Бивши саборци из Другог батаљона ратне Невесињске бригаде окупили су се у Невесињу  и током цјелодневног дружења евоцирали успомене из протеклог отаџбинског рата. Као припадници групе „Ћићолина“ три године су у ратном вихору били нераздвојни и дијелили заједничку судбину.

Највећи дио јединице чинили су голобради младићи из Невесиња и Мостара који су у више наврата показали несвакидашње јунаштво. Од 72 борца који су током рата били у саставу  ове групе осам их је погинуло, а неки су рањавани више пута. На почетку рата најстарији борац „Ћићолине“ имао је 54, а најмлађи 17 година.

У Цркви Светог Георгија на Вјенчацу саборци су присуствовали светој литургији и помену погинулим борцима. Након тога су положили цвијеће на Централно спомен обиљежје бораца Херцеговине, посјетили Спомен собу и упалили свијеће. Ратне успомене подијелили су са припадницима других јединица Невесињске бригаде, Билећким добровољцима и Вуковима са Љубљанице.

Један од организатора окупљања Бранимир Таминџија подсјетио је да је јединица настала у највећем ратном вихору 1992. године током Митровданске битке. Нагласио је да је била препознатљива по заједништву, великом срцу и испољеној храбрости.

Ратни командант јединице Миленко Савић Чова рекао да толико година послије рата његове саборце много ствари боли, али да није све тако црно и да има доста разлога за оптимизам.

– Република Српска за коју смо крварили на свим ратиштима постоји и функционише већ 26 година и на то морамо бити поносни – истакао је Савић.

Милош Радовић, син покојног команданта Билећких добровољаца Рада Радовића, изразио је задовољство што присуствује окупљању бранилаца источне Херцеговине. Сматра да истински ствараоци Републике Српске данас заслужују више поштовања и да се не смију гурати у други план.

Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац позвао је саборце на слогу и заједништво.

− Част нам је што смо били дио генерације која је јединствена стварала Републику Српску и зато и данас у миру не смијемо дозволи да нас дијеле – поручио је Шиповац.