У оквиру манифестације „Српски дани у Мађарској“, у Будимпешти је синоћ уприличена изложба слика на камену „Хероји Херцеговине“, ауторке Биљане Ристић, која је посвећена устаницима чувене Невесињске пушке из 1875. године.
Отварању изложбе у галерији Текелијанум, између осталих, су присуствовали митрополит будимски Лукијан, свештенство Епархије будимске, представник Срба у Парламенту Мађарске Љубомир Алексов, амбасадор Србије у Мађарској Ивана Кунц и представници Српске самоуправе у Мађарској.
Митрополит будимски Лукијан нагласио је да је Бог свакоме дао неки дар и таленат, који многи од нас нису још открили, а неки су га открили и умножили као што је то урадила наша сликарка Биљана Ристић.
−Наш Спаситељ нас учи да када људи заћуте камен проговори. Ево вечерас овдје свједоци смо тог чуда да је камен проговорио, и да су наши устаници још живи ̶ рекао је Лукијан.
Изложбу у галерији Текелијанум је отворила амбасадор БиХ Биљана Гутић Бјелица, нагласивши да је путовање ове изложбе од Невесиња до Будимпеште, за њу једно емотивно путовање, којим је покушала да врати дуг према своме поријеклу, као и прилика да се јавност у Мађарској упозна са једним од важнијих догађаја из историје српског народа.Она је нагласила да је историја српског народа у свим земљама богата, трагична, славна, али да обавезује.
–Из те обавезе, али прије свега поноса и љубави према прецима, вечерас смо овдје да се поклонимо сјенима оних који су с дигли против зулума и готово голоруки кренули у бој за крст часни и слободу славну. Хвала нашим прецима што имамо разлога да их се сјећамо уздигнуте главе и пуног срца, али и да нашим потомцима оставимо у насљеђе – рекла је Гутић Бјелица.
Она се посебно захвалила митрополиту будимском Лукијану на помоћи и благослову, као и Општини Невесиње која је уступила портрете за изложбу.
Аутор изложбе Биљана Ристић рекла је да јој је велика част што је ова изложба уприличена у Текелијануму, уочи великог јубилеја 150 година од Невесињске пушке.
−За мене првенствено као умјетника, потом и као потомка једног од устаника Невесињске пушке, била је обавеза да се својим радом на начин који умијем, одужим ослободицима од турског јарма и захвалим што су ми омогућили да живим и радим у слободи ̶ истакла је Ристић. Она је додала да се устаници нису више никад састали послије Берлинског конгреса 1878. године, и да је сама себи поставила задатак да их поново окупи у Невесињу, да изложбу пренесе у што више српских градова, и да их симболично прошета кроз српске земље.
Српско вече у Будимпешти су својим настуом употпуниле чланице Српског културно-умјетничког друштва „Табан“ из Будимпеште које су пјевале херцеговачке пјесме.
