У Цркви Светог Саве на Врачару поводом Митровдана и сјећања на славне битке Невесињске бригаде 1992. и 1994. године, служен је помен за борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату. Помену су присуствовали свједоци тих догађаја, припадници Невесињске бригаде, а међу њима и пуковник Зоран Пурковић, командант бригаде у вријеме Друге митровданске битке.

Пуковник Зоран Пурковић, командант Невесињске бригаде у вријеме Друге митровданске битке је у разговору за Слободну Херцеговину, истакао да временски период од тридесет година није мали, али да учесници Oдбрамбено-отаџбинског рата добро памте дане у којима је исписана историја и створена Република Српска.

– Тридесет година је наизглед дуг период. Рецимо, 30 година по завршетку Другог свјетског рата ја сам пошао у средњу школу. Међутим, за нас који смо учествовали у Митровданским биткама, то је као да се јуче десило, а за оне који нису – то је вјечност. Српски народ на простору Херцеговине и долине Неретве организован у Невесињској бригади дао је велике жртве за слободу источне Херцеговине, велике жртве за слободу и очување Невесиња и за стварање Републике Српске. У цијелом рату више од 470 бораца је дало животе, док је више од 1.000 бораца што лакше, што теже рањено. Они су најзаслужнији што данас имамо Републику Српску и уживамо у слободи без обзира што она није потпуна.

Пурковић је рекао да јутро кад је почела друга Митровданска офанзива није наговјештавао крајњи исход. Непријатељске снаге су биле много бројније.

– У почетку није дјеловало да ће се све баш добро завршити. Непријатељ је напао све елементе борбеног распореда бригаде, али иако малобројнији, борци наше бригаде су се одважно борили. Након сат времена смо знали да ће исход наше борбе позитиван и да је непријатељ српскога народа на простору источне Херцеговине поражен. Докази за то су биле непријатељске колоне које су бјежале уз брдо Мукињицу. Била је то велика и важна побједа.

Пурковић дубоко вјерује да је три деценије касније и даље жив слободарски дух српске Херцеговине.

– Нажалост, нисам дуго времена био у Херцеговини, али кад видим неке младе људе, међу њима и моју дјецу и дјецу мојих сабораца, вјерујем да би и они били спремни да у случају потребе на исти начин бране своја огњишта, као што смо то и ми чинили.

Капетан Ранко Шиљеговић, командант хаубичког артиљеријског дивизиона у Невесињској бригади је у разговору за Слободну Херцеговину истакао да се Митровданске битке не могу посматрати издвојено, већ се мора имати у виду шира слика и узроци тих офанзива.

– Наш народ је још 1992. године са десне обале Неретве, односно из западне Херцеговине, чак и Имотске Крајине, иако је било малобројан тамо, морао да напусти своја огњишта и смјестио се у Мостар, долину Неретве гдје је било много више српскога становништва у нади да ће рат стати. Међутим, већ у јуну мјесецу 1991. године морали су бјежати из долине Неретве у источну Херцеговину. Највећи дио њих је дошао у Невесиње. Борци наше бригаде су имали свијест да осим што бране положаје, бране и велики број нејачи што је значајно утицало на висок морал у коме су многи били спремни да положе живот. И управо та спремност на жртву је одредила исход битака. мада је бурна историја ових наших простора, надам се да нам се тако нешто више никада неће поновити.

Драгољуб Голијанин, командир прве хаубичке батерије у саставу артиљеријског дивизиона каже да са ове временске дистанце ни сам нема одговор како се као двадесетдвогодишњак носио са собом у тим ратним околностима.

– Нестварно је шта смо урадили. Тешко да би садашње генерације уопште могле вјеровати шта смо проживјели и са каквим смо се изазовима носили. Бојим се да је слобода у којој данас живимо само привидна. Свакодневно се можемо увјерити да наш народ муче исте или сличне муке. Надам се да ћемо одољети притисцима. Желим да вјерујем да потомци неће бити приморани да воде исте борбе.

 Извор : Слободна Херцеговина

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић

У Србији и Републици Српској је Дан жалости због трагедије након урушавања надстрешнице на новосадској Жељезничкој станици у којој је погинуло 14 особа, а троје је повријеђено.

Акција спасавања завршена је касно синоћ.

Страдало је осам држављана Србије, једно Сјеверне Македоније, док за пет још није познат идентитет.

На свим републичким институцијама данас ће заставе бити истакнуте на пола копља, у знак саосјећања са грађанима Новог Сада и Србије.
 
Такође, све планиране  културне и спортске манифестације, као и телевизијски и радијски садржаји, биће прилагођени Дану жалости.

"Дучићеве вечери поезије", традиционална културна манифестација посвећена великом српском пјеснику Јовану Дучићу, почињу сутра и трахаће до недјеље, 3. новембра, најављено је на конференцији за новинаре у Требињу.

Град Требиње као организатор потрудио се да ову манифестацију што боље припреми, а у томе је учествовао велики тим људи, односно сви директори културних установа у граду.

Начелник градског Одјељења за културу Слађана Скочајић позвала је све грађане да се придруже овој манифестацији које се одржава на више локација у граду.

Директор Народне библиотеке у Требињу Милосава Супић Вуковић изразила је задовољство што је ова културна установа уврштена у програм значајне културне манифестације "Дучићевих вечери поезије", подсјетивши да се овој библиотеци налази легат великог пјесника.

Она је најавила да ће за викенд у склопу манифестације бити два догађаја у Народној библиотеци и да оба почињу у 11.00 часова.

- У суботу имамо трибину "Двије, три ријечи о језику роде", а у фокусу је ћирилица, то је и прилика да наши суграђани учествују у разговору о тој врло значајној теми, али и да се апелује на свијест свих нас да чувамо наш језик и писмо - рекла је Вуковићева.

Она је додала да ће на тој трибини учествовати угледни професори из Београда Зоран Аврамовић и Марина Спасојевић, као и пјесници Радомир Уљаревић из Подгорице и Милош Јанковић из Београда.

Вуковићева је рекла да ће у недјељу, 3. новембра, у 11.00 часова бити промоција веома значајног часописа Удружења књижевника Србије, чије је прво издање било 1948. године.

Директор Културног центра Требиње Миљан Вуковић указао је да "Дучићеве вечери поезије" најбоље показују добру сарадњу свих градских установа културе имајући у виду шта Дучић и та манифестација представљају за тај град и шире.

Он је подсјетио да ће у суботу у 20.00 часова у тој установи културе бити одржана свечана академија са познатим пјесничким именима, а наредног дана у 18.00 часова пјесничко вече "На Дучићевом путу".

Директор Музеја Херцеговине Требиње Ивана Грујић истакла је да ће у Музеју сутра у 19.30 часова бити одржана изложба Надежде Петровић Народног музеја Србије, поводом 150 година од рођења велике сликарке, наводећи да та изложба први пут излази ван граница Србије.

- Исте вечери од 20.00 часова имаћемо и књижевно-пјесничко вече "И јеца звоно боно" поводом 100 година од упокојења Алексе Шантића, на коме ће говорити бесједници - додала је Грујићева.