Nevesinje
Одбојкашице Вележа прави су хит овогодишње сезоне у Другој лиги РС. У почетна три кола забиљежиле су исто толико побједа, а оно што импресионира је да нису изгубиле ниједан сет.
Побједничка серија Невесињки траје практично од прошле сезоне када су у финишу првенства ушле у прави ритам. Добре партије силно су подигле самопоуздање невесињске екипе која једва чека нове утакмице.
Прилику да увећају бодовни салдо Невесињке ће имати сутра у Чајничу гдје са Стакорином играју заосталу утакмицу.
Табела Друге лиге – Г4:
1.Вележ 9
2.ЖОК Леотар 6
3.ОК Леотар 6
4.Рудо 3
5.Стакорина 3
6.Младост 3
7.Зеленгора 0
Друга лига се игра у четири групе. Након лигашког дијела такмичења првопласиране екипе играју турнир за улазак у Прву лигу. Најбоља екипа са тог турнира иде у виши ранг, а дугопласирана екипа игра плеј-аут са клубом из Прве лиге.
На Градском тргу у Невесињу данас је постављен споменик посвећен невесињским борцима за слободу и отаџбину. Јединствена споменичка скулптура у бронзи дјело је академског вајара Миодрага Живковића. Изградња споменика коштала је 208.000 КМ.
Свечано откривање спомен обиљежја најављено је за Митровдан.
Овај оригинални и импресивни монумент симболизује све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције.
"Електропренос БиХ" потписао је уговор за изградњу 110-киловолтног далековода Невесиње-Гацко вриједног 6,5 милиона КМ, потврдио је Срни извршни директор за рад и одржавање система "Електропреноса БиХ" Цвјетко Жепинић.
Жепинић је рекао да је "Електропренос БиХ" јуче потписао уговор са извођачем радова конзорцијумом "Електроенергетика" који чине четири фирме - "Елнос" из Бањалуке, "Калдера" из Лакташа, "Арс инжењеринг" из Бањалуке и "Инвинг инвест" из Приједора.
"Изградњом овог далековода биће обезбијеђено двострано напајање електричном енергијом општина Невесиње и Гацко које су до сада једнострано напајане", истиче Жепинић и додаје да је рок за завршетак радова крај идуће године.
До сада је Гацко било напајано само из правца Билеће, а Невесиње из правца Мостара.
Ранијих година догађало да је Невесиње по неколико дана било у мраку због пада стуба на далеководу, а изградњом новог далековода то се у будућности неће догађати.
Пројекат и имовински односи за овај пројекат су завршени и све је спремно за почетак радова.
Овај пројекат веома је важан за овај крај, како за привреду, тако и за становништво, посебно ако се зна да је и водоснабдијевање у Невесињу зависно од струје.
СРНА
Моји стрипови су нека врста уметничке опомене да зло увек вреба да нас ухвати неспремне и повуче поново у трагична страдања са несагледивим последицама, каже Јован Братић, стип аутор из Невесиња.
Његов нови пројекат “Понори зла” доносе континуитет са његовим ауторским стрип опусом првенствено кроз креативни ослонац везан за историју Херцеговине.
- Тема ове историјске стрип-драме су догађаји који су карактерисали период Другог светског рата на просторима Источне Херцеговине. То је драматична прича о обичним људима ухваћеним у стравичној мрежи страдања, националних и идеолошких подела, погубног исхода за главне протагонисте. Мотиви су, наравно, и овога пута засновани према суровим и истинитим догађајима који су, нажалост, обележили прошлост наших крајева -каже Братић и додаје да је заплет албума испричан из угла једног јунака, али да кроз стрип живе и бројне историјске личности уз тог периода.
- Главни јунак, Алекса Војиновић представља обичног сеоског младића из патријархалне, хришћанске породице, патриоту, хуманих манира, сведока и учесника трагедије која је захватила земљу његових предака. Његов лик је симбиоза мноштва сличних ликова који су били оличење истинских патриота а крај рата су, стицајем околности у којима су се нашли, дочекали са жигом народних непријатеља. Поред њега у причи се појављују ликови утемељени на стварним личностима из тога периода, али под другим именима јер ми је примарни циљ био скренути пажњу на карактеристичне догађаје који су неупитни, а о личностима нека се бави историјска наука - каже аутор из Невесиња.
Братић каже да је назив „Понори Зла” последица његове жеље да исприча нова причу о по злу чувеним херцеговачким јамама, које су дуго биле табу тема.
-“Понори зла” је наслов који нас одмах упућује на карактер приче о злу које је, попут најстрашније олује, поплавило херцеговачке пределе носећи у дубине понора и јама многе невине душе. Дуго времена у мени је живела идеја да кроз свој омиљени облик уметничког изражавања, обрадим ову тему из разлога што сам веома емотивно доживљавао тешке судбине и трагедије бројних људи и породица, о којима сам читао и слушао кроз сећања живих сведока. Много тога се суштински разликовало од онога што смо једно време учили у школама и што је било на неки начин табу-тема. С друге стране разочаран сам колико има људи да само површно знају о томе и не показују вољу да нешто више сазнају. Једноставно, осетио сам потребу да из објективног угла прикажем та трагична дешавања - каже Братић.
Стрипџија каже да је један од мотива за овај албум, и генерално за његов ауторски опус, жеља да се сачува сећање на историјско страдање наших предака.
- Кључни утицај је изражена воља за спознајом наше прошлости и трагање за истином као и покушај да се на овај начин презентује и апострофира нешто што не би смело да се избрише из сећања и падне у заборав, јер нас на то обавезују многи наши трагично страдали преци. Углавном, порука је да је поштени и недужни свет, без правог повода, страдао на свим странама и овај стрип би требао да буде нека врста упозорења да нам се нешто слично више никада не понови, да будемо свесни да зло увек вреба да нас ухвати неспремне и повуче поново у трагична страдања са несагледивим последицама - каже Братић.
Ново издање „Девете димензије”
Стрип албум „Понори зла” има 205 страница, са око 1.050 кадрова, у тврдим корицама у Б5 формату, и појавиће се у издању стрип удружења „Девета димензија”.
Припрему дизајна и штампе су радили Предраг Иконић и Милан Младић а Иконић је аутор насловне стране. Историјски осврт и рецензију стрипа радио је историчар Немања Девић, а издавање албума помогли су донацијама Братићеви пријатељи, фирме удружења и приватни предузетници из Херцеговине.
БЛИЦ