Ратко Зубац је рођен у Невесињу 1945. године. Завршио је учитељску школу и педагошку академију у Мостару. Имајући у виду да је по конституцији висок и снажан био је талентован за атлетске, а нарочито за бацачке дисциплине.

Није тренирао у неком од атлетских клубова, али је у овим дисциплинама освајао значајне резултате на Невесињској олимпијади, а негдје 70-тих година заузео је друго мјесто у Купу Босне и Херцеговине и шесто мјесто на нивоу бивше Југославије. Почетком 2000-тих година наступао је као ветеран, учествовао на Атлетским балканским играма у Београду, Новом Саду и Катарини у Грчкој. У свим дисциплинама у којима се такмичио ̶ бацање кугле, копља и диска освојио је прва мјеста и златне медаље.

Његови синови Драган и Горан рођени 1971. и 1973. године, такође су били талентовани за атлетику као и за кошарку, с обзиром на то да су обојица двометраши. Међутим, у Невесињу није било значајних спортских клубова у њихово вријеме, тако да су изостали тренинзи, али ипак су често освајали прва мјеста у баскету на Невесињској олимпијади. И у витешким дисциплинама бацање камена с рамена, потезање конопа и клипа узимали супрва мјеста и златне медаље у Апатину, Шипову, Новом Саду, Пријепољу, Жабљаку, Његушима и у многим другим градовима.

Стопама својих очева и дједа наставили су и њихови насљедници. Николина и Драгана већ играју кошарку у страним клубовима, а уједно су и чланице кошаркашке репрезентације Босне и Херцеговине. Ана је чланица одбојкашке екипе Младост из Гацка, а најмлађи Јован већ игра кошарку у требињској екипи Леотар.

Ратко је посебно поносан на своје унуке и како каже они неће пропустити оно што су пропустили њихови очеви и дјед.

DOBAR portal