Из Ловачког удружења «Срндаћ» Невесиње апелују на кориснике ловишта да обавезно изврше узорковање одстријељених јединки дивљих свиња и да слезену животиње доставе надлежној ветеринарској станици.

Ловци су дужни да се придржавају и других прописаних мјера за превенцију и спречавање ширења вируса афричке куге свиња.

Књига «Благоје Јововић – српски херој у вучијој јазбини», књижевнице и професорице из Аргентине Марије Јововић представљена је вечерас у Невесињу. Промоцију је организовала Општинска борачка организација и Центар за културу «Небојша Глоговац».

Књига говори о српском родољубу Благоју Јововићу који је 1957. године у предграђу Буенос Ајреса извршио атентат на Анта Павелића, једног од највећих злочинаца Другог свјетског рата. Несвакидашња прича, на више од 200 страница прати животни пут некадашњег припадника Југословенске војске у отаџбини и његову потјеру за крволочним злочинцем, вођом усташког покрета.

Марија Јововић каже да је написала истину о своме оцу како би људи из цијелог свијета могли да схвате да је постојао велики српски херој Благоје Јововић.

«Писање о Благоју представљало ми је велику привилегију, али и одговорност», рекла је ауторка, наглашавајући да је поносна због сазнања да велики број људи цијене Благојево дјело.

Професор историје Перо Бејатовић говорио је о Благојевом ангажману у антифашистичкој борби у Црној Гори током Другог свјетског рата, боравку у Италију и преласку у Аргентину

«Благоје Јововић није само човјек који је извршио атентат на Павелића, него је осветник свих невино настрадлих српских жртава Јасеновца, Градишке, Јадовна и других стратишта широм српских земаља», истакао је Бејатовић.

Током представљања књиге битку на Трусини под командом поручника Крста Ђерића из јуна 1941. године у струне гусала дочарао је народни гуслар Жарко Иванишевић.

• Прво ловачко друштво у Невесињу основано је још 1885. године. Формирао га је гроф Монте Кулонили. Његова ловачка кућа била је у Бишини и окупљала је ловце из више крајева.

• У појединим невесињским селима постојао је обичај одржавања коњских трка током свадбених сечаности. Учесници су били младићи из младожењиног села. Побједници су од младе добијали кошуљу и вунене чарапе.

• Кад се младић из Луке Глигор Глоговац вратио из Невесиња, гдје је имао саслушање на Среском суду у своје село, у опклади са неким мјештанима појео је 1,5 кг свињске масти без хљеба, 1 кг сувих смокава и 2 кг кромпира. Ова несвакидашња опклада нашла се на ступцима штампе фебруара 1940. године.

• Милосава Шешлија из Братача породила се 18. јануара 1967. године у војном хеликоптеру изнад Невесиња. Након што је породица затражила помоћ од Мостарског гарнизона из снијегом завијаног села хеликоптер је преузео породиљу и током лета за Мостар, изнад Невесиња, Милосава је родила здравог дјечака. Улогу доктора обавили су чланови посаде.

• Војин и Обрен Џелетовић, отац и син, служили су војни рок у истом мјесту, истој касарни и истом роду војске. Војин је у Струмици 1933. године служио краљу и отаџбини, а његов млађи син Обрен педесет година касније униформу ЈНА је обукао управо у овом македонском граду.

• Лука Ј. Богдановић из Бијење који је радни вијек провео у САД тестаментом је оставио 40.000 долара за изградњу нове школе у родном крају.

• Приликом замјене дотрајалих жељезних водоводних цијеви из времена Аустрогарске 1950. године, код Сахат куле су ископане цијеви од глине које потичу из римског периода.  Исте године, код зграде Ђачког дома у Невесињу ископане су камене водоводне цијеви дужине око пола метра, постављене крајем 15. вијека.

• Невесињац Василије Медан 1940. године постао је аматерски шаховски првак Београда. Медан је, иначе,био новинар „Политике“.

• Мирко Радојичић, професор универзитета, ерудита и полиглота, једини је Невесињац са «титулом» јапанског зета.

• Доктор техничких наука Раде Савић из Крекова орден рада заслужио је у три државе. Признање за пословне подухвате добио је од Тита, Садама и Гадафија.

Радио Невесиње /Драгомир Граховац/