Звона на православним  храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима у свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса  вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкршрње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

Честитка начелника и Општинске управе

Начелник општине Миленко Авдаловић и Општинска управа честитали су Епархији захумско-херцеговачкој и приморској и грађанима Невесиња предстојећи празник Васкрс са жељом да највећи хришћански празник проведу у добром здрављу, радости и породичној срећи.

̶ Нека нам овај велики празник врати вјеру у бољу будућност и укаже на важност међусобног уважавања и поштовања – поручио је Авдаловић.

Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

14. Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.

Удружење обољелих од мултипле склерозе регије Источне Херцеговине, Центар за социјални рад, Црвени крст и Општина Невесиње и ове године су организовали хуманитарну васкршњу акцију. Подијељена је помоћ за 100 социјално угрожених породица и обољелих од мултипле склерозе из Невесиња.

Предсједник Удружења мултипле склерозе регије Источна Херцеговина Бранимир Таминџија нагласио је да је ово тринаеста година како се организује ова хуманитарна васкршња акција за вишечлане и социјално угрожене породице.

- Обезбијеђени су прехрамбени пакети, риба, јаја и брашно, а све са циљем да уљепшамо предстојеће празнике оним породицама којима је помоћ неопходна – рекао је Таминџија.

Он је додао да су поред организатора акцију подржали Хидроелектране на Требишњици и Синдикат РиТЕ Гацко.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да овај вид хуманитарне помоћи код већине пробуди најдубља осјећања и да се многи људи врло радо одазову и дају свој допринос, са жељом да помогну онима који су у стању потребе.

- Овом приликом захвалио бих се свима који су на било који начин помогли реализацију ове хуманитарне акције, а посебно волонтерима Црвеног крста Невесиње – нагласио је Авдаловић.

Он је свима пожелио срећне васкршње празнике, уз жељу да Христово васкрснуће дочекају у здрављу и радости.

Дистрибуција помоћи обављена је уз помоћ волонтера.

У Великој сали Општине Невесиње данас су потписани уговори о додјели стипендија за студенте с подручја наше општине. Након проведене конкурсне процедуре, право на стипендију у академској 2024/2025. години остварила су 134 студента.

Висина стипендије износи 130 КМ мјесечно, осим за четири ђака генерације, који ће добијати по 150 КМ у наредних 10 мјесеци. Из буџета Општине за ову намјену издвојено је 175 000 КМ.

Начелник општине Миленко Авдаловић истакао је да су овогодишње стипендије веће за 30 КМ.

„Тренутно нисмо у могућности да издвојимо више новца за ове намјене, али надамо се да ћемо у томе успјети у скоријој будућности“, рекао је Авдаловић.

Он је изразио жаљење због ситуације у којој су се нашли студенти, који студирају на подручју Србије. Истакао је да се по Правилнику Општине не може добити два пута стипендија за исту академску годину, али се нада да ће и они током љета успјети овјерити семестре и тиме остварити право на стипендију сљедеће године.

Начелник је младима пожелио добро здравље и поручио им да је књига једини прави пријатељ у данашњим временима.

„Само знање вам нико не може узети, а оно ће вам отворити врата успјеха“, нагласио је Авдаловић, уз наду да ће се многе младе особе вратити у свој завичај послије завршених студија.

Антонела Пејичић, студенткиња друге године академских студија на Одсјеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру Шумарског факултета у Београду, изјавила је да јој стипендија много значи, јер употпуњава њен студентски буџет и олакшава јој студентске обавезе.

Антонела се од шесте године бави музиком. Свира клавир и гитару и завршила је соло пјевање. Чланица је Етно групе „Свети Великомучемник Димитрије“ већ осам година. Како наводи, труди се да, када дође у свој родни крај, одвоји вријеме за своје хобије и на тај начин доприноси културном животу Невесиња.

Милица Вујадиновић, студенткиња друге године Санитарног инжењерства Факултета здравствених студија у Мостару, каже да јој општинска стипендија много значи, не само као финансијска помоћ, већ и као признање за труд и успјех.