Nevesinje
Начелник општине Невесиње расписао је јавни позив за додјелу грантова за редовне активности и пројекте спортских клубова који се финансирају из општинског буџета за 2026. годину. Детаљне информације и потребни обрасци могу се преузети са сајта Општине Невесиње. Јавни позив остаје отворен 15 дана од дана објављивања на огласној табли и званичној интернет страници Општине Невесиње.



Изложба слика „Сви наши портали“ умјетнице Анкице Бјелице из Никшића, отворена је вечерас у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу.
Изложбу је отворила невесињска умјетница Ангелина Вукосав наводећи да је врло поетична јер је везана за женско биће.
Аутор поставке Анкица Бјелица нагласила је да радо гостује у чувеном Невесињу, о коме јој је пуно причао њен супруг.
– Ова умјетничка дјела везана су за тему чије је поријекло једна легенда са Црногорског приморја из 15. вијека, а ријеч је о истинитој причи три сестре које су се заљубиле у једног морнара. Он се обећао једној, али су га све три сестре вољеле. Да се не би направио раздор у породици, он је отишао и никад се више није вратио. Оне су га чекале до краја живота и ниједна се није удала. И та ме легенда потресла колико је женско чекање у бити тешко и мучно, и размишљајући о њиховом животу у тој палати, која и данас постоји, настале су ове слике – појаснила је Бјелица.
Она је свој радни вијек провела као професор историје умјетности и ликовне умјетности у средњим школама у Никшићу.
– У пензији сам и да нема сликарства мислим да би ми дан био доста празан. Испунила сам свој живот сликарством и дружењем са људима. Мислим да је моје сликарство лирски обојено, ко хоће да гледа наћи ће нешто у њему. Углавном је то уље на платну, боје нису прејаке и има доста колористичних вриједности – истакла је Бјелица.

Дио вечерашње приче био је и директор Народног позоришта у Никшићу Радинко Крулановић, који није крио одушевљење што је дошао баш у чувено Невесиње. Како је рекао, њега за овај град везује један давни сусрет који се догодио 1992. године, када су Никшићани дошли да помогну своју браћу у претходном рату.
–Тада су Невесињци изашли да поздраве Никшићане, а како и не би, јер смо једно те исто, и у духу, култури и љубави, и у свему ономе што чини један народ јединственим – рекао је Крулановић.
Он је додао да изложба Анкице Бјелице има додира са оном чувеном мишљу да је слика нијема пјесма, а да је пјесма рјечита слика.
Крулановић се вечерас публици представио кроз своју љубавну и родољубиву поезију.





У оквиру светосавских свечаности у Средњошколском центру „Алекса Шантић“ данас ће бити отворена изложба руског Државног музеја "Писмо Српкињи. Лав Толстој о божанском и људском".
Изложбу је Филолошком факултету у Бањалуци лично предао Владимир Толстој, праунук Лава Толстоја и донедавно савјетник за културу предсједника Русије Владимира Путина. Вреднујући успјехе невесињских средњошколаца на Међународној олимпијади „Свјетлост руске ријечи“ бањалучки факултет је изложбу уступио невесињском Средњошколском центру. До сада је уступана факултетима и културним центрима у Србији и Републици Српској, а сада по први пут долази у једну школу.
Тим поводом светосавским свечаностима и отварању изложбе у Невесињу ће присуствовати представници Амбасаде Русије и Федералне агенције „ Россотрудничество“ и Сања Милићевић, руководилац Центра за руске студије на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци.
Директорица Средњошколског центра „Алекса Шантић“ Драгана Будалић подсјећа да су са Филолошким факултетом Универзитета у Бањалуци недавно потписали Уговор о пословно-техничкој сарадњи који предвиђа размјену искустава, стручних информација и литературе, заједнички рад на пројектима везаним за заштиту насљеђа, заједничко учешће на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству. Будалић је изразила задовољство што је знање и труд невесињских средњошколаца вредновано од стране угледних установа и институција образовања и културе.
Изложба "Писмо Српкињи. Лав Толстој о божанском и људском" приказује преписку Анђе Петровић, која се два дана након што је Аустроугарска монархија прогласила анексију БиХ, 5. октобра 1908. године, писмом обратила Лаву Толстоју за помоћ. Анђа, иначе сестра од Надежде и Растка Петровића, Толстоја је молила да стане у заштиту Срба у том тешком тренутку. Преписка је резултирала списом „О присаједињењу Босне и Херцеговине Аустрији”, посљедњим дјелом које је Толстој објавио за живота.
Изложба је дио поставке државног музеја Лава Толстоја из Москве, чији представници и потомци породице Толстој изузетно цијене став Републике Српске према Русији и Срба у цјелини према руском језику и култури.
У оквиру светосавских свечаности јутрос је у Цркви пресвете Тројице у Кифину Селу традиционално служена света литургија. Након богослужења које је обавио свештеник Драго Зубац, вјерници су приступили светој тајни причешћа и преломљен је славски колач са кумом славе Николом Шаренцем.
Светој литургији присуствовао је велики број парохијана и дјеце која су у Храму рецитовала и пјевала пјесме у част првог српског архиепископа и учитеља Светог Саве. Као награду за њихову љубав и труд Црквени одбор обезбиједио је светосавске пакетиће којима су се дјеца највише обрадовала.
Обраћајући се вјерном народу свештеник Драго Зубац рекао је да данас прослављамо велики празник у част нашег првог светитеља и просветитеља Светог Саве, а најмлађима је честитао школску славу.
– Нека молитвама Светог Саве Господ благослови све сабране у овом Храму Божијем, ваше домове и ваше ближње, и да у срцима свих нас усади љубав непролазну, да би и ми као и Свети Сава наслиједили царство небеско, вјечно и непролазно – пожелио је Зубац.

Данашња слава у Кифину Селу није прошла без здравичара, чувара љепоте и чистоте српског народног језика. Како се чувају обичаји и српскa традиција потврдио је кум славе, петнаестогодишњи Никола Шаранец, који је у част славе и српског народа наздравио свим присутнима у духу како су то некад чинили наши преци.
У средњовјековном храму на Дреновику богослужење у част Светог Саве обавља се још од времена Краљевине Југославије. Крсна слава цркве је Тројчиндан када се одржава и традиционални народни сабор.





