Region
Координациони одбор херцеговачких удружења у Републици Србији се обратио свим надлежним институцијама у Србији и Републици Српској, са жељом да подстакне изградњу десне варијанте Коридора 11 (ауто-пут Е-761) Пожега–Вишеград–Чајниче–Фоча–Требиње, са краком Фоча–Сарајево. Одбор апелује на Владу Републике Српске и њено Министарство саобраћаја и веза да што пре у свом просторном плану усвоје ову важну трасу и тиме комплетирају мапу саобраћајница. 
Још пре двадесет година, Владе Савезне Републике Југославије и Влада Републике Српске су уговориле израду генералног пројекта ауто-пута на релацији Вишеград–Чајниче–Фоча–Требиње а Саобраћајни институт ЦИП је израдио финални пројекат. Овај ауто-пут би пролазио кроз терене и подручја који су државна имовина, што је од изузетног значаја у погледу експропријације, а њиме би била повезана сва важна места у Источној Херцеговини (Вишеград, Чајниче, Фоча, Гацко, Билећа, Требиње).
Предложена траса би водила кроз пределе богате природним ресурсима, посебно хидроенергетским и рудним, а наслањала би се на сливно подручје река: Дрине, Ћехотине, Пиве, Таре, Сутјеске и Требишњице и пролазила би кроз туристички атрактивне дестинације: Каменград, Национални парк Тјентиште, Гатачко поље и поред два језера – Клиње и Билећког.
На маршрути овог пута се налазе средњовековни манастири: Добрун, Успење Пресвете Богородице Чајничке, Светог Петра Зимоњића, Добрићево, Тврдош, Дужи, Завала, Манастир Петра и Павла и Херцеговачка Грачаница. У непосредној близини су и манастири: Житомислић, Острог, Пива и Косијерево, Богословија у Фочи и саборни храмови Свете тројице у Мостару и Христовог васкрсења у Пребиловцима.
Ауто-пут би директно пролазио кроз питому и богату жупу Љубомир, постојбину династије Немањића, одакле је потекло Мирослављево јеванђеље.
Изградњом наведеног ауто-пута, вратила би се у живот једна одавно запостављена покрајина – Стара Херцеговина, постојбина српског језика и националне свести, дедовина Светог Саве и родно место Светог Василија. Овом саобраћајницом, Србија би добила најкраћу и најбржу везу Београда и Јадранског мора.
ПОЛИТИКА: Светозар Црногорац, потпредседник Координационог одбора херцеговачких удружења
Нацртом буџета Града Мостара за 2018. годину није предвиђена ниједна КМ за српске пројекте у овом граду, указали су из Координације српских организација у Мостару на данашњој јавној расправи о буџету.
Координација српских организација у Мостару кандидовала је седам пројеката у вези са насељима у којима живе српски повратници и пројекте српског народа у Мостару.
Представници Координације навели су да ће ове пројекте доставити у писаном облику, те затражили током јавне расправе од градоначелника Мостара Љубе Бешлића да их уврсти у буџет.
У буџету града за 2018. годину није предвиђена ниједна КМ ни за обнову Саборне цркве у Мостару, која је једини велики необновљени црквени објекат у БиХ.
Из Црквене општине Мостар навели су да грађевински радови на Саборној цркви износе око осам милиона КМ и да су тренутни мјесечни трошкови обнове око 130.000 КМ.
Они су истакли да се ове године на Цркви радило захваљујући помоћи Владе Србије, предсједника Републике Српске и Владе Федерације БиХ.
„Завршетак грађевинских радова на храму планирамо за 2019. годину, уколико будемо имали довољно финансијских средстава, а још једном напомињемо да 2019. прослављамо велики јубилеј, односно 800 година од оснивања Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Планирамо да тај значајан датум обиљежимо у обновљеној Саборној цркви у Мостару“, рекао је на јавној расправи секретар Црквене општине Мостар Борис Антељ.
Потпредсједник Кооординације српских организација у Мостару Радислав Тубић, који је и члан СНСД-а, рекао је да се у том граду врло лако може препознати свако српско насеље.
„У Жељуши српске породице двадесет година немају воду. Ако Град Мостар буде помагао овом динамиком, воде неће имати ни њихови унуци“, рекао је Тубић.
Потпредсједник Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“ Мостар Сања Бјелица Шаговновић затражила је да се у буџет Града Мостара уврсти помоћ за „Шантићеве вечери поезије“, јер је ријеч о најзначајнијој манифестацији српског народа у Мостару, али значајној и за град.
Она је напоменула да се у буџету није нашао ниједан српски пројекат, наводећи да српска удружења и организације, узимајући у обзир велике проблеме у граду, траже да се уважи бар минимум њихових потреба.
Градоначелник Мостара Љубо Бешлић потврдио је да се у нацрту буџета нису нашли српски пројекти, те навео да ће у складу са могућностима настојати да неки од њих буду уврштени у буџет за 2018. годину.
„Сигуран сам да стање неће остати такво да ниједан српски пројекат не буде у буџету. Мостар је једини мултиетнички град у БиХ и желимо да тако остане и желимо подржати сваку популацију у граду“, навео је Бешлић.
Нацрт буџета предвиђен је у износу од 46 милона КМ и за седам милиона КМ је мањи од овогодишњег, јер за 2018. нису обећани никакви грантови.
Будући да већ осам година у Мостару не постоји Градско вијеће јер нису одржани избори у овом граду, буџет Мостара је претходних година на приједлог градоначелника и начелника Ођељења за финансије усвајао Парламент Федерације БиХ, а тако је предвиђено и ове године.
СРНА
ВЛАСТ И ОПОЗИЦИЈА ПРОТИВ СРЕЂИВАЊА ИЗБОРНИХ ЈЕДИНИЦА У РС: ИСТОК НЕ ДА ПОСЛАНИЧКЕ МАНДАТЕ У БАЊАЛУЦИ
Народни посланици од Требиња до Зворника, без обзира да ли су власт или опозиција, противе се иницијативци да њихове изборне јединице остану без неколико посланика у корист бањалучке регије.
О усклађивању броја мандата по изборним јединицама у Републици Српској прича се након састанка руководства Народне скупштине са члановима Централне изборне комисије БиХ. Како је саопштено, изборне јединице седам, осам и девет добиле су по један мандат више за НС РС на уштрб бањалучке, јер им је смањен број гласача. Спорне изборне јединице покривају Бирач (седам посланика), Сарајевско – романијску регију (четири посланика) и Херцеговину са седам. Такође, број гласача којим располаже ЦИК БиХ показује да би овај део РС требало да има два уместо три посланика за ПС БиХ.
Без обзира што је ова идеја још на дугом штапу, јер је потребно мењати Изборни закон РС, најкасније до маја када ће да буду расписани избори, посланици које је „ЕуроБлиц“ контактирао - негодују.
-Нема основа за то. Било је сличних предлога и прошли пут, у време када је председник НС РС био Игор Радојичић, али је СНСД био јединствен да се не дира изборна јединица из које сам ја. То је било време подела јединица са седам на девет. Немам још тачну информацију и шта се конкретно предлаже, али верујем да то нема смисла и не верујем да ће СНСД то подржати – каже за „ЕуроБлиц“ посланик СНСД из Невесиња Илија Таминџија. Није сигуран да би смањење броја посланичких мандата са истока РС и Херцеговине могло директно да утиче на коначан изборни резултат странака, али каже да су се до сада водили осетљивошћу према малим, слабо насељеним срединама.
-Зато се остало на овом броју из изборне једнице девет која је, чињеница, по гласачком телу мала, али је далеко од централе и разуђена је и јако је битно да има што више представника – сматра Таминџија.
Посланица СДС у НСРС Сњежана Божић не верује да овај крај има посланика гратис.
-Ако то већ дође до Народне скупштине, треба да се тачно израчуна и види да ли збиља има више тај један мандат. Али, мислим да о томе не треба уопште разговарати на овакав начин путем медија, већ о томе треба причати у ужем кругу, пре него што се отвори расправа у НС РС – каже Божићева.
Због чега отпор? Стручњак за изборну тематику Вехид Шехић каже да се и на овај начин може утицати на изборни резултат и да углавном странке на власти изборне јединице креирају према себи, а не према грађанима. Шехић упозорава да ја законска обавеза парламената да сваке четири године ураде анализу по изборним јединицама и осигурају да сваки глас гласача вреди исто на изборима.
-Примера ради, нелогично је да по три посланика бирају и јединица са 100.000 и оја са 200.000 гласача. Подсетићу да је Уставни суд БиХ поништио изборне одредбе за Мостар управо због тога јер је утврдио да је некоме за одборнички мандат требало 200, а некоме 2.000 гласова – каже Шехић.
Како се деле мандати?
Број мандата за изборну јединицу утврђује се тако што се број бирача уписаних у Централни бирачки списак за РС дели са укупним бројем мандата који се додељују у изборним јединицама.
Како би се утврдио број мандата који припада једној изборној јединици, дели се број бирача уписаних у Централни бирачки списак за ту изборну једницу са количником који је добен у претходној подели.
Извор: БЛИЦ
Право на матерински додатак од 405 КМ мјесечно, који се у Републици Српској уводи први пут, имаће незапослене жене које се породе у децембру ове године и након тога, прецизирали су у Министарству здравља и социјалне заштите Српске.
У Министарству су појаснили да право на овај додатак може остварити мајка под условом да има пребивалиште у Републици Српској најмање годину дана прије рођења дјетета, да је незапослена и да је на дан рођења дјетета редовно пријављена на евиденцији Завода за запошљавање Српске, пише "Глас Српске".
Министарство подсјећа да, према Закону о дјечијој заштити, незапослене мајке које су се породиле у октобру и новембру ове године и испуњавају наведене услове могу остваривати право на матерински додатак од 70 КМ у трајању 12 мјесеци, а рок за подношење захтјева за ово право је 30, односно 90 дана од дана рођења дјетета.
Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске упутио је допис здравственим установама и центрима за социјални рад да информишу породиље о њиховим правима како би оне које су се породиле у октобру или новембру што прије поднијеле захтјев за остваривање права на матерински додатак према важећем закону и да не би изгубиле то право.
Приједлогом новог закона о дјечијој заштити, право на матерински додатак од 405 КМ остварује незапослена мајка у трајању од 12 мјесеци, а за близанце, треће и свако наредно дијете од 18 мјесеци.
Право на матерински додатак признаје се првог дана наредног мјесеца од дана рођења дјетета, а захтјев за остваривање тог права подноси се у року од 30 дана од дана рођења дјетета.
Извор: СРНА