На самом улазу у Невесиње с десне стране извија се путељак кроз насеље Гвозд, поврх ког се уздиже тиха патња овог града, незацељена рана из последњег рата - спомен-соба. У њој је више од 500 погинулих бораца, а испред ње, ако се спустите низ степениште, закорачићете у језиву просторију - у којој је 98 случајева односно делова тела бораца, који још нису идентификовани.

И Аљонка Џелетовић, попут многих неутешних сестара, и даље не престаје да се нада да ће некад наћи свог брата, који је нестао у рату, па макар баш и међу тим неидентификованим особама у граду у којем живи.

- Због застоја у суду и тужилаштву, морала сам сама да кренем да тражим брата, да видим шта је било с њим у рату. Је ли нестао? Је ли међу овим неидентификованим? Пронашла сам снимак на ком се виде људи који га у рату одводе. Њихова лица се јасно виде! Гледала сам га како гледа смрти у очи.

- Ја знам ко су ти људи, они живе у Мостару, слободни, без казне. Али кад сам снимак однела надлежним, није се десило ништа. И тако већ годинама - прича Аљонка у ексклузивној исповести за Телеграф.рс.

А да њена судбина није усамљена, доказ је баш та спомен-костурница, у којој су била похрањена тела 54 Н. Н. особе, међутим, последњом ревизијом је пронађено још ситних делова, па тако сада постоји укупно 98 остатака тела, којима се не зна идентитет.

Укупно у читавој Републици Српској постоји 957 тела за која се не зна идентитет. У Бањалуци, Невесињу и Источном Сарајеву су три спомен-костурнице.

- ДНК анализе се на територији БиХ раде у Тузли, они могу на дневном нивоу 100 случајева да разреше. Кад би хтели, Невесиње, са својих 98 случајева, могли би да реше у једном дану! Али они се баве Сребреницом, па сваке године има безброј тела из Сребренице, а српске жртве и даље су без чела и имена - објашњава Аљонка Џелетовић, иначе председница Општинске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих лица Невесиња.

Она додаје да иако за дан могу 100 да идентификују, у прошлој години су само три тела идентификована!

ТЕЛЕГРАФ.РС