Положај српског народа у долини Неретве и цијеле Федерације није нимало добар, али Срби, растргани између својих вјечних огњишта, тешког живота и жеље за опстанком, предузимају надљудске напоре да одбране свој идентитет и опстанак на свом прагу. Жеља да се остане у долини Неретве најбоље се огледа у огромним напорима да се порушени храмови обнове, али и да се изграде нови.
Прије пет година мјештани мостарског насеља Ортијеш започели су изградњу храма и уз много труда, камен по камен, зидали су га на исти начин као што су своје темеље градили и учвршћивали на вјековним огњиштима. За њих је овај храм симбол борбе и опстанка и вечни темељ који ниједан историјски догађај никада неће моћи да помери.
Почетак радова на храму Светог Стефана Деспота и Преподобне Евгеније (Лазаревић) благословио је тадашњи епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, а подржао и сада ће благословити владика Димитрије. Храм је такође покренут уз подршку благорејског свештеника Бранимира Боровчанина. Владика Димитрије је приликом освећења темеља новог храма, у децембру 2018. године, рекао да овај храм треба да буде знак јединства и братске љубави.
„Нека Господ допусти да буде како је било у време првих хришћана. Живели су заједно, поштовали једни друге, имали светост и врлину живота, да кад би их људи погледали, рекли су какав су они Бог кад су тако свети и пуни љубави једни према другима. Такви и треба да будемо, да будемо знак овом свету и овом граду у коме живимо, да будемо знак присуства Бога љубави“, рекао је тада владика Димитрије.
Управо та братска љубав и жеља за опстанком учинила је овај храм, каже председник Одбора за подизање Храма Светог Стефана Деспота и Преподобне Евгеније (Лазаревић) и председник Друштва за коришћење и одржавање цркве. Гробље Ортијеш, Предраг Шупљеглав.
„Међу првима који су се вратили у долину Неретве, Ортијешани су показали да желе овдје да живе и да не желе нигдје. Ова црква подржава ту намеру и није пркос никоме, већ знак да желимо да овде живимо са свим људима других вера и нација који имају отворено срце према нама и да стварамо боље окружење и место за живот нашим дјеце“, каже Шупљеглав, додајући да је велика срећа за све што се посљедњих година на југу Мостара родио велики број српске дјеце за које је подигнута ова црква.
Шупљеглав каже да је идеја о подизању храма постојала и прије данашњих генерација и да су исту жељу имали и њихови преци, а да су је садашње генерације оствариле.
„Мјештани Ортијеша међу првима су се вратили у долину Неретве. „Након што смо обновили домове и превазишли те проблеме повратка, основали смо Удружење за одржавање и коришћење мезарја Ортијеш и реновирали гробље, изградили друштвени центар и дошли на идеју да реализујемо ту идеју која је давно постојала “, каже Шупљеглав.
Прије пет година, тачније 2018, почело је пројектовање, које је урадио мјештанин Ранко Окука. Након тога приступило се прикупљању документације, а освећење темеља је у децембру 2018. године.
Након тога, отпочела је активност свих чланова Одбора за изградњу храма, које је именовала Епархија захумско-херцеговачка, у који су били укључени како домаћи људи, тако и бројни сународници расути по свијету.
„Намјера је била да се ова идеја прошири и да се што више људи укључи у изградњу цркве. Било је понуда наших имућнијих пријатеља да финансирамо читаву изградњу, али је жеља била да ово буде црква за мјештане Ортијеша и Лакшевине, али и за све наше пријатеље“, каже Шупљеглав и додаје да на овај начин прикупљено је око 150.000 марака у новцу и бројним донацијама у материјалу и свему осталом.
„Хвала Богу, стигли смо до краја. Сада 23. априла биће освећење када ће то завршити наш владика Димитрије и црква ће бити званично уврштена међу цркве ове епархије и о њој ће заједно са нама бринути наш парох. Помагаћемо и убудуће јер чекамо да се црква окрече и одржава. Ту смо да бринемо о овој цркви за шта год треба“, каже Шупљеглав и додаје да ће грађевински одбор бити распуштен након освећења, али да ће мјештани остати да брину о цркви као и до сада.
Иако је било на десетине проблема, сви су превазиђени, а на југу Мостара не памти се да се група мјештана тако упорно и дуго окупљала око једног циља. Становници Ортијеша су стотине сати радили око храма, уређујући га и одржавајући. Све што су знали урадили су сами да уштеде на материјалима и занатлијама.
Шупљеглав каже да су мјештани протеклих година уложили много труда да се ова црква подигне.
„Ово је велика побједа за све нас. Поред тога што смо добили овај храм око којег ћемо се окупљати, показало се јединство великог броја људи који су уложили много труда и рада. Посебно се издвојило 5 до 10 људи, али нико није ни оклијевао. Ова црква нас је још више ујединила и сада ће нам све бити много лакше“, каже Шупљеглав.
Након овог пројекта, Удружење намјерава да ради на комори која би обезбиједила да преминули становници југа не морају да буду смјештени у градске мртвачнице, већ да се све ради у оквиру гробља.
„Желимо да смањимо трошкове за наше људе и да се све уради овде на гробљу. Друштвени дом и његова изградња је био пун погодак. Ту нам је помогла Влада Републике Српске, која је препознала да на овом локалитету недостаје један такав објекат. Овај дом је оправдао очекивања и користи се не само за постпогребне обреде што је људима много олакшало, већ и за све друге догађаје. Намјерно смо га искључили са гробља да би то био дом за све догађаје и овдје, хвала Богу, имамо крштења и славе и многе друге манифестације“, каже Шупљеглав.
Младен Крњеушић, предсједник Скупштине Удружења и члан Одбора за подизање цркава, каже да се стара народна пословица – „Ако хоћеш да видиш какво је село, треба да дођеш на гробље“, када је у питању Ортијеш, показала се тачном.
„Мислим да можемо да се похвалимо уређењем нашег гробља, друштвеног дома и сада наше цркве. Мислим да то може бити на понос свим Србима у долини Неретве, посебно у Ортијешу“, каже Крњеушић.
Говорећи о самој цркви, каже да је ово дивна идеја која је захтијевала много рада мештана и много средстава.
„Захваљујући нашим мјештанима, пријатељима из иностранства, а посебно институцијама Републике Српске, овај храм је завршен. У овај храм су уложена велика средства, али ми смо задовољни јер ће ова црква сабрати нашу омладину и дјецу, гдје је и остало наше насеље. Ово је подстрек нашој дјеци на окупљање, дружење и организовање и заједнички начин живота и рада“, каже Крњеушић.
На крају истиче да је овај храм круна повратка у долину Неретве, посебно за мјештане Ортијеша и Лакшевине и људе који су у овај храм уложили новац и труд.
На дан освећења храма, у недјељу 23. априла, биће служена литургија коју ће служити епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са мостарским свештенством. Након литургије услиједиће кратке бесједе и подјела захвалница дародавцима који су највише помогли у изградњи храма, а штампане су и захвалнице за све људе који су у овај храм уложили макар једну марку.
Одбор је припремио и ручак за преко 300 људи, а позивају све Србе Мостара и Херцеговине, али и све добронамјерне комшије и пријатеље других вјера да им се придруже и да заједно прославе овај историјски догађај за Ортијеш и Лакшевине. Догађај који је круна борбе мостарских повратника за своја огњишта.
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ЗАСЛУЖАН ЗА ПРЕДИВНУ ЛОКАЦИЈУ
Црква се налази на брду изнад православног гробља у Ортијешу, уз магистрални пут М-17, и сви који уђу у Мостар виде је и диве јој се. Бројни туристи се већ заустављају и посећују га, а све занима и то што је храм изградио народ.
Предраг Шупљеглав каже да је идеја била да се црква подигне уз Дом, али да је тадашњи епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије тражио да се она подигне на брду.
„Епископ Григорије инсистира на томе, говорећи: Ако ће да се прави, може се направити само овде. Била је то исправна одлука јер је она сада доминантна на овом локалитету. Људи овде застају и сврате, пале свеће и диве јој се“, каже Шупљеглав.
ТОП ПОРТАЛ