивоу, које ранијих година није финансирао.

Све наведено за ову категорију осигураника Фонд у потпуности финансира, јер су обољели од дијабетеса ослобођени плаћања партиципације за основну болест и њене компликације.

И ове измјене, истичу, показују да Фонд настоји да свим осигураницима, посебно онима који спадају у осјетљиве категорије, максимално поједностављује процедуре остваривања прописаних права с циљем да здравствена заштита буде доступнија и квалитетнија.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске исплатило је данас 309.730 КМ из средстава Компензационог фонда за подршку воћарској производњи при подизању вишегодишњих засада и куповину садница.

Плаћање је обављено посредством Агенције за аграрна плаћања Републике Српске, саопштено је из ресорног министарства.

О наредној уплати јавност ће бити благовремено обавијештена.