Пјесник Душко Радовић савјетовао је родитељима да дјеци дају лијепа и озбиљна имена јер увијек морају мислити на то да ће се по њима звати будуће улице, школе и тргови. Чини се да су маме и тате у Невесињу у прошлој години повели рачуна о овоме, па су за дјевојчице најчешће изабрали име Анастасија, док је највише дјечака названо Василије. Ова имена су и у 2020. години најчешће уписивана у матичне књиге рођених у Невесињу.
Оба имена су грчког поријекла. Анастасија у преводу значи „она која је ускрснула“, а Василије је традиционално српско име са значењем „онај који је рођен као племенит“.
У врху популарности у 2021. години били су Урош и Лука, док је избор женских имена био доста разноврстан. У претходних пет година у матичне књиге најчешће су уписивана имена Михајло, Ана и Софија .
Док једни остају вјерни традицији, други се одлучују за модерно име, а неке мајке и очеви свом потомку дају потпуно неуобичајено име. Тако су се и прошле године, међу 88 уписаних имена дјечака и дјевојчица, нашли Исак, Арсеније, Ева, Миона, Нора и Искра.
Према статистикама општинске матичне службе, на чијој се територији у из моде су готово потпуно изашла некад популарна имена Драган, Зоран, Горан, Весна, Мира и Сања која су преплавила матичне књиге 70-тих година прошлог вијека. Једно од ријетких имена које је остало “имуно” на смјену генерација је Александар. Уосталом, популарност овог имена не мјери се само годинама, већ и вијековима.
У средњем вијеку у Невесињу били полуларни Радисав и Милица
Судећи по учесталости појављивања у Дубровачком архиву у којем се могу наћи трговачке активности или службовања становника некадашње Невесињске жупе у Дубровнику, популарна имена у 14. вијеку била су Радисав, Радиша, Радослав, Радоје, Милица, Прибна, Брајана. За вријеме Турске царевине пописи су се односили само на пунољетне мушке особе. Тако је у дефтерима записано да су неки од становника невесињског села Биограда пописаних 1477. године носили необична имена као што су Митуш, Мијух, Болко, Иваш, Ивко, Вукиља која су касније потпуно нестала.
Најпопуларнија имена у Невесињу крајем 19. вијека била су Благоје, Спасоје и Обрен, односно Сава, Стана и Стоја.
Кад је секретар Лажетић, а благајник Мањак
Маштовити Херцеговци за које је још Јован Цвијић уочио да им је “сав свијет у ријечима” надијевали су имена и презимена која су се разликовала од других. Необична презимена шаљивџијама су била стална инспирација па су настале бројне приче и анегдоте које су духовити Херцеговци радо препричавали и допуњавали на свој начин.
Чим крене прича о презименима Невесињци се одмах присјете шаљивих досјетки покојног херцеговачког афористичара и хумористе Миће Чокорила. Он је међу првима указао суграђанима на то да имају презимена надалеко позната, али и толико смијешна и шаљива да се о њима може написати читава књига.
Према његовом „распореду“ радних мјеста у истом предузећу радили би Будалићи, Лажетићи, Мутиловићи, Продановићи и Паликуће. Другом припадају Батинићи, Буцоњићи и Паровићи, а трећем породице са презименима “животињског” поријекла Говедарица, Телетина, Телебак, Ороз, Кокот, Кравић, Кулаш, Буха, Зечевић, Мишељић, Шиљеговић, Ласица и Вујадиновић. Директор првог предузећа требало би да буде Будалић, а замјеник Мутиловић. Мјесто секретара резервисано је за Лажетића, а благајничко мјесто за Мањака - савјетовао је Мића Чокорило. Јавни ред контролисаће Реметић, командир полиције је Батинић, а за одбрану и заштиту задужен је Кукавица. На бироу за запошљавање радили би Дангубић и Чамо, у војном одсјеку Мирић и Ратковић, а у пензијском осигурању Мучибабић - распоређивао је дужности Чокорило. Фотеља директора одмаралишта припашће Црногорцу, брига о старим и изнемоглим особама Грубачићу. Матичар је Судар, а свештеник Богдановић или Божићевић. И како у невесињском крају добро раде пилане, за директора би требало поставити Буквића, а за шумара Дрвенџију. Управом путева требало би да диригује Окука, а мјесто првог човјека Водовода заслужује Суша. И здравство је покривено. Главни хирург је Паровић, а асистира му Буцоњић. Специјалисти за уво, грло и нос су Носовић, Шмркић, Глувовић и Бјелогрлић, интерниста је Грчић, а очни љекари Окиљевић, Ћорић и Слијепчевић. Ортопед је Костић, а главни гинеколози Куљић и Бабић - предлагао је невесињски хумориста.
Како су у овом крају увек добро јело, сматрао је, да не би било лоше да се отвори и народна кухиња у којој би сигурно радили Граховац, Кртолица, Реповић, Мрковић, Салатић, Копривица, Уљаревић, Мастиловић, Скоруп, Масло, Супић и Кашиковић. За метеорологе је предлагао Пророковића и Гатала који би благовремено обавјештавали грађане преко радија на чијем челу је Тепавчевић, са спикерима Тепурићем и Викалом. За међунационалне односе са Бошњацима био би задужен Пашајлић, а са Хрватима Папић.”Залагао” се за само једну партију чији би лидер био Шаренац. Тако је некад легендарни сатиричар Мића Чокорило засмијавао своје суграђане о чијим је презименима посветио читаво поглавље своје књиге “Може и овако”.
Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)