Region
Министарство унутрашњих послова Републике Српске најавило је контролу посједовања зимске опреме која је обавезна од 1. новембра за сва возила, осим за моторна возила на два или три точка, четвороцикле, тракторе на точковима и тракторе на гусјеницама.
Из МУП-а су најавили да ће искључивати из саобраћаја моторна и прикључна возила на којима се налази снијег или лед, који би могли утицати на кретање возила у саобраћају, односно прегледност возача и безбједност других учесника у саобраћају.
У саопштењу се подсјећа да се под зимском опремом, која је обавезна до 1. априла наредне године, подразумјевају гуме за зимску употребу /МС, М+С, М&С, Сноу винтер и друге/ на свим точковима возила или гуме за зимску употребу /МС, М+С, М&С, сноу винтер и друге/ на погонским точковима и ланци за снијег, односно други уређаји за повећање тракције спремне за постављање на најмање два погонска точка.
Наводи се да се могу користити и гуме за љетну употебу на свим точковима с најмањом дубином профила од четири милиметра и ланци за снијег, односно други уређаји за повећање тракције спремне за постављање на најмање два погонска точка.
Под зимским условима на путу подразумијева ситуација када пада снијег и када се снијег налази на коловозу, када на коловозу има угаженог и залеђеног снијега, када пада киша и леди се на коловозу и када је коловоз залеђен.
- За вријеме зимских услова забрањује се саобраћај моторним и теретним возилима са прикључним возилима која не посједују зимску опрему, као и возилима која посједују а не користе зимску опрему - наводи из МУП-а и истичу да ће у наредном периоду контролисати посједовање и употребу зимске опреме.
Возачима се савјетује да на вријеме изврше припрему возила за наступајућу зимску сезону и провјере техничку исправност возила.
Из МУП-а апелују да се возачи придржавају прописа којима је дефинисана обавеза употребе зимске опреме да би своју и безбједност других учесника у саобраћају подигли на виши ниво.
Струка каже да је ријеч о највећем и најсложенијем пројекту у Републици Српској, а на којем су у току радови по закљученим уговорима.
По ријечима директора “Електропривреде РС” Луке Петровића, приоритет у инвестиционом циклусу, у првој трогодишњој фази, ове јавне компаније је изградња ХЕ “Дабар”, снаге 160 мегавата.
– Закључен је уговор о изградњи са кинеским партнером, али је потребно завршити финансирање пројекта. Веома је сложена процедура разговора са банкама, а по чијем завршетку ће доћи и до увођена извођача радова на овом пројекту – навео је Петровић.
Он је нагласио да теку радови на терену по већ закљученим уговорима за ХЕ “Дабар”, пренствено на капиталном објекату пробијања тунела Невесиње-Дабар, дужине 12.150 метара. Почело је и, како је навео, бетонско облагање тог тунела који је највећи у БиХ послије рата.
Хидроелектрана “Дабар” је иначе саставни дио пројекта “Горњи Хоризонти ријеке Требишњице” који предвиђа пребацивање вода из Гатачког и Невесињског поља, преко Дабарског и Фатничког поља у акумулацију Билећког језера.
Укупна вриједност изградње ХЕ “Дабар” је око 650 милиона КМ, а “Хидроелектране на Требишњици”, као оснивач и власник ХЕ “Дабар”, до сада су уложиле више од 120 милиона конвертибилних марака властитих средстава.
Предвиђено је да се ова хидроелектрана састоји од акумулације Невесиње, бране Пошћење, деривационог тунела са улазном грађевином, водстана, цјевовода по притиском, машинске зграде, канала Дабарско поље и насипа Гребек и Врањача.
Инсталисана снага је 159,15 МW, а производња електричне енергије 251,80 ГWх.
Уговор о изградњи ХЕ „Дабар“ потписали су „Електропривреда РС“ и предузеће “Цхина Енергy Гезхоуба Гроуп” које ће финансирати 85 одсто пројекта. Уговор је потписан у мају прошле године.
Претходно је Влада Републике Српске дала концесију ХЕТ за изградњу и коришћење ХЕ “Дабар. Концесија је дата на 50 година.
СРПСКА ИНФО
Инжењер пољопривреде Душан Андријашевић из Земљорадничке задруге Гацко испричао је за “Глас Српске” да је гатачко говедо највише заступљено у Гацку, већ 130 година, али да га има и у околним општинама, Билећи, Невесињу, Љубињу и у једном дијелу Калиновика.
- Ријеч је о веома издржљивој раси, која обитава на надморској висини која премашује 900 метара, карактеристичне је сиве боје и представља статусни симбол наше општине. Краве су масе од 470 до 500 килограма, висине гребена 125 центиметара и дужине трупа око 150 центиметара. Тежина новоотељене телади је око 34 килограма - испричао је Андријашевић и нагласио да је једна од карактеристика и велики проценат млијечне масти, који понекад премашује и шест процената.
Ова врста говеда, појаснио је, у просјеку годишње даје од 3.600 до 4.500 литара млијека по грлу, у зависности од тога да ли се узгајају на фарми или у властитом узгоју. Од млијека се припремају надалеко познати гатачки сир и кајмак.
- Женке се веома лако теле, а животни вијек гатачког говеда је од 15 до 17 година - рекао је Андријашевић.
Испричао је да је гатачко говедо настало у доба Аустроугарске, која је дошавши на простор широког Гатачког поља за потребе војске тражила веће количине млијека и меса.
- Тада је дошло до укрштања домаће краве буше са аустријским расама говеда и добијена је нова оплемењена раса. Створено је гатачко говедо, које је све до данас опстало у овим крајевима - прича Андријашевић.
Наглашава да се кроз пројекат који реализује Институт за генетичке ресурсе на челу са професорицом Јеленом Никитовић, у сарадњи са Задругом и уз подршку општине Гацко, настоји утврдити колико је остало грла аутохтоне расе гатачког говеда.
- Дугорочни план је да се сва грла за која сумњамо да могу бити аутохтона раса испитају генотипски и на крају заштите да би и даље обитавала на овом подручју - истакао је Андријашевић и подсјетио да је ово била доминантна раса крава на подручју Гацка све до деведесетих година, али да данас пољопривредници у зависности од потреба узгајају и неке друге расе говеда.
Сваке године Гацко окупи велики број сточара на изложби која је најпознатија у Херцеговини.
Банка гена
Душан Андријашевић је испричао да су обилазећи домаћинства између осталог узимали и узорке за банку животињских гена. Појаснио је да ће након што заврше комплетну анализу имати јасну слику генетичког профила сваке јединке.
ГЛАС СРПСКЕ
Министарство унутрашњих послова Републике Српске спроводиће 22., 23. и 24. октобра на путевима Републике Српске акцију контроле возача под дејством алкохола, опојних дрога или психоактивних лијекова, а све са циљем побољшања стања безбједности у саобраћају.
Само у периоду јануар-септембар 2021. године саобраћајне незгоде су најчешће проузроковали возачи који су управљали моторним возилом под дејством алкохола (832), a због вожње под утицајем алкохола из саобраћаја је искључено 9.096 возача.