Служењем парастоса и полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје невесињским устаницима у селу Крекови код Невесиња данас је обиљежено 148 година од почетка устанака у Херцеговини – Невесињске пушке. Помен су служили свештеници Младен Чалија, Драго Зубац и ђакон Дејан Ивановић.
Обиљежавању су присуствовали предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко инвалидске заштите РС Данијел Егић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије Никола Селаковић, државни секретар Зоран Антић, предсједници општина Никшић и Плужине Марко Ковачевић и Слободан Делић и други званичници.
Предсједник Владе РС Радован Вишковић поручио је да морамо да чувамо наше јединство и саборност, и да нема слободе за српски народ ако се сами не изборимо.
– Овдје треба да створимо амбијент да се у Крековима одржавају историјски часови, како би оно што су наши преци урадили прије 148 година, ми пренијели млађим нараштајима. Наша обавеза је да будуће генерације не дозволе да се овај догађај заборави – нагласио је Вишковић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије Никола Селаковић истако је да већ девет година Репубилика Српка и Србија заједнички обиљежавају важне историјске датуме, а Невесињска пушка је један од њих.
– Његовање културе сјећања за очување идентитета српског народа је од кључног значаја. Циљ је да се очува и наш национални идентитет, да се сачува сјећање на славне претке, њихове жртве и велику борбу – рекао је Селаковић.
Он је најавио да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије дати свој допринос у обиљежавању 150 годишњице Невесињске пушке, а средства ће бити уложена у изградњу љетње позорнице на мјесту обиљежавања овог догађаја.
̶ Треба да пошаљемо поруку да смо ми један народ, да имамо једно име и језик, да пишемо ћирилицом, да смо српске православне вјере, и да овдје у светосавској Херцеговини и данас, али и у будуће прослављамо све наше јунаке – рекао је Селаковић.
У име Општине Никшић Марко Ковачевић нагласио је да је Невесињска пушка опште српски значајан догађај из кога су Србија и Црна Гора изашле као међународно независне и признате државе, и да своју захвалност дугују управо невесињским устаницима.
̶ Све три државе у којима живи српски народ морају да буду захвале народу који битише на простору Херцеговине ̶ рекао је Ковачевић. Он је истакао да ће Општине Никшић сигурно учествовати у обиљежавању јубилеја 150 година Невесињске пушке.
Начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да је данашњи догађај отворио путеве слободи и у Црној Гори и Србији.
̶ Невесињска пушка је била инспирација у свим борбама, а посебно у посљедњем Одбрамбено – отаџбинском рату када су Срби са ове стране Дрине стали у исти стој, под исту заставу и борили се за Републику Српску. И данас у миру треба да будемо јединствени и својим радом, мудрошћу и ентузијазмом да бранимо Српску– нагласио је Авдаловић.
Свештеник Младен Чалија истакао је да данас треба да будемо поносни на наше претке који су борбу почели на овом мјесту и која је резултирала да се промијене границе два велика царства.
̶ Ако и ми данас будемо сабрани, сложни и сједињени у цркви моћи ћемо да чинимо велика дјела као што су то наши преци чинили – нагласио је Чалија.
Вијенце и цвијеће на спомен обиљежје српским јунацима положили су предсједник Владе РС, изласланик предсједника Републике Српске и предсједавајуће Предсједништва БиХ, министар рада и борачко - инвалидске заштите РС, делегација Владе Србије, генерални конзул Конзулата Србије у Мостару и државни секретар, посланици у Народној скупштини РС и Парламентарној скупштини БиХ, делегације Општине Невесиње, Трећег пјешадијског Република Српска пука и борачких организација проистеклих из Одбрамбено – отаџбинског рата, представници града Требиња и општина Источне Херцеговине и потомци невесињских устаника.
У културно – умјетничком дијелу програма учествовали су глумац Горан Славић, пјесник Огњен Кандић, гуслар Милош Паровић и етно групе „Свети Димитрије“ и „Симонида“.
Овај догађај обиљежен је у организацији одбора зе његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС и Србије и Општине Невесиње.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у Српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежњу код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.
