Nevesinje
У Служби за трансфузијску медицину у Невесињу данас су крв даровали чланови Удружења дјеце погинулих бораца "Насљеђе".
Чланови "Насљеђа" традиционално приређују акцију даривања крви за Митровдан – дан страдања, али и велике побједе у Отаџбинском рату.
„Драгоцјену течност у миру дајемо свјесни потребе за хуманошћу, као што су наши очеви у рату чинили борећи се за слободу и отаџбину“, поручили су из Удружења „Насљеђе“.
У служби за транфузију данас је прикупљено десет доза течности која живот значи.
Општинска борачка организација Невесиње данас је на свечаној академији своје највише по рангу признање ̶ Митровданску грамату постхумно додијелила официрима Војске Републике Српске Тихомиру Јањићу, Драгану Зиројевићу, Тому Пушари, Јовици Шакоти и Драгану Слијепчевићу за исказану изузетну храброст и пожртвованост у Одбрамбено-отаџбинском рату. Признања су преузели чланови њихових породица.
Мајор Тихомир Јањић је рођен у Зајасену 1961. године. Погинуо је 21. априла 1994. године код Горажда. Увојничком погледу красила професионалност и храброст, а као човјека и грађанина скромност и племенитост. Своју истрајност и војничку стручност показивао током цијелог рата, а посебно у Митровданској офанзиви 1992. године када је под његовом командом одбрањен положај Невесињске бригаде у рејону Врањевића.
Родно село Зајасен, војна гимназија и академија у Београду гдје је био најбољи у класи, Центар за обуку резервних официра у Билећи ̶ то је био Тихов пут умиру. У рату започиње са требињско-дубровачким ратиштем, након тога долина Неретве и толико опричани Врањевићи, сјеверно- херцеговачко ратиште и Горажде гдје је Невесињска бригада остала без најмлађег команданта батаљона. Одликован је Орденом Милоша Обилића.
Драган Зиројевић је рођен 1961. године у Плочнику, општина Калиновик. Погинуо је 23. јуна 1995. године на Трескавици. Имао је надимак Командант Зира. Био је припадник српске елитне полицијске јединице Црвене беретке. По њиховом повратку са хрватског ратишта остаје у Невесињу гдје је постављен за командира Полицијске станице Невесиње, а након тога за команданта посебних снага полиције Центра јавне безбједности Требиње.
За живота је одликован Орденом Карђорђеве звијезде и Орденом Милоша Обилића, а постхумно Орденом Карађорђеве звијезде РС трећег реда који се додјељује само најспособнијим командантима.
Потпуковник Драган Слијепчевић је рођен у Мостару 1958. године. Погинуо је на Кисеру код Коњица 27. септембра 1994. године од непријатељске гранате.
Завршио је војну-ваздухопловну гимназију у Мостару, послије чега одлази на Војну академију Рајловац код Сарајева. На пола студија прелази у Београд гдје и завршава војну академију. Прво постављење добија у Подгорици, на војном аеродрому Голубовци, гдје остаје близу двије године.
Почетком Отаџбинског рата, Драган је прекомандован у Поникве код Ужица. Ту остаје пет мјесеци, када одлучује да се врати на било које од херцеговачих ратишта, пошто више није могао да издржи да је далеко од свог народа у тешким тренуцима. Своје мјесто проналази на Борцима, као начелник Друге лаке пјешадијске бригаде.
Носилац је Ордена Карађорђеве звијезде трећег реда.
Пуковник Томо Пушара рођен је 1944. године у селу Ушивак код Хаџића, а погинуо је 16. јуна у Подвележју. Војну академију, а потом и Командно- штабно ратну школу завршио је у Београду. Као професионални војник блиставу каријеру започео је у Призрену, наставио у Београду, а потом прешао у Книн, па у Мостар.
Војничко знање и ратне вјештине исказао је прво на Купресу, па у Книну. Потом поново враћа у Мостар на дужност начелника штаба Десете херцеговачке моторизоване бригаде. Као војник и као човјек силно је желио да уради нешто крупно за свој народ, али су га злочинци зауставили управо у тренуцима стварања Невесињске бригаде. Његови саборци га памте као дивног човјека и способног војног стратега.
Мајор Јовица Шакота је рођен 1957. године у Мостару, а погинуо је 11. новембра 1994. године у Бишини на извршавању борбеног задатка у Другој митровданској бици. Био је на дужности команданта Оклопног батаљона Осме херцеговачке моторизоване бригаде.
Јовица је завршио Педагошку академију у Мостару и до рата је радио у Секретаријату унутрашњих послова Мостар. По избијању ратних сукоба у Босни и Херцеговини ступа у тадашњу ЈНА и ставља се у одбрану свог српског народа, најприје на мостарском, а потом мостарско-невесињском ратишту.
Постхумно је одликован Орденом Милоша Обилића.
Митровданске свечаности почеле су вечерас у Дому културе „Небојша Глоговац“ пријемом за породице погинулих бораца. У Галерији ове установе приређено је ликовно-поетско вече са изложбом ученичких радова на тему Митровдана, као и пјесама чији су аутори чланови породица погинулих бораца.
Сродницима палих хероја обратио се предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић. Он је рекао да је српски народ у посљедњем Отаџбинском рату уз велику слогу и јединство извојевао многе битке.
«У славне српске епопеје могу се уврстити и Митровданске битке које су водили хероји не плашећи се да за слободу и одбрану својих оњишта положе животе», истакао је Остојић.
Он је додао је у 20. вијеку погинуло више од два милиона Срба и да је тај губитак тешко надокнадити. «Молимо Бога да рата више не буде, да се у овом вијеку Срби више рађају и врате на своја вјековна огњишта, да наша дјеца и потомци и даље буду хероји, али не на бојном пољу него у науци, спорту, умјетности и култури», истакао је Остојић. Он је изразио наду да ће будућа покољења стећи довољно знања, умијећа и виспрености да се очувају мир, слобода и Република Српска.
У културном програму који је водио Александар Вуковић учествовали су Етно група «Свети Димитрије», гуслар Слађан Глоговац, пјесник Јован Братић и ученици подручног одјељења ОШ «Ристо Пророковић» из Удрежња. Стихове о бесмртним јунацима из Митровданских битака говорили су Нина Голијанин, Јана Радовановић, Ивана Ђерић, Милена Супић, Миља Радуловић и Саша Граховац.
Митровданске свечаности настављају се сутра светом архијерејском литургијом у Цркви Светог Вазнесења Христовог коју ће служити епископи захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и будимљанско-никшићки Методије са свештенством. У порти Саборног храма биће обављен славски обред.
Код Споменика слободе у 11 часова биће одржан помен, а након тога ће делегације положити вијенац и цвијеће. Вијенац ће бити положен и код Споменика легендарном команданту Новици Гушићу. Предвиђен је и обилазак Спомен собе и одавање почасти погинулим српским јунацима.
Свечана Митровданска академија у Дому културе «Небојша Глоговац» почиње у 12 часова. Биће приређен културно-умјетнички програм уз обраћање званичника.
Митровданске свечаности организују Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС, Општинска борачка организација и Општина Невесиње.
У великој сали Центра за културу „Небојша Глоговац“ синоћ је пригодним програмом обиљежено три године постојања Едукативно-креативног удружења „Радости моја“.
Покретач удружења, наставница клавира Бранка Вукосав, имала је идеју да кроз музику помогне својим кћеркама за које је открила да имају апсолутни слух, али заробљене у канџама аутизма то нису могле да испоље. Ова храбра жена сматрала је да на тај начин може да их социјализује и оплемени, како њих, тако и другу дјецу.
Тако се родила та племенита идеја и удружење је почело да ради. И поред много проблема и борбе са аутизмом, Бранка Вукосав наставила је да ради са вјером и надом у боље сутра.

У програму су поред чланова Удружења „Радости моја“ учествовали ученици Музичке школе „Свети Роман Мелод“, ОШ“Ристо Пророковић“, чланови Удружења „Моја нада“, фрулаш Радивоје Симовић, наставници и васпитачи.
У препуној сали Центра за културу, присутни су могли да осјете посебну енергију и љубав које су се прожимали кроз сваку пјесму и наступ наших младих суграђана. Програм је водила Љиља Ивезић.







