Дело Срђана Куљанина инспирисано чувеном Пикасовом сликом изложено је на улазу у Библиотеку „Света Стана Арнаут”, која се налази у склопу Духовног и културног центра „Свети краљ Милутин”

„Српска Герника” дело је уметника Срђана Куљанина из Београда, инспирисано чувеним Пикасовим делом, а Куљанин је иначе и основао ликовни правац српски кубизам. Ова слика изложена је на улазу у Библиотеку „Света Стана Арнаут” у Пребиловцима, у Босни и Херцеговини, библиотеке која се налази у склопу Духовног и културног центра „Свети краљ Милутин”. 
Срђан Куљанин је познат и по томе што слика на женској коси, уврштен је међу 250 најутицајнијих светских фризера, урадио је на десетине уметничких дела урађених на коси живих модела, а међу његове најбоље радове на коси убрајају се слике српских манастира. Будући да они не могу да трају дуго, уметник их је овековечио фотографијама. Управо и из тог разлога, Куљанин ради и на платну и по томе је постао пионир ликовног правца који се препознаје као српски кубизам. 
Овај начин рада, сликање на коси живих модела и српски кубизам, Срђан Куљанин, иза ког стоји двадесетогодишњи уметнички рад, заштитио је у Заводу за интелектуалну својину (ад). 
Познати новинар Петар Пеца Поповић, коментаришући појаву жанра српски кубизам који Куљанин промовише, записао је да то „ваља доживети као уметнички изазов који се спонтано појавио и који је, за релативно кратко време, задобио симпатије многих заљубљеника у ликовно стваралаштво”. 
„На већ постојећу Бракову форму кубизма као глобалног, век старог, ликовног правца храбро и вешто Куљанин уграђује националне елементе из богате историје српског народа”, рекао је Поповић. 
Пребиловци су родно место Куљанинове породице, са мајчине стране, а симбол су страдања и геноцида над српским народом у Другом светском рату, у Независној држави Хрватској. Бацањем деце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца, убијено је више од 800 становника овог села. То се догодило 6. августа 1941. године, а у истом месецу на више од 40 места убијено је више од 200 људи из овог села, које је пред Други светски рат имало 1.000 становника. У Пребиловцима су тада уништене 52 породице. Страдање су преживела само 172 становника Пребиловаца. Преживели у усташким покољима, те 1941. године, вратили су се у село, и убрзо је у Пребиловцима покренут јак партизански покрет отпора. Српска православна црква слави убијене као Свете мученике Пребиловачке. 
Ови догађаји инспирисали су Срђана Куљанина да наслика „Српску Гернику” и тим поводом каже:
– У историјском смислу, инспирација за овај рад проистиче из масакра у Пребиловцима 1941. године, када је више од 800 мештана, углавном жена и деце, брутално убијено и бачено у јаме у околини. То је био један од најстрашнијих злочина над српским цивилима у НДХ. Трагедија Пребиловаца годинама је била потискивана и прећуткивана, а додатну бол нанела је чињеница да су кости жртава које су касније ексхумиране, поново уништене током рата деведесетих, када је минирана спомен-костурница у селу. Овај рад настао је као уметнички одговор на тај вишеслојни злочин – и физички и духовни – и као покушај да се кроз универзални уметнички језик искаже колективна траума, али и отпор забораву. Баш као што је Пикасо насликао „Гернику” као вапај против фашистичког бомбардовања цивила у Шпанији, овде сам преточио страдање Пребиловаца у снажан визуелни симбол српског памћења и поноса. „Српска Герника” симболично спаја трагедију Пребиловаца са универзалним отпором према злу. Кроз мотиве бола, пркоса и наде, слика сведочи о страдању невиних и позива на памћење, мир и достојанство – објашњава Срђан Куљанин.
Владика Григорије истакао је да данас, када Пребиловци из пепела постају место тихе молитве и вечног сећања, дужни смо да то ново-старо свето место и очувамо. 
„Искључиво од свих народа и верских заједница које живе на овом простору зависи да ли ће доћи до праштања и помирења како се злодела више не би понављала. Уколико будемо истински истрајавали и радили на помирењу – до помирења ће и доћи. Стога је веома важно праштање, јер без њега нема помирења и заједничке будућности. Праштање не значи заборав и негирање мучне прошлости већ способност да се раздори превазиђу, а ране зацеле, на добробит свих нас, наше деце и наше будућности”, рекао је владика Григорије.

Политика