Бањалучка компанија “Етмакс” тражи од Владе Републике Српске концесије за градњу соларног парка укупне снаге 500 мегавата, сазнаје портал CAPITAL.

Ријеч је о мега пројекту вриједном 880 милиона марака и уколико би се реализовао био би један од највећих не само на овом подручју него и у цијелој Европи.

Соларни парк би чинило седам засебних електрана, од којих је навећа “Невесиње 1”.

Њена снага биће 200 мегавата, а годишње би требала да производи 316 гигават часова струје. Процијењена вриједност ове прве инвестиције је нешто преко 352 милиона марака.

Инвеститор ће по основу једнократне накнаде бити дужан да уплати 1,76 милиона марака, као и 0,0055 КМ за сваки произведени киловат електричне енргије.

“Концесије ће бити додијељене на 50 година”, наводи се у Одлуци Владе Српске која је одлучила да са “Етмаксом” започне преговарачки поступак.

Преосталих шест електрана имају исте карактеристике.

Инсталисана снага ће им бити 50 мегавата, годишња производња 79 гигават часова, а процјена је да свака вриједи око 88 милиона марака.

За сваку ће бити уплаћена једнократна накнада од преко 880 хиљада марака, а инвеститор ће плаћати и већ споменуту накнаду по произведеном киловату струје.

Директну корист имаће и општина Невесиње. Наиме, приходе од концесија Влада дијели са локалним заједницама у којима се пројекат реализује, а однос распођеле се утврђује на основу степена развијености.

Тачније, што су општине или градови неразвијенији, могу да рачунају на више новца по основу концесија.

“Уговорима ће се ближе одредити обавезе концесионара у погледу услова изградње и коришћења предмета концесије. Министарство енергетике и рударства ће у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове одлуке доставити влади извјештај о спроведеном преговарачком поступку, приједлогу рјешења о дођели концесије и приједлогом уговора о концесији”, наводи се у одлуци Владе РС.

О коликој инвестицији је ријеч најбоље говори податак да се вриједност хидроцентрале “Дабар” процјењује на преко 600 милиона КМ, а ХЕ Бук Бијела 400 милиона КМ. То су два највећа пројекта Електропривреде Републике Српске.

Ако би се узело у обзир да просјечно домаћинство годишње троши око 6.000 киловата струје, електране у Невесињу би задовољиле годишњу потребу за око 130.000 потрошача.

Директор “Етмакс-а” Синиша Максимовић за КАПИТАЛ каже да је план да се радови финансирају из кредитних средстава, док би пројектовање и изградња би били наслоњени на сопствене капацитете.

Пројекат ће се, како је потврдио, изводити у неколико фаза.

“Прва фаза је пројектовање, са којим ћемо започети до краја текуће године и за које нам треба с обзиром на сложеност пројекта око годину дана. Наредна фаза је извођење, које оквирно можемо започети крајем 2023. или почетком 2024. године. Очекивани период, потребан за изградњу соларног парка је процјењено на пет до максимално десет година”, открива Максимовић.

Према његовим ријечима соларне електране велике инсталисане снаге су носилац развоја сектора обновљивих извора енергије свугђе у свијету, гдје значајно убрзавају енергетску независности од других извора енергије, повећавају удио обновљивих извора енергије у укупном енергетском миксу и значајно доприносе унапријеђењу пословања на принцпима одрживих и одговорних пословних пракси.

“Све то посљедично директно доприноси новом запошљавању, углавном локалних радника, као и наших инжињера и стручњака различитих занимања. Досадашње инвестиције у соларне електране су показале позитиван утицај на локални развој и са даљим развојем сектора кориштења обновљивих извора енергије можемо очекивати значајне бенефите и унапријеђења која се односе како на локални ниво, тако и на развој у цијелини”, закључио је Максимовић.

CAPITAL

Под слоганом „По (дијели) радост, знање и љубав“ у вртићу „Света Евгенија царица Милица“ почело је обиљежавање Дјечије недјеље низом активности у којима учествују полазници ове образовне установе.

Весела дружина данас се прошетала невесињским улицама, а на платоу код Градске пијаце приредили су журку са својим васпитачима уз омиљене дјечије пјесмице.

Директорица Миљана Жерајић рекла је да су обиљежавање Дјечије недјеље почели промоцијом цјеловитих житарица међу дјецом, под називом „Здрав сендвич“.

– Малишани су тај дан у нашој башти брали здраво поврће, сјецкали, декорисали и уз помоћ наших кувара припремали храну. Потом је услиједила дегустација укусних и здравих сендвича – нагласила је Жерајић.

Она је додала да су јуче били у посјети другарима у Основној школи „Ристо Пророковић“ и Ватрогасној станици Невесиње.

– Сутра идемо у нове шетње и радости, а планирана је посјета музичкој школи и библиотеци – рекла је Жерајић.

Обиљежавање Међународне недјеље дјетета представља начин да се укаже јавности на потребу и обавезу поштивања дјетета и на заштиту дјечијих права гарантованих Конвенцијом о правима дјетета коју је 1989. године усвојила Скупштина Уједињених нација.

Уважени српски научник и географ Јован Цвијић још прије једног вијека за Невесиње је рекао да је колијевка народне пјесме, мјесто витешких традиција, бунта и вјечите борбе – крај етички и национално најсвјежији у којем се испољавају „најбоље врлине динарског типа наше расе“.

Невесиње је одувијек рађало горштаке – витезове које ни турска груба сила, ни аустријска мудра политика, ни окрутна фашистичка експедиција није могла саломити и у њима убити патритски и национални дух.

Славни турски путописац Евлија Челебија још 1666. године за становнике тадашње Невесињске жупе написао је да се одликују бистрином, знањем и сналажљивошћу. Пажњу и дивљење напредне свјетске јавности Невесињци су завриједили 1875. године када су први у поробљеној Европи смогли снаге да се супроставе моћној турској царевини. Њихови јуначки мегдани по херцеговачким гудурама исписани су златним словима на странама историје, а њихова пожртвованост ушла је у народне пјесме и филмове. Слободарско опредјељење, јунаштво и племенитост Невесињци су испољили и кроз добровољачки покрет у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе и као активни учесници антифашистичке борбе у Другом свјетском рату. Коначно, у посљедњем одбрамбено – отаџбинском рату опет су устали да бране свој дом и слободарску традицију предака.

На невесињском кршу поникли су признати научници, инжењери, љекари, глумци и спортисти који су трагајући за бољим животом населили све свјетске меридијане. Ипак завичај и корјене никад нису заборављали, радо су причали о свом крају и интересовали се за братственике који су вриједно радили у питомом Невесињском пољу.

Након славних устаника које је предводио чувени Перо Тунгуз, крајем 19. вијека Невесиње показују да им од руке иде и наука. Први Невесињац са титулом доктора Петар Миљанић стиче европску славу и најављује плејаду угледних љекара који су поникли на херцеговачким просторима. Међу њима треба посебно издвојити браћу Милана и Риста Жерајића, љекаре српске војске у Првом свјетском рату и Владимира Гаћиновића који је скоро двије деценије сам лијечио народ у Невесињу.

Богдан Жерајић

Прва Херцеговка и уопште трећа Српкиња која је стекла титулу доктора наука је Невесињка Ангелина Јакшић, оснивач Националне српске лиге жена.

Током Аустро – Угарске окупације Невесиње опет потврђује да је живи вулкан народне снаге. Било са пушком или пером у руци Невесињци показују снажну националну освијешћеност и жељу да живе у слободи. Херојство Богдана Жерајића надахњивало је будуће генерације у сталној борби против освајача. С друге стране, визије праведне и уједињене Европе Димитрија Митриновића задивиле су интелектуалце тог времена. Идеје авангардног Херцеговца који је одрастао у Невесињу добиле су своје контуре тек много деценија касније, али су ипак потврда да је наш човјек дао моделе идеалног друштва.

Алекса Ковачевић

У Другом свјетском рату Невесињци су се опет први на југословенским просторима супроставили фашистичкој сили. Претрпјели су велику жртву, али су сачували слободарски дух.

У америчкој држави Колорадо једна планина добила је име по невесињском пилоту Васу Бендераћу који је као члан посаде америчког ваздухопловства показао задивљујућу храброст и умијеће у борбама против њемачке авијације. Пуковник Јован Фржовић био је најужем кругу руских официра који су руководили првим совјетским тестирањима атомске бомбе током Хладног рата.

Михајло Лабало

Милош Лазаревић је од Министарства културе Француске добио највеће признање које се у тој земљи додјељује у области архитектуре, новинар Борис Спремо је ушао у Канадску кућу славних, а научни резултати др Радослава Радовановића уграђени су у прописе Међународне агенције за атомску енергију и Свјетске здравствене организације.

Борис Спремо

Рођени Невесињци су и дугогодишњи рекордер Југославије у бацању кугле Алекса Ковачевић, учесник три зимске олимпијаде Борислав Вујадиновић, легендарни фудбалер и тренер Драгомир Окука, поета свјетског гласа Перо Зубац, најпознатији српски лингвиста Милорад Телебак, хуманиста Михајло Лабало.

Завичајну везу са Невесињем имају и кошаркаши Ђорђе Андријашевић, Ратко Радовановић, Дејан Бодирога и Зоран Савић, глумци Бред Декстер и Небојша Глоговац, новинар Мирослав Радојчић, филозоф Мирко Зуровац...

Ратко Радовановић

Тражећи бољи живот и мекшу кору хљеба Невесињци су стизали у све крајеве свијета и готово по правилу су били успјешни и цијењени. Илија Ковачевић се познавао са Николом Теслом, Владимир Гаћиновић је друговао са Сигмундом Фројдом, пријатељство Алексе Ковачевића и прве звијезде Олимпијаде у Берлину Џесија Овенса излазило је из спортских оквира, а глумац Бред Декстер, односно Вељко Шошо, освојио је срце Мерилин Монро.

Списак Невесињаца који су оставили траг на разним дијеловима земаљске кугле је много дужи и право је чудо да је једно мало Невесиње свијету дало толики број умних и даровитих људи.

Драгомир Граховац