Region
Инжењер пољопривреде Душан Андријашевић из Земљорадничке задруге Гацко испричао је за “Глас Српске” да је гатачко говедо највише заступљено у Гацку, већ 130 година, али да га има и у околним општинама, Билећи, Невесињу, Љубињу и у једном дијелу Калиновика.
- Ријеч је о веома издржљивој раси, која обитава на надморској висини која премашује 900 метара, карактеристичне је сиве боје и представља статусни симбол наше општине. Краве су масе од 470 до 500 килограма, висине гребена 125 центиметара и дужине трупа око 150 центиметара. Тежина новоотељене телади је око 34 килограма - испричао је Андријашевић и нагласио да је једна од карактеристика и велики проценат млијечне масти, који понекад премашује и шест процената.
Ова врста говеда, појаснио је, у просјеку годишње даје од 3.600 до 4.500 литара млијека по грлу, у зависности од тога да ли се узгајају на фарми или у властитом узгоју. Од млијека се припремају надалеко познати гатачки сир и кајмак.
- Женке се веома лако теле, а животни вијек гатачког говеда је од 15 до 17 година - рекао је Андријашевић.
Испричао је да је гатачко говедо настало у доба Аустроугарске, која је дошавши на простор широког Гатачког поља за потребе војске тражила веће количине млијека и меса.
- Тада је дошло до укрштања домаће краве буше са аустријским расама говеда и добијена је нова оплемењена раса. Створено је гатачко говедо, које је све до данас опстало у овим крајевима - прича Андријашевић.
Наглашава да се кроз пројекат који реализује Институт за генетичке ресурсе на челу са професорицом Јеленом Никитовић, у сарадњи са Задругом и уз подршку општине Гацко, настоји утврдити колико је остало грла аутохтоне расе гатачког говеда.
- Дугорочни план је да се сва грла за која сумњамо да могу бити аутохтона раса испитају генотипски и на крају заштите да би и даље обитавала на овом подручју - истакао је Андријашевић и подсјетио да је ово била доминантна раса крава на подручју Гацка све до деведесетих година, али да данас пољопривредници у зависности од потреба узгајају и неке друге расе говеда.
Сваке године Гацко окупи велики број сточара на изложби која је најпознатија у Херцеговини.
Банка гена
Душан Андријашевић је испричао да су обилазећи домаћинства између осталог узимали и узорке за банку животињских гена. Појаснио је да ће након што заврше комплетну анализу имати јасну слику генетичког профила сваке јединке.
ГЛАС СРПСКЕ
Министарство унутрашњих послова Републике Српске спроводиће 22., 23. и 24. октобра на путевима Републике Српске акцију контроле возача под дејством алкохола, опојних дрога или психоактивних лијекова, а све са циљем побољшања стања безбједности у саобраћају.
Само у периоду јануар-септембар 2021. године саобраћајне незгоде су најчешће проузроковали возачи који су управљали моторним возилом под дејством алкохола (832), a због вожње под утицајем алкохола из саобраћаја је искључено 9.096 возача.
Додјелом Књижевне награде „Алекса Шантић“ пјеснику Ивану Негришорцу, синоћ су у Мостару свечано затворене 102. “Шантићеве вечери поезије”.
Књижевник Иван Негришорац награду је добио за дјело “Огледала ока недремана”. Негришорцу су поред плакете додијељени штап и шешир, те новчана награда у износу од 5.000 марака.
Културну манифестацију Шантићеве вечери поезије, којом се у пјесниковом родном граду чува сјећање на његов лик и дјело, организују Српско просвјетно и културно друштво Просвјета – Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво Гусле.
Књижевну награду ”Алекса Шантић” Просвјета и Гусле додјељују сваке три године за најбољу књигу поезије издану на српском језику и језицима јужних Словена или за животно дјело.
Одлуку о овогодишњем добитнику донио је стручни жири у саставу: пјесник Перо Зубац, пјесник Ђорђо Сладоје и доцент доктор Владан Бартула.
„Огромна је част добити ову награду. Шантић је пјесник који нас у разним раздобљима живота умије озарити. Доживљавамо га као дјеца, а како растемо и сазријевамо улазимо у све елегије тужних старачких пјесама које је изузетно успио сачинити…Има ту тематску ширину која је моћна и која је увијек у сагласју са људима који су припадници српске културе уз пуно разумијевање свих култура са којима је живио“, рекао је Негришорац.
Каже и да Шантићева присност са читаоцем и животом има непревазиђеност.
Под псеудонимом Иван Негришорац крије се Драган Станић професор Филозофског факултета у Новом Саду и предсједник Матице Српске.
Станићу ово није први пут да је у Мостару, али наглашава да му је драго да се гради Саборна црква у Мостару и да расте српска заједница.
Он је као особа која обавља важну функцију у цјелокупном српском културном простору нагласио да ће се покушати кроз боље увезивање са Просвјетом и Гуслама понудити више програма које људи у Мостару прижељкују.
Потпредсједник Матице српске и дописни члан Српске академије наука и умјетности Јован Делић је говорећи о Негришорцу нагласио да мало који пјесник долази на Шантићеве вечери са више права и разлога од Негришорца.
„Он је управо приспио на пјеснички извор оних пјесника којима је посветио добар комад свога жвота пишући докторску дисертацију о поезији Јована Дучића, а потом радећи на многим књигама о Дучићу, а писати о Дучићу не може се а да се не говори о Мостару и о Мостарском књижевном кругу“, рекао је Делић.
Делић је говорио о животном путу Драгана Станића и његовој значају.
„Ако су међу доминантним обиљежјима Шантићевог пјесништва наглашени патриотизам и хришћански доживљај свијета, а јесу, онда је тешко наћи савременог пјесника који би са више разлога примио Шантићеву награду од Ивана Негришорца“, рекао је Делић.
Доцент доктор Владан Бартула рекао је да је било тешко изабрати добитника, али да је Негришорац познат по изузетно препознатљивом пјесничком рукопису.
„Сваке године Шантићеве вечери поезије су све боље и боље и част је бити дио стручног жирија поред оваквих имена и додијелити једну овако престижну награду“, рекао је Бартула.
Предсједница СПКД Просвјета ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да се овогодишње Шантићеве вечери поезије завршавају свечано додјелом књижевне награде.
Подсјетила је да је награда установљена 1968. године, а да је већ годинама додјељују Гусле и Просвјета.
СПКД “Просвјета” и ГО Мостар и СПКУД “Гусле” Мостар су заштитили ову награду у Институту за интелектуално власништво БиХ, а Управни одбор “Просвјете” је, на својој сједници од 30. јануара 2012. године, донио нову одлуку, као и Правилник о додјели ове престижне пјесничке награде.
До сада је четрнаест пјесника добило ову награду, и то: Скендер Куленовић (1969), Весна Парун (1972), Оскар Давичо (1975), Енвер Ђерћеку (1978), Александар Вучо (1981), Стеван Тонтић (1984), Богумил Ђузел (1987), Стеван Раичковић (1992), Рајко Петров Ного (2006), Веселин Гатало (2007), Ђорђо Сладоје (2009), Дара Секулић (2012), Перо Зубац (2015) и Луко Паљетак (2018).
Овогодишње 102. издање Шантићевих вечери поезије је одржано од 4. до 16. октобра, а на завршној вечери учешће су узели и ученици Музичке школе "Свети Роман Мелод" из Невесиња.
„Иза нас је садржајан и лијеп програм и манифестација међународног карактера. Имали смо пјесничке вечери, промоције књига и изложбе и можемо бити поносни како је све протекло и ове године“, рекла је Бјелица Шаговновић.
Наглашава да је Шантић на најљепши могући начин опјевао и промовисао свој град и да Просвјета и Гусле настоје очувати сјећање на лик и дјело пјесника који је ударио и темеље ових друштава и савремене културе у Мостару.
Топ портал
Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета ” - Градски одбор Мостар расписало је конкурс за додјелу Просвјетине стипендије “Владимир Ћоровић” за ученике основних и средњих школа и студенте у школској и академској 2021/2022. години са подручја Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Стипендије ће бити додијељене у сљедећим износима: за ученике од 6. до 9. разреда основне школе – 500,00 КМ; за ученике од 1. до 4. разреда средње школе – 700,00 КМ; за редовне студенте 1. године студија – 800 КМ; за остале редовне студенте и студенте постдипломских студија – 1.000,00 КМ.
Конкурс је отворен од 15. октобра до 15. новембра 2021. године.
Информације о потребној документацији, критеријумима и условима конкурса могу се пронаћи на сајту СПКД „Просвјета“: www.prosvjetamostar.org Све додатне информације могу се добити путем електронске поште на мејл: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Традиција стипендирања у ’’Просвјети’’ стара је тачно колико и наше Друштво, које је 1902. основано управо с циљем стипендирања ђака, a међу Просвјетиним стипендистима били су: Иво Андрић, Јефто Дедијер, Бранко Радуловић, Светозар и Владимир Ћоровић. Обнаљање „Просвјетине стипендије’’ у Мостару иницирао је 2016. године гдин Славко Андрејевић, а пројекат је подржала Српска православна црквена општина Мостар.
Od 2016. године до данас прикупњено је преко 100. 000 евра и стипендирано 227 ученика и студената. У школској и академској 2020/2021. години, 87 донатора прикупило је 49.913 еура и додијељено је 97 стипендија (25 стипендија за основце по 250 еура, 24 стипендије за средњошколце по 350 еура и 48 стипендија за студенте по 500 еура).
Основни мотив за покретање овог пројекта био је подстицање образовања и успјеха садашњих и будућих генерација у Мостару и Херцеговини и окупљање стипендиста око најважнијих животних вриједности.