У Невесињу се и даље смањује број лица у кућној изолацији. Ова превентивна мјера данас истиче за 43 особе, тако да здравствени надзор остаје обавезан за још 101 лицe. Очекује се да већ 4. априла у самоизолацији остане свега двадесетак особа.

На данашњем састанку општинског Штаба за ванредне ситуације поврђено је да инспекцијске службе и полиција током протеклог викенда нису регистровали кршења мјера надлежних органа донесених у циљу сузбијања пандемије корона вируса.

Сви ранији закључци и препоруке Штаба који су имали рок важења до 30. марта, продужени су до даљег.

Полиција на превоју Гребак и Зијемљима и даље проводи појачану контролу возила из оба правца.

У згради подручне основне школе у Оџаку завршено је опремање карантинског смјештаја за 39 лица по препорукама Републичког штаба за ванредне ситуације.

У поткровљу Дома здравља невесињске здравствене установе уз помоћ јавних предузећа оспособиле су простор за здравствену заштиту потенцијалних пацијената код којих постоји сумња на нови вирус.

На данашњем састанку општинског Штаба за ванредне ситуације потврђено је да у општини Невесиње нема обољелих од вируса корона. Констатовано је да се прописане мјере кућне изолације поштују и да нико од лица под надзором није пријавио било какве здравствене потешкоће.

−Да би се одржала тренутна епидемиолошка ситуација у општини потребно је досљедно поштивање усвојених закључака и прописаних хигијенско-епидемиолошких мјера − поручено је са данашњег састанка. Изражена је забринутост због пораста обољелих у Херцеговачко-неретванском кантону гдје пословне активности обавља велики број Невесињаца . Препоручено је грађанима који раде у Мостару и другим мјестима у овом кантону да се јаве у Дом здравља Невесиње (тел:124) како би добили упутства за понашање у овим околностима.

Штаб за ванредне ситуације исказао је опредјељење да се предузму све законски расположиве мјере које би спријечиле уношење заразе у општину Невесиње.

Док је читава Европа суочена са посљедицама пандемије корона вируса Невесиње и читава источна Херцеговина за сада одолијевају налету овог невидљивог непријатеља. То даје подсртек људима са љутог херцеговачког крша за српљивост и одговорност.

Као ријетко која локална заједница Невесињци су у посљедњој деценији искусили три екстремне природне непогоде - земљотрес, снијежно невријеме и поплаве. Сада су пред новим искушењем, како зауставити епидемију која је похарала читав свијет!

Када је прошле седмице Загреб погодио земљотрес нема Невесињца који није направио поређење са новембарским подрхтавањем тла у Невесињу. Потреси су били приближне јачине, али је општи утисак да Херцеговци нису подигли толику галаму као становници хрватске пријестонице. Било је страха, али не и панике.

Сурова зима 2012. године најекстремнија је била на платоу између Црвња и Вележи. Током фебруарског невремена снијег је досегао 170 центиметара, али су Невесињци успјели да организују живот показујући велику међусобну солидарност.

Рекордне падавине у новембру 2010. године поплавиле су 1000 хектара Невесињског поља. Ситуација је била озбиљна, но Невесињци нису клонули духом.

Слична искушења са природним непогодама у само једној деценији Невесињци су имали у периоду од 1927. до 1934. године.

Земљотрес из 1927, сурова зима 1929. и поплаве из 1934. године убрајају се у ред најекстремнијих у 20. вијеку. У септембру 1930. године Министарство здравља Краљевине Југославије у Невесиње је упутило здравствену мисију која је бесплатно лијечила народ од туберкулозе и других заразних болести пошто је на овом подручју регистрована велика смртност. Ни то није нарушило рекордни природни прираштај невесињског среза у тадашњој Југославији.

Примјери из прошлости показују да су се Невесињци одувијек борили са разним непогодама и ако опет покажу упорност и солидарност савладаће и најновија искушења.