У просторијама Галерије „Г3“ вечерас је отворена изложба под називом „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ у организацији Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, посвећена животу и дјелу херцеговачког харамбаше Пера Тунгуза, једног од најзначајнијих учесника Херцеговачког устанка 1875. године.

Изложба је дио обиљежавања 150 година од почетка Невесињске пушке – догађаја који је, како је истакао Драга Мастиловић, директор Института историјских наука, означио почетак велике Источне кризе и отворио ново поглавље у европској историји.

„Ти пуцњи Пера Тунгуза 5. јула на турској кули означили су почетак Херцеговачког устанка, а самим тим и буђење српског народа под османском влашћу. Тај пуцањ одјекнуо је не само кроз Херцеговину, већ и кроз цијелу Европу“, рекао је Мастиловић, додајући да је управо тај догађај на крају довео до Берлинског конгреса и прекомпозиције односа снага на Балкану.

Мастиловић је подсјетио да је Перо Тунгуз, осим у устанку против Османлија, активно учествовао и у устанку 1882. године против Аустроугарске, те да је као седамдесетседмогодишњак био добровољац на Солунском фронту.

„Његов живот представља архетип борца за слободу, јунака који је својим дјелом ушао у националну историју и постао симбол храбрости и части. Његов примјер треба да буде узор младим генерацијама у његовању културе сјећања“, поручио је Мастиловић.

Изложбу је приредила Наташа Глигорић, директни потомак Пера Тунгуза, која је истакла да је на идеју дошла из жеље да сачува породично насљеђе и јавности приближи лик свог претка.

„Перo је имао четири сина и неколико кћери. Вјерујем да није могао ни замислити да ће једног дана његова праунука причати његову животну причу. У раду на изложби ослонила сам се на богату породичну документацију, као и на књиге мог деде, историчара Данијела Тунгуза-Перовића и његовог брата Радована, који су били потомци Пера Тунгуза и истакнути интелектуалци свог времена“, навела је Глигорић.

Историчар Ненад Улић, који је сарађивао на припреми изложбе, користио је архивску грађу и библиотечку документацију, чиме је изложби дао додатну научну вјеродостојност.

Изложба садржи 27 паноа са документима, фотографијама и описима најзначајнијих догађаја из живота Пера Тунгуза и устаника његовог времена.

Глигорићева је подсјетила да је изложба први пут представљена у Музеју српске дипломатије у Београду 23. маја ове године, а да је након тога обишла Невесиње, Требиње, Билећу и Гацко, те да је сада стигла и пред публику на Палама.

Према ријечима организатора, изложба ће у умјетничкој галерији на Палама бити постављена наредних 15 дана.

PALELIVE