Region
Иако је на раскрсници путева БиХ са Црном Гором и Хрватском, односно Европском унијом, али и ентитетском границом, на путевима источне Херцеговине у посљедњих неколико година није се десило да несавјесни возачи бјеже с лица мјеста код тешких саобраћајних несрећа.
Јована Цвијетић, портпаролка Полицијске управе Требиње, каже да у посљедњих неколико година укупан број саобраћајних незгода са непознатим учесником не прелази 10, односно, у 2019. години је евидентирано њих десет, да би се у свакој наредној години тај број смањивао.
„За првих шест мјесеци 2023. године евидентиране су три овакве саобраћајне незгоде, али и у овој и у претходним година срећом није било саобраћајних незгода у којим је један од учесника побјегао с лица мјеста, а да је у незгоди у којој је учествовао било повријеђених“, каже Цвијетићева.
Она појашњава да возачи углавном бјеже с паркинга, када приликом испаркиравања оштете возило паркирано до њиховог, а власник позове полицију тек када дође до свога аутомобила и уочи оштећење.
„Трагови и докази на лицу мјеста су оно што упућује полицијске службенике у ком смјеру да траже, које боје је возило, који модел је, да ли је путничко или теретно“, наводи Цвијетићева, појашњавајући да учесници најчешће нису свјесни да су оставили неки траг који може довести до њих.
Напомињући да се на основу боје која остаје на огребаном ауту одређује боја аута чији је возач побјегао са лица мјеста, на основу висине оштећења може се процијенити да ли је други ауто мањи путнички аутомобил или је можда ријеч о теретном или о двоточкашу, она даље наводи да и уколико на лицу мјеста остане дио фара или дио стоп свјетла - искусни полицијски службеници могу да закључе о којем моделу аута је ријеч.
„Такође, уколико неки дио с аута остане на лицу мјеста, обиласком механичарских радњи може се пронаћи и ауто, а интензивнијом контролом у саобраћају може се пронаћи и непознати учесник“, истиче Цвијетић, додајући да се овдје могу користити и разне врсте вјештачења, којим се неупитно утврђује који ауто је нестали учесник, али је ту потребна наредба суда и то у незгодама гдје је почињено кривично дјело угрожавање јавног саобраћаја.
Препричавајући ситуацију у којој је власник возила пријавио оштећење вјетробранског стакла на свом паркираном аутомобилу, а полиција према мјесту оштећења које је необично високо утврдила да га је неко намјерно поломио или га је починило теретно возило, Цвијетићева каже да је оближњи видео-надзор доказао да је то ипак био теретњак, а његов возач је несвјесно починио незгоду.
„У мањем броју незгода дешава се и то да су возачи потпуно несвјесни шта су починили, попут овог случаја када је теретно возило прошло поред паркираног аута и отвореним задњим вратима оштетило вјетробранско стакло, а да возач није примијетио да су му врата отворена и срећом је оштетио само један паркирани аутомобил", наводи она као примјер.
Ипак, полицијска статистика говори да у остатку незгода учесници намјерно одлазе с лица мјеста из различитих разлога: због страха, због дрскости, усљед утицаја алкохола или дрога, што су чести узроци бјежања несавјесних возача и с паркинга на којим су починили незгоду.
Цвијетићева закључује да је већина возача у Херцеговини савјесна и одговорна, јер три саобраћајне незгоде са непознатим учесником у односу на 161, колико је евидентирано за шест мјесеци 2023, не чине ни 2% од укупног броја незгода.
Радио Требиње
У башти Дома младих одржан је концерт Алхемичара под називом "Пјесмом кроз Херцеговину" на коме су се представили Горан и Милица.
Прозни дио концерта и оно што је специфично и значајно за Херцеговину читањем је донијела Милица, а Горан је својим пјесмама дочарао љубав према крају из којег потиче.
На пјесмама о херцеговачким мјестима радио је десетак година и за то вријеме је ушао у менталитет људи који живе у тим мјестима.
Публика је помно слушала и на крају сваке пјесме аплаузом наградила овог свестраног умјетника јер је то за све њих било нешто ново.
„Када вучете коријене из наше предивне, али често маргинализоване Херцеговине, не можете побјећи од ње, само је питање када ћете је освијестити у себи, јер Херцеговина и музика су хемија", на крају концерта рекао је Горан.
Радио Требиње
На списковима за додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања у Српској тренутно се налази 36.000 корисника, али ће та листа бити допуњена и пензионерима чија примања не прелазе износ од 350 марака.
У Министарству здравља и социјалне заштите РС казали су да је Влада измијенила Одлуку о начину реализације пакета подршке енергетски сиромашним потрошачима, чиме је омогућено проширење обухвата корисника за додјелу помоћи за трошкове гријања из инструмента претприступне помоћи ИПА три за 2023. годину.
- Ову једнократну помоћ у РС моћи ће да добију пензионери чија пензија не прелази половину најниже плате за 2023. годину, односно 350 марака у нето износу - казали су “Гласу” у Министарству здравља.
Претходном одлуком Владе били су обухваћени пензионери који имају најниже пензије од 275,29 и 330,37 КМ и то под условом да живе у домаћинству у којем просјечна мјесечна примања по члану домаћинства не прелазе износ од половине најниже плате.
- Такође услов у вези са примањима по члану домаћинства сада се неће примјењивати за кориснике из категорије пензионера. Влада се на проширење обухвата корисника одлучила због великог интересовања пензионера за ову једнократну помоћ - нагласили су надлежном ресору.
У Министарству здравља РС подвукли су да на овај вид помоћи могу такође рачунати и оне категорије становништва које су раније наведене, а то су, корисници помоћи у области социјалне заштите те додатка на дјецу, али и незапослени борци који имају мјесечни додатак, као и борци старији од 60 година који се налазе у стању социјалне потребе.
Такође ова помоћ предвиђена је и лицима старијим од 65 година под условима да немају лична примања те да живе у домаћинству у којем просјечна мјесечна примања по члану домаћинства не прелазе износ од половине најниже плате.
- И даље остаје на снази оно што је раније утврђено, а то је да члан домаћинства који испуњава услове за ову врсту помоћи по више основа може да оствари помоћ по једном основу. Такође финансијска помоћ се додјељује по домаћинству, односно једном члану - нагласили су у надлежном ресору.
Захтјев донатора средстава је да овом помоћи буде обухваћено од 50.000 до 60.000 корисника у РС па је самим тим закључено да постоје услови да се обухват корисника додатно прошири.
- Најновија одлука ускоро би требало да буде објављена у “Службеном гласнику РС”, а план је да све оно што је преостало да се уради буде завршено у року од мјесец. Након утврђивања коначног броја корисника помоћи одредићемо појединачни износ по домаћинству и то тако што ћемо износ расположивих средства подијелити са бројем корисника - закључили су у Министарству здравља.
За подршку мјерама енергетске ефикасности РС добиће 33 одсто од укупно 70 милиона евра намијењених за БиХ из инструмента претприступне помоћи ИПА три за 2023. годину. Према тој рачуници за Српску су предвиђена нешто више од 32 милиона КМ за подршку енергетски сиромашним потрошачима/угроженим домаћинствима.
Шеранић: Исплате у септембру
Министар здравља и социјалне заштите РС Ален Шеранић рекао је да су центри за социјални рад завршили обраду података из других категорија за овај види помоћи те да је преостало сада да Фонд ПИО преконтролише све спискове и евидентиран оне који ће добити помоћ.
- Надам се да ћемо до септембра завршити тај процес и да ће људима бити исплаћена помоћ за трошкове гријања када је и најпотребнија, односно када набављају енергенте - поручио је Шеранић.
ГЛАС СРПСКЕ
Источна Херцеговина у посљедње вријеме све више привлачи пажњу домаћих и страних туриста као недовољно истражена дестинација. Захваљујући пројекту "Стаза сира и меда Источне Херцеговине“ којег финансира ЈУЕСЕЈД Туризам и Пројекат развоја одрживог туризма у Босни и Херцеговини, у фокус су стављени Билећа, Гацко, Невесиње, Берковићи и Љубиње. Наша екипа посјетила је газдинства која су дио пројекта у близини Невесиња.
Бранимир Таминџија из Невесиња пчеларством се бави већ 16 година, од када је добио дијагнозу мултипле склерозе. Трагајући за лијеком који би му олакшао тегобе, заљубио се у пчеларство.
Захваљујући овом пројекту планира приближити пчеларство посјетиоцима Невесиња, а посебно људима који имају дијагнозу као он.
“Тада сам прочитао да помаже апитерапија, написао сам пројекат, подржало га је Министарство пољопривреде Републике Српске и кренуо сам са 20 кошница. Сада моји пчелињаци имају преко 50 кошница. Ми смо добили подршку у виду два стола и четири клупе гдjе можемо дочекати наше туристе у пчелињаку када дођу, да могу сјести и дегустирати мед, али и сир од наших комшија пријатеља.”
Таминџија истиче да је потражња за препаратима од меда који могу помоћи ублажавању тегоба код мултипле склерозе велика, али да због обима посла не могу ићи у комерцијализацију. Жеља му је да помоћу будућих пројеката оспособе простор у којем би се могли обучавати будући пчелари.
“Ми смо у посљедњих неколико година обољелим у Херцеговини дали пет пчелињих друштава и пет кошница, а прошле године смо дали неколико кошница без друштава. И то нам је веома драго, да се сви укључе у ову причу, јер ово је здрава прича, корисна за све људе физички у смислу да изађу из куће у природу, а овђе имају и радну и окупациону терапију.”
Циљ пројекта “Стазе сира и меда“ је оснажити туристичку понуду регије Источне Херцеговине, као и првог корака ка изградњи будуће Слоу Фуд дестинације што ће резултирати повећањем долазака посјетилаца и повећањем прихода за локалне произвођаче. Једна од понуда је и незаобилазни “Сир из мијеха” који је уврштен на листу нематеријалног културног наслијеђа Босне и Херцеговине.
“Почело је то има неких 20 година. У почетку је ишло полако док се нису стекле муштерије, а сад тог сира фали јер све нас мање и мање производи. Тренутно имамо девет грла, а тај број варира од 8 до 10 комада”, присјетио се произвођач сира Мирослав Глоговац.
Мјеста и планова за проширење производње има, наглашава Глоговац, али све је мање радне снаге. Каже и како је све је већа заинтересованост туриста за рурални туризам.
“Има људи, странаца, који случајно укуцају, то су појединци. Укуцају “Сир из мијеха” који је члан Слоу Фуда и на основу тога контактирамо и онда они ту дођу, обиђу и виде. Свиђа им се.”
Да овај крај има шта да понуди, доказ је и још један појекат ЈУЕСЕЈДА- а, односно Пројекат развоја одрживог туризма, захваљујући којем је крајем прошле године невесињско село Братач уврштено на попис 14 најљепших села у Босни и Херцеговини.
“Ми смо већ предали поједине мјештане који имају капацитет за преноћишта. Недавно су били неки доктори геолози, био је један из Бразила који је питао: ‘Гдjе ја могу овдjе да одсједнем да се одморим?’, тако да да је то један дио гђе би могли да направимо добру причу”, сматра Слободан Гушић, учесник у “Пројекту развоја одрживог туризма.”
У плану је, каже нам Гушић, постављање инфо паноа на улазу у село гђе би биле означене све знаменитости и пут до њих, а у неком скоријем периоду он и његове колеге планирају отварање инфо пулта у просторијама некадашње Основне школе.