У Требињу је данас сахрањен Здравко Кандић, пуковник Војске Републике Српске, официр Мостарске и Невесињске бригаде у Одбрамбено-отаџбинском рату. Сахрани на Градском гробљу у Подгљивљу поред чланова породице и родбине, присуствовали су бивши саборци, представници Општинске борачке организације и Општине Невесиње.

Здравко Кандић је рођен 1957. године у Бијелом Пољу код Мостара. Јавио се у ратну јединицу приликом прве мобилизације Десете моторизоване бригаде у касарну Сјеверни логор у Мостару и постављен је за команданта једног од батаљона бригаде. Након егзодуса из долине Неретве и одласка официра ЈНА обављао је дужност команданта 5. батаљона Невесињске бригаде који је посједао борбене положаје у рејону села Зијемље.

Септембра 1992. године прелази у команду Невесињске бригаде на дужност помоћника начелника штаба за обавјештајне послове и на тој дужности остаје до краја рата. 

Телеграм саучешћа породици, родбини и саборцима поводом смрти Здравка Кандића упутио је бивши командант Невесињске бригаде пуковник Зоран Пурковић.

„У име моје породице и свих припадника Херцеговачког корпуса који се тренутно налазе у Београду исказујем најдубље саучешће и бол што смо изгубили нашег саборца који је у Отаџбинском рату обављао најодговорније дужности и извршавао их професионално, савјесно и дисциплиновано“, навео је Пурковић наглашавајући да је као појединац и штабни официр дао велики допронос у заштити народа и територије Источне Херцеговине.

Пуковник Зоран Јањић, бивши начелник Штаба Невесињске бригаде, током рата је дијелио животни простор и судбину са Здравком Кандићем. Каже да у читавој Невесињској бригади није било старјешине који је био толико посвећен својој дужности као што је то био Канда, како су га сви звали.

„У континуитету је мјесецима био на командном мјесту, без дана одмора, прикупљајући информације о распореду и намјерама непријатеља“, присјетио се Јањић и додао да су све те информације у највећем броју случајева биле пуздане и од велике користи за доношење одлука.

Здравко Кандић пензионисан је у чину пуковника. Посљедњих година са породицом је живио у Требињу.