Region
Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета”, Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно -умјетничко друштво „Гусле“ додијелили су синоћ, у склопу 105. Шантићевих вечери поезије, пјеснику Здравку Миовчићу књижевну награду „Алекса Шантић“ за 2024. годину.
Миовчић је награду добио за збирку пјесама “Књига лишћа“, а награда се састаоји од шешира, штапа и новчане награде од 5.000 КМ.
Друштва „Просвјета“ и „Гусле“ Књижевну награду „Алекса Шантић“ додјељују сваке три године за најбољу књигу поезије издату на српском језику и језицима јужних Словена или за животно дјело.
Жири који је радио у саставу проф. др Душко Певуља, предсједник, проф. др Драган Станић, члан, и проф. др Владан Бартула, члан, једногласно је донио одлуку да Шантићева награда припадне управо пјеснику Здравку Миовчићу за кога су казали да је један од најистакнутијих српских пјесника.
Миовчић је у изузетно емотивном говору казао да награду „Алекса Шантић“ свако потајно прижељкује јер се поезија почиње читати са Шантићем.
„Када пишемо прве пјесме пишемо покушавајући да неуспјешно опонашамо Шантића и тако је било и са мном. Ја сам онда заћутао дуги низ година и тек сам у 52. години написао прву збирку пјесама проговарајући напокон неким својим гласом у којему на моју срећу има мало одјека Шантиће и његовог катрена и срећан сам што сам овдје“, рекао је Миовчић.
Са 66 година излази Миовчићева 10. књига, а добио је и награду ''Скендер Куленовић'' у томе времену. Миовчић се бави пословним савјетовањем и води Агенцију за развој предузећа, те каже да се тај посао са поезијом дивно уклапа као антистрес терапија.
„Поезија је чекала зрење и да се ствари склопе у животу. Награда се плашим. Касно сам почео да пишем и објављујем и плашим се да ми Бог не узме то мало дара који ми је дао ако будем мислио на те награде и славу“, казао је Миовчић. Додаје да су му важне награде, али да не живи од поезије већ му је то лијек за душу.
Говорећи о награђеној књизи „Књига лишћа“ Миовчић каже да је то књига о Михољском љету за које каже да он живи сада у том времену.
„Кроз лишће које се злати приводи се смирењу и зрелости. Живот прелази у другу фазу у којој почиње осјећати да има нешто са друге стране. Први дио те књиге је посвећен лишћу и Михољском љету и Сонетни вијенац о Михољском љету, а други дио је посвећен пјесницима“, рекао је Миовчић.
Проф. др Душко Певуља, предсједник жирија, је говорећи о награди и Миовчићу рекао да је конкуренција била велика али да се „Књига лишћа“ издвојила зато што представља једну од најбољих књига у његовом досадашњем опусу и несумњиво је најбоља књига на српском језику објављена у претходне три године.
„Он је човјек који је у 52. години објавио своју прву књигу и свака његова књига значила је истински квалитативни искорак у његовом опусу. Прије завршетка ове дивне манифестације појавиће се десета књига Здравка Миовчића. Он је по суштини свог поетског гласа достојан насљедник Алексе Шантића. Та наглашена танана лиричност која обиљежава Алексу Шантића и која наставља ту фину стражиловску поетску нит има свог достојног насљедника у поезији Миовчића.
Певуља каже да је Миовчић најистакнутији сонетиста у српској поезији и по томе је близак Шантићу.
„Ако би смо трагали за спонама код њих има читав низ пјесама посветница које говоре о духу и души оба пјесника“, рекао је Певуља.
Члан стручног жирија проф др. Владан Бартула образлажући одлуку жирија је рекао да је Миовчић један од најистакнутијих српских пјесника и да његов досадашњи опус од десет пјесничких књига, тај високи статус потврђује унутрашњим садржајима и распонима, језичком умјешношћу, поетском свијешћу, пјесничким домашајима и запаженим рецепцијским одјецима.
„Изразити лирик, овај танкоћутни пјесник најдиректнији је сродник Алексе Шантића и плодотворни настављач стражиловске традиције српске поезије, којој Шантићев обимни пјеснички опус даје снажан печат и особену снагу. Из збирке у збирку Миовчић пажљиво ствара сопствену умјетничку слику свијета и на суптилан начин раскрива танана подручја своје духовности и душевности. Ништа код овог пјесника није усиљено, усљед чега се његова поезија прихвата као природно преслојавање искустава, утисака, снатрења, дубоких емоција дестилованих лриском рефлексивношћу. Разнолика искуства свијета и животних циклуса лијепо се дозивају код Здравка Миовчића и саглашавају у једнодушан пјеснички став: човјеково је живјети у непрестаном сагласју са Творцем, природом, другим људима те урвинама и узвисинама сопственог бића“, рекао је Бартула.
Предсједница СПКД „Просвјета“ ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић каже да мостарска друштва радује овогодишњи избор жирија.
Напомиње да су овогодишње Шантићеве вечери поезије на високом научном и академском нивоу и да су у потпуности посвећене 100.годишњици смрти Алексе Шантића.
У уметничком дијелу вечери наступиле су магистар виолине Ана Пешут и професор виолине Радмила Пешут.
Шантићеве вечери поезије настављају се у петак у Народном позоришту Мостар, када ће омиљени пјесник Мостара Перо Зубац, заједно са Милошем Зупцем и бендом одржати пјесничко-музичко вече “Жива реч”.
Министарство привреде и предузетништва РС јуче је објавило јавни позив за додјелу подстицаја за мала и средња предузећа у којем је наведено да нови или пројекти у реализацији који за предмет имају очување старих и умјетничких заната и домаће радиности суфинансирају са 100 одсто од највише вриједности оправданих улагања која могу бити у износу од 1.000 до 5.000 марака.
Развојне агенције, установе, организације и удружења који су основани с циљем заступања и подршке привредницима за организовање сајмова и конференција на којима ће се окупљати и представљати мала и средња предузећа могу остварити подстицаје у висини од 80 одсто оправданих улагања, односно од 7.000 до 30.000 КМ.
Право на додјелу подстицаја имају привредни субјекти са сједиштем у Републици Српској који су регистровани најкасније у 2023. години и који немају доспјелих, а неизмирених пореских обавеза.
Услов је и да пројекат којим предузећа конкуришу за подстицајна средства није већ подржан из буџета Српске и локалних заједница, као и да укупан износ подстицаја које је фирма добила од давалаца државне помоћи у текућој и двије претходне године не прелази 390.000 КМ.
Захваљујући бившем народном посланивку и великом националном прегаоцу Дејану Стошићу и ове године за Дан српског јединства, слободе и националне заставе, у посјету Србији долази осамдесет ученика.
Поред дјеце из Требиња, Билеће, Гацка, Невесиња, Љубиња и Берковића, први пут придружиће се и дјеца из Старе Херцеговине, Никшића, Пљеваља и Берана.
Дјеца ће осим у Београду, боравити у Смедереву и Великој Плани, а током боравка у Србији обићи ће и Зрењанин.
Изложбом "Алекса Шантић и мостарски књижевни круг" у Мостару су свечано отворене 105. "Шантићеве вечери поезије", које су ове године посвећене стогодишњици од његове смрти, те је истакнуто да велики пјесник и данас важи за једну од кључних фигура овог града и Херцеговине.
Шантићеве вечери поезије отворио је министар без портфеља задужен за координацију активности и мјера у области односа Србије са дијаспором Ђорђе Милићевић, који је рекао да је вијек од смрти великог пјесника он и даље присутан кроз своја дјела.
Милићевић је истакао да је Шантић био симбол љубави према домовини, али и према свом и свим другим народима.
"Његова песма `Остајте овдје" нас подсећа на важност останка и опстанка и чувања идентитета и културног наслеђа. Кроз овакве догађаје чувамо сјећања на оне који су градили нашу културну баштину и оставили траг у историју", рекао је Милићевић и захвалио мостарској "Просвјети" што ову манифестацију чини значајнијом из године у годину.
Он је рекао да Србија са задовољством подржава овакве манифестације јер оне нису само прослава српске културе и традиције, већ и мост који повезује Србе у матичној држави, у Херцеговини и широм свијета.
"Нека нам Шантићева поезија буде светионик кроз изазове садашњице подсјећајући нас да су љубав, мир и разумевање вредности које немају алтернативу. Нека српска заједница буде јединствена где год била", рекао је Милићевић.
Он је напоменуо да је велика ствар што се ова манифестација одржава у срцу Мостара и у Хрватском дому "Херцег Стјепан Косача", што свједочи о добрим односима двије културне институције и два народа.
Изложбу академика Ранка Поповића приређују мостарски одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" и Академија наука и умјетности Републике Српске. У умјетничком дијелу наступио је ансамбл "Мостарске кише" и глумац Небојша Кундачина.
Предсједник мостарске "Просвјете" Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да су "Шантићеве вечери поезије" најстарија културна манифестација у граду на Неретви, а да Шантић и вијек након његове смрти важи за једну од кључних фигура мултиетничког Мостара и Херцеговине.
"У Мостару је 2. фебруара 1924. године умро Алекса Шантић, пјесник, академик, космополита и родољуб. Био је таква људска и стваралачка величина да и дан данас, вијек након смрти, живе његове пјесме, његова дјела, а стихови и данас опомињу", рекла је Шаговновићева.
Говорећи о изложби, она је рекла да показује колико су српски коријени овдје дубоки и шта су Шантић и његови савременици значили за Мостар, али и за цјелокупну српску књижевност и културу.
Напоменула је да је Шантић био један од оснивача "Просвјете", "Гусала", часописа "Зора" и да управо на тим темељима српски народ у Мостару и данас гради културни идентитет.
Она је рекла је да је цијела овогодишња манифестација посвећена Шантићу и да ће бити уприличена и промоција сабраних дјела Алексе Шантића у издању мостарске "Просвјете".
"Алекса Шантић за Мостар је био више од пјесника. И културни и национални знак. У овом граду, за Шантића се вежу чак и многи митови, међутим њему митови нису потребни, њега је потврдило вријеме", нагласила је она.
Додала је да ће се наставити његовати сјећање на великог пјесника и чувати српски културни и национални идентитет у овом граду и мултикултурални карактер Мостара.
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић подсјетио је на историју одржавања "Шантићевих вечери поезије" и важност коју ова манифестација има за очување српског идентитета.
"Можемо рећи да би и сам пјесник био поносан на `Просвјету` и `Гусле` и све нас који у овоме учествујемо, чувајући и подржавајући пламен културе и књижевности и умјетности у Шантићевом Мостару", рекао је Миливојевић, те додао да и 100 година од Шантићеве смрти Мостаром одзвањају његови стихови, ријечи и опомене.
Миливојевић је подсјетио на времена у којима је дјеловао Шантић и његови савременици, као и на славну историју српског становништва у долини Неретве.
Премијер Херцеговачко-неретванског кантона Марија Бухач је захвалила друштвима "Просвјета" и "Гусле" што чувају своју националну и заједничку историју.
"Шантић је као човјек и стваралац спона свих нас који га осјећамо као мостарског пјесника велике душе који живи својим дјелима међу нама. Колико је снажна и вриједна његова оставштина понајбоље свједочи чињеница да је његово име постало једним од симбола Мостара", рекла је Бухачева.
Академик Ранко Поповић, говорећи о изложби "Алекса Шантић и мостарски књижевни круг", рекао је да је било логично да и Академија наука и умјетности Републике Српске уради овакву изложбу са мостарском "Просвјетом".
Он каже да је о Шантићу познато скоро све, али да то није случај са Мостарским књижевним кругом.
"Мостар је у вријеме Шантићевог рођења био Турска касаба, а чуда у књижевном свијету су се дешавала. Није познато како се десило да неколико омладинаца покрене све то на што су се после сви угледали. Тешко би било и данас замислити нешто тако", рекао је Поповић и упитао шта је данас остало од тога?
Он је напоменуо да Срби у Мостару знају да су имали велике претке и велику баштину на коју се могу ослонити, а можда и направити ново мостарско књижевно чудо.
Предсједник "Гусала" Радислав Тубић подсјетио је да се Мостар није одужио Шантићу на прави начин и да би у години када се обиљежава 100 година од његове смрти био прави тренутак за то, а да би Гимназија која је до рата носила име Алексе Шантића требало поново да понесе његово име.
Ова манифестација традиционално се одржава у организацији СПКД "Просвјета" Градски одбор Мостар и СПКУД "Гусле", преноси Срна.