У заосталој утакмици 8. кола Прве футсал лиге РС КМФ Невесиње савладао је Сократес резултатом 8:2. Невесињци су са пола снаге савладали вечерас скромну бањалучку екипу. Већ на полувремену је било убједљивих 5:0 за домаће, тако да се у наставку играло у готово ревијалном тону.

Нови првенствени сусрет Невесињце очекује већ у недјељу, 5. фебрура, када у госте стиже Жељезница из Трнова.

НЕВЕСИЊЕ – СОКРАТЕС 8:2 (5:0)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца:150. Судије: Славољуб Гогић (И. Сарајево), Дејан Поповић (Требиње). Стријелци: 1:0 Гутић, 2:0 С. Продановић, 3:0 Шиљеговић, 4:0 Реповић, 5:0 Андрић, 6:0 Шешлија, 7:0 Г. Продановић, 7:1 Стрика, 8:1 Г. Продановић, 8:2 Калинић.

НЕВЕСИЊЕ: Килибарда, Гутић, Зечевић, Г. Продановић, Андрић, Вуковић, Аћимовић, Реповић, Шиљеговић, С. Продановић, Калем, Аџић, Шешлија.

СОКРАТЕС: Стрика, Калинић, Куртиновић, Трњак, Бајић, Видић, Вукић.

ТАБЕЛА: 

Удружење Невесињаца, њихових потомака и пријатеља 18. фебруара у Београду организује културно-забавну манифестацију „Невесињско сијело“. Ова смотра пријатељства, завичајне пјесме, игре и угодног дружења одржава се у српској пријестоници још од тридесетих година прошлог вијека. Манифестација је увијек изазивала посебну пажњу Невесињаца, а овакви скупови годинама су будили сјећања на завичај и обичаје из херцеговачког краја.

Привредно-културно удружење Херцеговаца у Београду под називом „Неретва“ формирано је 23. новембра 1930. године у хотелу „Империјал“. Први предсједник Удружења које је помагало сиромашне Херцеговце и школску омладину био је Васиљ Поповић, а секретар Ђорђе Иванишевић. Касније су Херцеговце у Београду предводили Лазар Милићевић и Владимир Ћоровић. Као крсна слава Удружења установљена је Велика Госпојина. Славским свечаностима 1931. године, између осталих,  присуствовали су епископ мостарски Јован и књижевник и дипломата Јован Дучић, тада посланик у Каиру.

Прво Херцеговачко сијело одржано је 23. октобра 1938. године. Годишње забаве „Неретва“ је традиционално приређивала за трећи дан Божића и у другој половини марта.  Скупови Херцеговаца у Београду су привлачили ширу пажњу јавности, а Радио Београд је  18. марта 1939.  директно преносио манифестацију препуну пјесме и хумора.

Други свјетски рат је прекинуо традицију окупљања Херцеговаца у Београду. Почетком 70-тих година Невесињци побново оживљавају завичајну смотру, овог пута под називом „Невесињско сијело“. Манифестација је обично одржавана у Дому ЈНА уз обавезно учешће гостију из Невесиња.

Завичајном скупу 1975. године присуствовало је преко 700 Невесињаца. Општинску управу су представљали предсједник Извршног одбора Јово Иваниш и предсједник Општинске конференције Социјалистичког савеза Данило Нинчић. Фолклорна група КУД-а „Благоје Паровић“ из Невесиња по жељи организатора припремила је драматизовану слику „Невесињско сијело“ проткану изворним невесињским колима и пјесмама из завичаја. У програму је учествовао и сеоски гуслар Марко Гушић из Братача и диплар Божо Ковачевић из Колешка.

Традиција је прекинута 1991. године и од тада у Београду није било организоване манифестације са мотивима херцеговачког прела све до 2010. године када је новоформирано Удружење Невесињаца поново оживило ово завичајно окупљање.

Тренутно у Београду живи око 1.500 рођених Невесињаца и још око 3.000 њихових потомака. Међу њима су угледни академици, књижевници, доктори, умјетници, спортисти који су изградили каријере далеко од родног краја, али Херцеговину и Невесиње никад нису заборавили. Сада већ значајна колонија Невесињаца окупљена је у Удружење које се бави хуманитарним, културним, привредним и спортским активностима усмјереним на афирмацију Невесиња и Херцеговине.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у складу са Уредбом о регистрацији пољопривредних газдинстава, позива сва регистрована пољопривредна газдинства да до 15. маја изврше редовно годишње ажурирања података о усјевима/засадима и сточном фонду у текућој години.

Поред ажурирања података пољопривредна газдинства имају обавезу да пријаве доприносе за 2022. годину у складу са прописима о доприносима, те измире обавезе по основу накнаде за противградну заштиту за 2022. годину у складу са прописима о противградној заштити.

Газдинства која у прописаном року не буду извршила ажурирање података, пријавила доприносе и уплатила накнаду за противградну заштиту добиће пасиван статус у Регистру газдинстава и Регистру корисника, што значи да неће моћи остварити било каква права по основу регистрације до краја текуће године.

Ажурирање података се врши у пословници АПИФ-а.

Пријава доприноса и oбрачун за уплату противградне заштите се врши у Пореској управи Републике Српске, подручна јединица Невесиње, до 31. марта 2023. године.