Nevesinje
Планинарско – еколошко друштво „Зимомор“ уприличило је још један излет који ће невесињским љубитељима природе остати у лијепом сјећању.
Успон на видиковац Пестинград изнад Котора протекао је у лијепој атмосфери. Инспиративан поглед на Бококоторски залив и планинске врхове који га окружују побрисао је физичке напоре. Стазу дугу 10 километара са обале Јадрана на надморску висину од 1000 метара препјешачили су уз подсјећање на бројне легенде којима је обавијен овај врх вила и громова.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић разговарао је данас у Београду са министром финансија Србије Синишом Малим и његовим сарадницима о најављеној помоћи Владе Србије општини Невесиње. Састанку су присуствовали и начелници општина Костајница, Козарска Дубица и Дрвар.
Мали је рекао да ће Србија помоћи овим локалним заједницама да ријеше проблеме са текућом ликвидношћу, а пружиће им и подршку за неке развојне пројекте.
Он је навео да је на састанку сагледано са каквим се све проблемима те општине суочавају како би им се помогло на најбољи начин, као што је и обећао предсједник Србије Александар Вучић.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изјавио је за Радио Невесиње да је задовољан данашњим састанком у Београду.
─ Добили смо подршку за све пројекте о којима је било ријечи претходних дана приликом посјете предсједника Милорада Додика Невесињу ─ рекао је Авдаловић.
На тржишту Европске уније има више стотина производа који носе ознаку заштићеног географског поријекла, попут пршута из Далмације, маслиновог уља из Грчке или француског сира.
Од 2006. године и земље које нису чланице Уније, могу заштитити своје јединствене производе. Међу првим домаћим прехрамбеним производима који имају заштићено поријекло је и невесињски кромпир. Да ли је сада пут овог производа извјеснији и бржи на тржиште Европске уније?
У Придворцима недалеко од Невесиња, на газдинству Весе Радића обављена је садња кромпира на више од три хектара. Спој традиционалне производње и савремене механизације на ораницама, подно планине Вележ, даје производ који на тржишту нема достојну конкуренцију.
Весо Радић, произвођач кромпира, истиче да се кромпир производи на стари, традиционали начин. Додаје да је читаво поље без воде и да самим тим без воде не могу користити много хемије.
- Видите читаво поље нигдје немамо воде. Самим тим што нема воде не можемо ни користити пуно хемије,надморска висина је та која му одговора,климатски услови - каже Радић.
Овај кромпир добио је ознаку заштићеног географског поријекла, јер је произвођач испоштовао правила о системима квалитета за прехрамбене производе БиХ, који је усклађен са законодавством Европске уније, а једно од кључних је да кромпир потиче искључиво са територије Невесиња.
Шеф Одсјека за сертификацију и означавање хране Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, Драган Брењо, каже да је са овом ознаком произвођач лакше долази до купца.
- Произвођач има већу сигурнсот у тај производ када га види на тржишту са тим знаком,значи произвођач сам лакше долази до купца, самим тим тај производ има одређену цијеновну вриједнсот већу у одређеном проценту него производ исте категорије који није заштићен. То се показало на примјеру Европске уније гдје је проценат тренутно око 74 милијарде евра на годишњем нивоу заштићених производа - рекао је Драган Брењо.
Пут до кључног документа произвођачке спецификације и листе Завода за заштиту интелектуалне својине, почиње од удруживања произвођача. Заштићено име могу да користе произвођачи с тог географског подручја који се региструју. Овом ознаком купац има гаранцију и сигурност да иза производа стоји читав систем.
Грујица Вицо, професор Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву истакао је да када купац купи прозвод зна да је то баш тај производ, да је креиран по наведеној технологији и самим тим то му гарантује неки од стандарда Европске Уније.
Сертификовање омогућава произвођачима да постану дио заштићеног бренда и невесињски кромпир има већу шансу да се нађе на трпези у Европској унији. Али, ако заврши у ручку у неком домаћинству код нас, свакако ће испуњавати високе стандарде.
Дејан Шешлија, Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа каже да оваква процедура штити произвођаче од фалсификата.
- Ова процедура у значајном мјери штити произвођаче и од фалсификата и од нелојалне конкуренције, неовлаштеног кориштења имена, бренда и сл . и у крајњој линији доприноси позиционирању, сегментацији, позиционирању и брендирању тих производа како на домаћем тако и на међународном тржишту - каже Шешлија.
Значај правовремене заштите производа и њихов пут ка европским купцима могао би афирмисати и познати спор о поријеклу крањске кобасице између Хрватске и Словеније.
РТРС
На Првенству БиХ у кик боксу које је јуче одржано на Палама чланови Вележа освојили су четири шампионске титуле и два пехара за најбоље учеснике турнира.
Ивана Радић је постала државна првакиња у кик лајту, а проглашена је и за најбољу сениорку првенства.
У јуниорској конкуренцији, у дисциплини лоу кик, златне медаље заслужили су Никола Шаран у категорији до 75 кг и Јана Ђерић у категорији до 56 кг.
Арсен Граховац је постао првак у категорији до 57 кг, а добио је и пехар као најбољи кадет.
Јуниор Иван Баћина освојио је сребрну медаљу у кик лајту.
На Првенству БиХ у кик боксу учествовало је 218 такмичра из 39 клубова.