Тромјесечна суша уништила је кромпир у Невесињском пољу.
Највећи број произвођача нема могућност наводњавања парцела, па кромпир неће ни вадити.
Иако су добили подстицај Општине и средства ИФАД путем Владиног програма, пољопривредници, који су у производњу уложили свој новац, кажу да уложена средства неће моћи да покрију.
- Немам шта да кажем. Све се види. Катастрофа да на пет дулума петочлана фамилија буде жељна кромпира - каже Миливоје Кнежевић, село Бијења код Невесиња.
Овако, с горчином у грлу, прича Миливоје, демобилисани борац, који је очекивао да ће са пет дунума имати кромпира за продају и да ће на тај начин попунити породични буџет.
Иста слика је и на другим парцелама у горњем дијелу Невесињског поља. На три хектара кромпир Милана Радовића заустављен је у почетној фази развоја, а род – тек да се зна која је биљка у питању.
- Вјерујте ми да посљедњих дана размишљам да ли имам разлог, да ли имам користи да вадим кромпир или да заорем - пита се Милан.
- Ово је катастрофа. Не знам гдје ћу избити трошкове. Жељан ћу бити кромпира а камо ли за тржиште нешто да дам - наводи произвођач Милан Кнежевић.
Једини спас је изградња система за наводњавање. То би био услов за повећање парцела под кромпиром.
Предност да наводњавају, добили су мјештани села уз трасу новог водовода за потребе ХЕ Дабар и Невесиња. Перица Куљић из Биограда, кромпиром је засадио два хектара. У прелазној је фази зријевања, али је род испод очекиваног.
- Ја очекујем 3,5 до 4 тоне по дулуму, што ће за ову годину у Невесињу бити екстра род - истиче Перица.
Куљић каже да невесињски кромпир није проблем продати. Има традицију, а ускоро би требало да добије и сертификат заштићеног географског подручја.
- Општина се укључила, добили смо пакете сјеменског материјала, помогао и ИФАД, то нам је велика помоћ - додаје Перица.
- Један од програма је набавка сјеменског материјала, произвођачи имају субвенцију од тридесет одсто - појснио је Милутин Самарџић, начелник одјељења за привреду у Невесињу.
Сушу, која је захватила Невесиње и сјеверни дио Херцеговине не памте ни најстарији становници, па многи пољопривредници планирају да, с мање ризика, наредне године производе друге пољопривредне културе.
РТРС