У просторијама Фудбалског савеза Републике Српске у Бањалуци јуче су извучени такмичарски бројеви прволигаша за сезону 2025/26. која почиње 16. августа. Лига броји 14 клубова. Играће се двокружно, свако са сваким, а послије 26 одиграних кола у плеј-офу ће се играти додатних шест, а у плеј-ину осам кола.

Невесињским Вележ нову прволигашку причу почиње сусретом са великим ривалом и спортским пријатељем Леотаром из Требиња. Херцеговачки дерби на програму је у суботу, 16. августа.

Биће то посебан спортски празник у Невесињу будући да се одржава дан прије централне манифестације Невесињске олимпијаде. Нема сумње да ће Градски стадион бити испуњен љубитељима фудбала и другим знатижељницима којима је овај догађај више од спорта.

У Дому културе „Небојша Глоговац“ синоћ је у организацији Народне библиотеке Невесиње одржана промоција нове књиге „Ако ме тражиш“ аутора Јована Братића. О књизи су, поред аутора, говорили мр Момчило Голијанин и професорице српског језика и књижевности Драгана Турањанин и Љиљa Ивезић. Стихове су казивали књижевник и композитор Горан Дука и глумица Драгана Матрак Буквић.

Аутор је истакао да збирка пјесама „Ако ме тражиш“ садржи 100 нових пјесама, које су настале за 18 мјесеци.

„Пјесме су подијељене у два циклуса. Први, 'Небо и камен', је социјално-родољубиве тематике, а други, 'Шетња по сновима', доноси љубавне пјесме“, рекао је Братић. Он наглашава да за своју поезију инспирацију тражи у Херцеговини, у чијим општинама ће најприје и бити одржане промоције ове књиге.

Мр Момчило Голијанин, говорећи о Братићевој новој збрици пјесама, истакао је да се пред читаоцима налази стотињак пјесама са разруђеном тематиком, са стилским иновацијама и искораком према слободном стиху.

„У пјесмама је наглашена емпатија према завичају, носталгичан бол за минулим временима, за селом, за угашеним огњиштима, зато не изненађује што неке од пјесама представљају својеврсну химну онима који положише животе за тај завичај и његову слободу“, рекао је Голијанин.

Професорица српског језика и књижевности и предсједница Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Љубиње Драгана Турањанин истакла је да је Јован Братић неко ко пише из душе и да се то осјети у сваком његовом стиху.

„И у овој збирци пјесама, петој по реду, по тематици остаје досљедан себи, али његове пјесме показују да је способан да исте теме обрађује из различитих углова и увијек на оригиналан начин. Овог пута као да се ослободио свих стега везаних за форму, стих, строгу риму и тиме се сврстава међу представнике савремене српске књижевности“, закључула је Турањанин, додајући да је Братић за кратко вријеме доказао да му талента, дара и умјећа за писање никада не мањка.

У улози модератора била је професорица српског језика и књижевности запослена у Народној библиотеци Невесиње Љиља Ивезић. У име организатора промоције читалачкој публици поручила је да је пред њима још један драгуљ српске савремене поезије херцеговачког пјесника Јована Братића.

Угодну атмосферу ове пјесничке вечери употпунио је сам аутор збирке пјесама „Ако ме тражиш“, пјевајући своје стихове уз звуке гитаре, чиме је још једном потврдио да је ријеч о свестраном умјетнику, који  пише стихове, осликава стрипове и ствара мелодије.

Дописници београдске Политике у издањима између два свјетска рата често су инспирацију за репортаже тражили у Невесињу. Са доста епитета су писали о природним љепотама, чувеном гостопримству и славној историји овог краја.

У посједу Радио Невесиња је чланак Политике из јула 1935. године у којем се читаоци информишу да је чувено љетовалиште званично проглашено за ваздушну бању.

Уз малу корекцију текста коју смо урадили ради бољег разумијевања информације преносимо чланак у цјелости:

„Извести се друмом из Мостара уз голе и врлетне огранке Вележ планине, значи сагледати  слику најљепшег херцеговачког платоа. Благо заталасана раван, висока око 1.000 метара, оивичена џиновским сњежним врховима Вележа и Црвња представља несумљиво најљепши планински предио Херцеговине. Један зелен саг ливада и њива прошаран густим и безбројним шумарцима створеним за љетовање и одмор, искрсне пред очима чим аутомобил избије на врх брежуљка Грепка. Тај зелен саг, огроман и непрегледан, јесте чувено ''Невесиње равно“ некад гнијездо устаника и раје. Тај зелени саг представља најљепшу херцеговачку равницу чија надморска висина прелази  900 метара. А на ивици те равнице, испод шумовитог  Грепка који је  погодан за опоравилиште и санаторијум, лежи Невесиње, планинско мјесташце и чувено херцеговачко љетовалиште , које је ових дана најзад дочекало да буде проглашено за ваздушну бању. Невесиње је одавно на то чекало. Јер ово мало планинско мјесто, на домаку увијек сњежног Вележа, има све услове да постане једно од наших најљепших и најздравијих љетовалишта. Што то већ није, оно томе није криво“, писала је Политика давне 1935. године.

„Удаљено 40 километара од Мостара, Невесиње је годинама љетовалиште богатих Мостараца који сваког љета ''изађу на планину''. Ту се љетовало и пландовало још за вријеме турске управе. Још у то вријеме људи су осјетили благотворно дејство невесињске климе и невесињског зрака. Посљедњих година у Невесињу љетује и велики број Далматинаца, као и неки Херцеговци настањени у Београду. Интересовање за ово љетовалиште у посљедње вријеме је знатно порасло.

Живот у Невесињу преко љета је необично јевтин. Сви сељачки производи могу се купити сваког петка на невесињској пијаци за багателну цијену. Исто тако и цијена станова је прилично ниска. У Невесињу постоји и једна велики и модеран хотел, чији комфор ни у чему не оскудијева. То је хотел ''Невесиње“. На тераси овог хотела свако вече трешти музика која забавља госте до дубоко у ноћ.

Послије званичног проглашења Невесиња за ваздушну бању, посјета гостију биће знатно већа. Сви гости, који у Невесињу буду боравили најмање седам дана, имају право на бесплатан повратак на жељезници до Мостара.  Невесињска општина сада настоји да посета гостију овом чувеном херцеговачком љетовалишту буде што већа. У ту сврху потребно је најхитније оснивање једног пропагандног друштва у самом Невесињу, које би стајало у тесној вези са мостарским Путником“, закључује дописник Политике из Херцеговине у броју из јула давне 1935. године.

Невесиње 1935.