У Мостару и Невесињу данас су обиљежене 32 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је за неколико јунских дана 1992. године од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба.
Обиљежавање Дана несталих почело је поменом у Саборној цркви у Бјелушинама, а настављено је симболичним бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара. На овом локалитету јуна 1992. године настарадало 29 особа, војника и цивила, чиме је почео егзодус српског народа из Мостара и околине. За седам особа се још увијек трага.
Тих тешких јунских дана бројни цивили су убијени на кућном прагу, многи су завршили у логорима гдје су мучени, силовани, убијани, а њихова имовина је опљачкана. Најтеже је породицама несталих, а још се трага за 81 лицем.
На данашњи дан 1992. године запаљена je и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, а потом и остали православни храмови у долини Неретве.
Након Мостара обиљежавање Дана несталих настављено је у Невесињу полагањем цвијећа на Споменик слободе и Спомен костурницу на Гвозду. У Спомен соби су упаљене свијеће и још једном одата почаст страдалим борцима и цивилима.
Славица Славић већ 32 године трага за посмртним остацима свога брата. Каже да сваке године долазе на мјесто страдања, да постављају исто питање, али да нема одговора.
–Постоје документи, слике и снимци о страдању мога брата, али тужилаштво и сви остали су се оглушили на наше жртве ̶ каже Славић.
Драгиња Унковић, кћерка несталог Миленка Бошковића, каже да је први и посљедњи траг о његовом страдању мјесто Буна.
–Немамо никаве информације, све стоји на мртвој тачки ̶ огорчена је Унковић.
Предсједница Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић указала је да се и послије 32 године у Републици Српској траже 1.642 особе, а да се у спомен костурницама у Невесињу, Источном Сарајеву и Бањалуци налази 570 неидентификованих посмртних остатака.
Она је упутила апел сродницима жртава који нису дали крв на ДНА анализу да то учине, јер је то једини начин да се дође до идентитета.
– Наше очи нису само упрте у институције, тужилаштво, војне и цивилне власти, него у савјест малог човјека, у хуманост и људскост неког од нас који ће преузети одговорност без обзира којој националној или вјерској заједници припада ̶ истакла је Џелетовић.
Замјеник начелника општине Невесиње Богдан Ботић рекао је да су прошле 32 године бола, туге и непрестане борбе породица несталих да пронађу своје најмилије.
– Нека вам Бог да снаге, воље, енергије и храбрости да се наставите борити за истину и правду – поручио је Ботић указујући да ће од Општине Невесиње и институција Републике Српске увијек имати подршку.
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац каже да је све мање наде да би се процес тражења могао убрзати.
–Нема нових идентификација, родитељи умиру и већ сутра ако буде пронађен син јединац, нећемо имати коме да предамо тијело да се достојно сахрани ̶ упозорила је Граорац.
Вијенце и цвијеће на спомен обиљежја положиле су делегације Општинске и Републичке организације несталих, Козулата Србије у Мостару, Општине Невесиње и Града Требиња, Општинске борачке организације, Удружења Насљеђе и Ратних ветерана Невесиња, Црвеног крста РС и Међународне комисије за нестале особе.
