У Херцеговини постоји тренд пораста малигних обољења и у 2023. регистровано је више од 240 новообољелих, од којих је код 37 дијагностикован карцином дојке, рекао је Срни шеф Службе за онкологију Болнице Требиње Мирко Kолак.

Kолак је рекао да су најчешће малигне болести у Херцеговини карцином плућа, од којег је обољело 35, затим њих 30 од карцинома дебелог цријева, у 27 случајева ријеч је о простати, а у 20 о мокраћној бешици.

Он је рекао да се стално суочавају са малигним обољењима код млађе популације, нарочито карцинома тестиса, који је изљечив ако се открије у раном стадијуму болести, али и карцинома дојке, плућа и дебелог цријева.

"Ове године биљежимо и пораст карцинома панкреса код млађе популације, а у Херцеговини од ове болести је у 2023. обољело укупно 10 пацијената", рекао је Kолак.

Он је нагласио да је пушење један од главних окидача за настанак карцинома плућа, бешике, али и карцинома главе и врата, те да у том смислу, микроцелуларни карцином скоро да није описан код непушача.

"Неке болести кроз примарну превенцију можемо да искоријенимо. Сем пушења, ту су и алкохол, гојазност, физичка неактивност, а незаобилазан фактор је генетика", поручио је Kолак.

Kолак је рекао да је од 2020. године, од када се води евиденција обољелих, сваке године биљежен пораст малигних болести, односно за 12 до 15 одсто обољелих више.

"У 2022. години забиљежено је 225 обољелих, у 2021. око 200 пацијената, а у 2020. регистровано је око 180 пацијената", навео је Kолак.

Он је рекао да та статистика не одступа од окружења, с тим што је забиљежен нешто већи број обољелих од карцинома бешике, што се, каже, може повезати са бољом дијагностиком и ранијем откривању болести.

"Циљ онкологије је да се повећа проценат излијечених од карцинома, што је у свијету на више од 50 процената на петогодишњем нивоу, а код нас је, нажалост, тај проценат 30 одсто на петогодишњем нивоу", рекао је Kолак.

Он је нагласио да цијело друштво и држава више пажње морају да посвете овим пацијентима, увођењем нових лијекова и терапијских могућности.

"На западу је то постигнуто увођењем имунотерапије, биолошке и циљане терапије, што је, за наше пацијенте, ограничено, јер постоје листе чекања за такве лијекове", рекао је Kолак и изразио наду да ће се то у будућности промијенити.

Он је истакао да је приоритет, а што не постоји у БиХ, превенција, односно скрининг методе, те је упутио апел да се скрининг уведе за карцином дојке, дебело цријево, простату и грлић материце.

"Задатак друштва и здравства је да се уведу скрининг програми јер кроз те програме карцином откривамо у најранијим фазама болести, када су апсолутно изљечиви. Оно што је позитивно од прошле године је увођење ХПВ вакцине, па је ово позив свим родитељима да вакцинишу дјецу. Прошле године имали смо седам обољелих од карцинома грлића материце у Херцеговини, та болест је превентабилна вакцином", рекао је Kолак.

Он је истакао да се у Болници могу похвалити са лијечењем карцинома дојке, гдје је савјест жена на високом нивоу, наводећи да се одазивају на прегледе, рано откривају болест која је апсолутно изљечива хирургијом.

"Такође, можемо се похвалити третманом карцинома бешике, као и карцинома дебелог цријева гдје је омогућена и дијагностика и терапија", рекао је Kолак.

Он је појаснио да лијекове за малигна обољење, цитостатике, имунолошку и биолошку терапију набавља Фонд здравственог осигурања Републике Српске, те да су лијекови доступни у свим здравственим установама у Српској.

Kолак је додао да су потребна већа улагања у погледу превенције болести, али и нових терапијских могућности, односно нових лијекова.

"Проблем су скупи лијекови, имунотерапија и биолошка терапија, зато што постоје ограничена средства за такво лијечење и листе чекања", рекао је Kолак.

Он је навео да је код карцинома плућа или меланома неупоредиво боље лијечење имунотерапијом него хемотерапијом.

"Kод пацијената који су погодни за примање имунотерапије код карцинома плућа преживљавање је више од 30 одсто на петогодошњем нивоу", рекао је Kолак, те изразио наду да ће Фонд, у складу са потребама препознати то и издвојити већа средства за лијечење.

СРНА