Широм свијета низом јавних скупова данас ће бити обиљежен Међународни празник рада - Први мај, као општа манифестација солидарности радника у борби против свих видова неправде и експлоатације и за побољшање радних услова.

У Српској и региону 1. маја традиционално се у зору излази на првомајски уранак у природу, а синдикати организују протесте. Широм свијета организују се и параде. Међународни празник рада је код нас државни празник, а нерадни су 1. и 2. мај.

Овај датум својеврсни је симбол визије и борбе за бољи положај рада и уопште праведнији свијет, али и манифестација подсјећања на жртве у тој борби.

Међународни празник рада обиљежава се тог дана у знак сјећања на 1. мај 1886. године, када је у Чикагу више десетина хиљада радника демонстрирало улицама, захтјевајући повољније услове рада, бољи положај радника, између осталог и досљедну примену осмочасовног радног времена.

Били су то тада готово револуционарни захтјеви и услиједила је оштра реакција послодаваца и власти.

Тог дана у Чикагу, 1886. године, око 40.000 радника ступило је у генерални штрајк, захтјевајући боље услове рада, изражене у пароли "три осмице" - по осам сати рада, одмора и слободног времена. Организатори су претходно предочили реалне проблеме и испоставили непосредне захтјеве послодавцима.

Протест на који је одговорено репресијом и бруталном реакцијом власти и послодаваца, а што је довело до низа жртава, прихваћен је као симбол борбе за права рада и обесправљених уопште.

Те 1886, у Чикагу, протести су започели 1. маја, а до најоштријих сукоба с полицијом дошло је наредних дана, посебно 4. и 5. маја, када су се сукоби проширили и ван Чикага.

Полиција је интервенцијом настојала да разбије протестне скупове и доведе до подјеле демонстраната, што се завршило озбиљним сукобима у којима је било жртава међу штрајкачима, али и међу припадницима полиције.

У сукобима с полицијом убијено је тада најмање шест и рањено око 50 радника, а велики број је ухапшен. Више радничких вођа осуђено је касније на смрт, а тројица на робију.

У знак сјећања на велике манифестације обесправљених, и њихову одлучну борбу, с низом жртава, на Оснивачком конгресу Друге интернационале 1889. године, одржаном о 100. годишњици пада Бастиље, 14. јула, одлучено је да се 1. мај надаље широм свиета обележава као међународни празник рада са масовним скуповима, демонстрацијама и пригодним манифестацијама, у знак сјећања и опомене.

На Другом конгресу 1891. године 1. мај је и формално проглашен за Међународни празник рада. Требало је да то буде општа манифестација солидарности радника у борби против свих видова неправде и експлоатације.

Поступно, како су синдикални и раднички покрети јачали, током посљедњих година 19. вијека и првих деценија 20. вијека, 1. мај је све масовније прихватан и обиљежаван, врло често и широким протестним манифестацијама.

Посљедњих деценија, усљед све упадљивије раслојености и урушавања права радника, првомајски протести широм свијета поново добијају видове оштријих протестних окупљања.У знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време, обележава се Међународни празник рада - Први мај.

Стипендију "Владимир Ћоровић", коју додјељује Српско просвјетно и културно друшто "Просвјета" из Мостара, добило је 175 ученика и студената са подручја Херцеговине.

На свечаности у Владичанском двору у Мостару присутне је поздравио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, који је стипендистима пожелио да се уклањају од зла и чине добро.

- Људско биће је од Бога устројено да буде добро, да афирмише добро и да чини добро, али и да се нада добру и зато то и вама желим. Да чувате ваша млада срца и ваше младе душе и савјести нетакнутим - поручио је владика Димитрије.

Владика је пожелио свима да вјерују у људско достојанство, част и поштење и да живе добро и мир.

Предсједник Организационог одбора "Просвјетине" стипнедије Славко Андрејевић указао је стипендистима на важност учења и позвао их да никада не престају да уче.

- Драги стипендисти наставите да учите. Дајте другима, бићете и ви награђени. Научите да радите заједно и да радите за заједницу. Ширите љубав и разумијевање - истакао је Андрејевић.

Предсједник СПКД "Просвјета" - Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да се седму годину заредом додјељује стипендија "Владимир Ћоровић", те да је ове године додијењен највећи број стипендија откако је програм обновљен.

- Поносни смо што је под кровом мостарске `Просвјете` израстао један овако велики, сјајан и успјешан програм, захваљујући нашим Мостарцима у свијету и бројним пријатељима. Настојаћемо да сачувамо и унапређујемо овај програм који је наш залог за будућност, за опстанак у овом граду, који је одувијек био културни и образовни центар нашег народа у цијелој Херцеговини - поручила је Бјелица Шаговновић.

Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару Душко Којић, поздрављајући донаторе и стипендисте, подсјетио је на то да је Владичански двор почетком 20. вијека прављен са циљем да буде увијек испуњен јер је српска заједница тада била највећа и најбогатија у Мостару.

- Данас затрепери срце када видимо опет испуњен Двор. Велика је част да се овдје додјељују ове стипендије - рекао је Којић.

Донатор Марко Хинић рекао је да је бити донатор велика привилегија.

- Посебно смо привилеговани јер можемо да помогнемо овдје у Мостару и нашој Херцеговини за које нас вежу дубоке и нераскидиве везе - рекао је Хинић, додавши да је прије много година и он био стипендиста и да зна колико стипендија значи и лично као препознавање успјеха и финансијски као новац пријеко потребан за студирање.

Хинић је рекао да је велика привилегија проћи пут од стипендисте до донатора, те је свима пожелио да и они тај пут прођу.

- Свака је стипендија, а нарочито ова `Просвјетина` награда али и обавеза. Немојте никада заборавити да сте прихватили не само награду, него и обавезу да и сами помогнете када будете у могућности као одрасли људи, а моћи ћете јер све од вас зависи - рекао је Хинић.

Бивши стипендиста "Просвјетине" стипендије и најмлађи доктор медицине у Републици Српској Сава Милојевић обратио се стипендистима и донаторима захваливши им на труду који улажу у младост Херцеговине.

Милојевић је стипендистима поручио да ова стипендија не треба бити само награда за њихов труд, већ обећање и себи и другима да ће блистати сљедеће године и дати завјет да је ова стипендија "нераскидива нит ђака и добротвора коју ће носити као дијамант додан на огрлицу херцеговачких великана".

Секретар Организационог одбора "Просвјетине" стипендије Весна Табачки осврнула се на развој програма стипендије од 2016. године, истичући да је до данас додијељена 501 стипендија, 27 награда као подршку за наставак школовања и 24 награде за активизам.

"Просвјетину" стипендију у школској и акдемској 2022/2023. години добило је 39 ученика од 6. до 9. разреда основне школе, 36 средњошколаца и 68 студената.

Седамнаест ученика и студената из Мостара добило је награде за активизам, док је још 15 ученика и студената из цијеле Херцеговине добило награде за школовање.

Свечаној додјели стипендија приустсвовао је и генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић, те велики број стипендиста и гости.

Традиција стипендирања у "Просвјети" стара је колико и Друштво, које је 1902. основано с циљем стипендирања ђака.

Обнављање "Просвјетине" стипендије у Мостару иницирао је 2016. године Славко Андрејевић, који је на челу Организационог одбора, а пројекат је подржала Српска православна црквена општина Мостар.

Основни мотив за покретање овог пројекта био је подстицање образовања и успјеха садашњих и будућих генерација у Мостару и Херцеговини и окупљање стипендиста око најважнијих животних вриједности.

СРНА / Топ портал