У посљедњих 100 година у Босни и Херцеговини је регистровано више од 1.000 земљотреса амплитуде веће од три степена по Рихтеру, а годишње се у БиХ региструје око 1.100 земљотреса амплитуде мање од 2,5 степена Рихтера - подаци су Центра за сеизмологију Федералног хидрометеоролошког завода БиХ.

Русмир Горушанин из овог центра казао је у разговору за Фену да се у БиХ на годишњем нивоу догоди 70 до 90 земљотреса, а у 2016. години било је око 70 земљотреса, од слабијих, умјерених, до јачих.

Прецизирао је да су посебно западна и источна Херцеговина сеизмички јако активна подручја.

- Подручје између Томиславграда и Ливна, затим један део према јадранској обали, погранични дио с Хрватском, најугроженије су подручје што се тиче БиХ, и тамо се од 70 до 80 посто земљотреса догоди на цијелом делу БиХ - истиче Горушанин, наводећи да је континентални дио БиХ мање угрожен.

Појашњава да подручје Балкана улази у састав средоземног трансазијског сеизмичког појаса, а узрок земљотреса на Балкану је подвлачење афричке плоче под подземни евроазијски масив.

Земљотреси се, подвлачи Горушанин, не могу предвиђети, али се могу извршити одговарајуће статистичке процјене, односно израчунати вјероватноћа појаве земљотреса на одређеном простору, а у БиХ је то највише западна и источна Херцеговина.

"Земљотреси се не могу предвиђети ни спријечити, али је врло битно да ублажимо та дејства земљотреса у епицентралном подручју. А ублажит ћемо их одговорајућом градњом грађевинских објеката, којим би се ефекти земљотреса свели на минимум", рекао је Горушанин.

Додао је да за градњу није довољан само макросеизмички интензитет најјачег потреса, него треба знати максималну амплитуду помака, брзину и убрзање, помјерење тла за вријеме најјачег потреса.

Говорећи о подручју Сарајева, казао је да су се у протеклој години десила два земљотреса у близини главног града БиХ, који су били умјерене јачине.

ТАНЈУГ