У Градској галерији синоћ је промовисана књига “Себи у повјерењу” Раденка Којовића из Берковића. Књига је састављена од дванаест прича које говоре о личном свједочанству аутора и страхотама које је преживио у логорима Метковић, Лора и Керастинац.

Раденко је заробљен у јуну 1992.године као припадник ВРС и тада је почела голгота, незамислива мучења и понижавања које је заједно са својим сапатницима преживио у овим озлоглашеним логорима. Скоро три деценије послије, скупио је снагу да из своје напаћене душе пусти , како је рекао, само један дио сјећања на те најтеже дане свога живота.

Којовић се пита зашто тако брзо заборављамо, зашто често не желимо чути истину. Он истиче да свједочанства бивших логораша треба да се чују, да буду опомена неким будућим генерацијама.

̶   Оно што при првом читању пада у очи је да је потпуна истина оно о чему аутор говори ̶   рекао је један од рецензената књиге Ђорђе Дабарчић.

Он је нагласио да је књига на њега оставила јак утисак и да се види да је то дјело које се пише крвљу. Дабарчић каже и да је свака од тих прича једна обимнија и садржајнија збирка пјесама у прози јер се аутор користи кратком садржајном реченицом којој се нема шта одузети ни додати.

Рецензент књиге профессор Ратомир Ћук рекао је да велика умјетничка дјела настају из велике муке, из крика и вриска рањене душе. Он је нагласио да ово дјело поред истинитог свједочења о мучењима у усташким логорима у последњем рату има и велику умјетничку вриједност.

Присутнима се обратио и свештеник Бранко Калаба који је истакао да сваки човјек који поднесе једно страдање јесте мученик, свједок који се никада не може нити смије заборавити, па и онда ако га забораве људи, памти га вјечност и сами Господ.

Своје стихове као и одломке из књиге говорила је пјесникиња Анжелика Николина Кучинар, а наступили су и Марија и Антонела Пејичић, Радивоје Симовић и гост из Гацка, Бошко Тепавчевић.

Издавач књиге "Себи у повјерењу" је Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из Берковића.