На кућну адресу невесињске породице Ђерић ових дана стигли су награда и признање Теслине научне фондације из Њујорка за успјешно завршен пројекат постављања реплике Верденклифског торња у Невесињу. У образложењу угледне фондације наводи се, да су невесињски архитекти Жарко и Весна Ђерић конструисањем и изградњом торња проширили научни дух Николе Тесле у свијету као примјер за инспирацију и стварање нових изума.

Теслина научна конференција и церемонија додјеле награда у хотелу «Њујоркер» одржани су раније преко видео платформе.У дискусији о лику и дјелу једног од највећих умова свих времена учествовало је четрдесетак теслијанаца из САД и Европе, а међу њима и графички инжењер и дизајнер из Невесиња Весна Ђерић.

Сви учесници ове виртуалне конференције сложни су у ставу да је Никола Тесла актуелан и у 21. вијеку и да његова научна дјела представљају основу за даљи технолошли развој човјечанства.

Аутор пројекта Жарко Ђерић наглашава да је постављањем реплике Теслиног торња, као симбола научне узвишености, савршенства и складности, из Невесиња у свијет послата слика лијепо уређеног и отвореног града. Каже да ће кружна раскрсница бити још љепша када се заврше још неке појединости и поставни расвјета.

Ђерићи су у договору са Теслином научном фондацијом дизајнирали рутер и флашу у облику торња и ове предмете заштитили као интелектуалну својину. Постали су и дио тима који треба да кроз комуникацију матице и дијаспоре истражи шта је то потребно да се унаприједи сарадња Срба широм свијета.

Теслине научне фондације у САД и Србији представљају организације које настоје да на што ефикаснији начин промовишу Теслин допринос науци и човjечанству. Увијек су отворене за нове чланове, ентузијасте, креативце, инвеститоре и све љубитеље Теслиног лика и дјела.

За потребе изградње објеката ХЕ Дабар, према важећој пројектној документацији, непоходно је извршити експропријацију укупно 1020 хектара земљишта на подручју општина Билећа, Берковићи и Невесиње.

Наведена површина обухвата земљиште на коме је планирана изградња бране Пошћење са насипима Гребак и Врњача, водостана и цјевовода под притиском, машинске зграде и разводног постројења, акумулације у Невесињском пољу и канала кроз Дабарско поље, што не укључује површине које је рaније требало експроприсати за изградњу приступних путева и градилишних далековода, саопштено је из предузећа ХЕ "Дабар".

Наводи се да је приоритет приликом спровођења овог процеса било рјешавање имовинско-правних односа у зони објеката за чију градњу постоји законом утврђена обавеза прибављања грађевинске дозволе, а то су брана Пошћење са насипима, водостан са цјевоводом, те машинска зграда са разводним постројењем.

Предуговором о експропријацији између Владе Републике Српске и ХЕ „Дабар“ д.о.о. регулисано је да експропријацију проводи Првобранилаштво Републике Српске, заједно са подручним јединицама геодетске управе, а да плаћање експроприсане имовине врши ХЕ „Дабар“.

Када је ријеч о земљишту у зони објеката који су наведени као приоритетни извршена је експропријација у обиму од 100%.

Исплату накнаде за експроприсано земљиште или некретнину ХЕ „Дабар“ врши на основу споразума потписаног између власника земљишта и Првобранилаштва, а по добијању рјешења о извршењу од надлежних институција.

По том основу, за до сада експроприсано земљиште, ХЕ „Дабар“ је издвојила преко 15 милиона конвертибилних марака. Захваљујући повољним хидролошким условима на почетку 2021. године, ХЕ „Дабар“, односно ХЕ на Требишњици, на рачуне претходних власника само у току прошле седмице уплатили су 1,5 милиона КМ.

У досадашњем периоду извршена је експропријација око 24% укупно предвиђених површина, махом земљишта. За већи дио објеката који се налазе у зони акумулације чека се рјешење судског процеса покренутог од стране власника који се не слажу са раније утврђеним износима.

Поступак експропријације земљишта у Дабарском пољу, а који је неопходно извршити за потребе изградње канала, започеће чим се за то створе услови и повуче вода из Дабарског поља, потврђено је у предузећу ХЕ „Дабар“.

Невесињски времеплов препун је разних занимљивости које су често колијевци витешких традиција давале планетарни значај. Тражећи бољи живот и мекшу кору хљеба, а понекад само због изазова, Невесињци су стизали у све крајеве свијета и готово по правилу су били успјешни и цијењени.У групи свјетски признатих Невесињаца неизоставно је име Васа Глоговца из села Драмишева који је у младости преживио невјероватне авантуре какве се могу наћи само у фантастичним романима.Од куће је отишао као регрут, а након 26 година војничке службе у завичај се вратио са чином мајора и бројним војничким признањима. Вјероватно је једини човјек на планети који је војничка унапређења заслужио у пет свјетских армија.

На почетку Првог свјетског рата мобилисан је у аустријску војску, касније је постао каплар српске војске, па руски поручник, затим јапански потпоручник и најзад мајор кинеске војске. Судбина је овог Невесињца бацала овамо-онамо тако да се и он сам често питао шта се то са њим дешава и шта ће на крају доживјети.

Двадесетогодишњи младић Васо Глоговац 1911. године као један од шесторице синова старог устаника Спасоја Глоговца отишао је на регрутацију. У то вријеме то је била велика част за сваког младића, јер су у кадар узимали само одабране. Годину дана касније Васо је позван у војску и упућен у Беч гдје су младићи из БиХ обично служили. Када је избио рат послат је на руски фронт. Пошто никако није могао да прихвати да ратује против Руса пребјегао је са неколико својих другова у руску војску.

Потпоручник руске војске

Касније, када је у Русији отпочело окупљање добровољаца у српску војску међу првима се пријавио Васо Глоговац. Храбро се борио па је одликован сребрном медаљом за храброст и унапријеђен je у чин каплара.

Путујући преко Русије за Солун заробљен је од стране бољшевика и неко вријеме је провео у ропству. Успио је некао да побјегне, али је морао ићи кроз Сибир гдје су га ухватили бјелоармејци. Срећом ту је нашао неколико познаника, па се прикључио царској руској војсци. Брзо је напредовао, па је добио ново одликовање и унапређење у чин потпоручника.

Јапански официр

Када су Русијом овладали бошљевици пребјегао је у Кореју и ту радио тешке физичке послове. Пошто су становници Кореје често дизали побуне, Јапанци су на Корејском полуострву морали да држе јаке војне одреде. Васо је одлучио да се пријави Јапанцима са жељом да ступи у њихову војску. Био је одлично примљен и то са чином официра.

Али, у јапанској војсци није остао дуго. Када су немири у Кореји престали, сви војници и официри који су се налазили у јапанској војсци, а који су били страни поданици, били су отпуштени.

Мајор кинеске војске

У прољеће 1924. године Васо се нашао у Харбину.Трагајући за послом почео је да учи вожњу аутомобилом и редовно је одлазио на курс. По положеном испиту, постао је шофер и по харбинским улицама управљао је аутомобилом. Пошто је знао неколико језика и био као створен за сваки посао и умио да се снађе у свакој ситуацији, у Харбину је стекао много пријатеља.

Годину дана касније најзад је ријешио да се врати у Југославију. Али судбина га је бацила још даље од ње. У то вријеме јапански агенти по читавој Кини врбовали су људе за армију кинеског генерала Чанг Цу Лина, који се борио против централне кинеске владе и славног Чанг Кај Шека. Као бивши руски официр, Глоговац добија унапређење и добру плату и ступа у армију побуњеника. Командовао је ескадроном коњичког пука и истицао се храброшћу у многим јуришима. Због свога јунаштва био је унапријеђен у чин капетана, а послије једне битке у којој је погинуо командир ексадрона, примио је команду и унапређење у чин мајора.

Као врхунац свега, сељак из Херцеговине Васо Глоговац на једној великој народној свечаности у граду Тјеницину добио је једно велико одличје. Команданту дивизије генералу Семјонову грађани Тјенцина предали су свилени сунцобран, а мајору Глоговцу свилену заставу са посветом. Послије извјесног времена армија Чанг Цу Лина почела је да одступа. Побједоносне армије Чанг Кај Шекове гониле су је без предаха. Напосљетку војска овог побуњеничког кинеског генерала била је распуштена.

С великом сумом новца, Васо Глоговац нашао се једног јутра у Шангају. Ту се најзад укрцао на брод и преко Индијског океана и Средоземног мора стигао у Европу. Послије шеснаест година невјероватних авантура овај херцеговачки сељак стигао је најзад у своје мало село Драмишево, гдје је наставио да живи са својом браћом као трезвен и напредан земљорадник.

Глоговчева одисеја је пред Други свјетски рат привлачила пажњу југословенске и свјетске штампе. Београдска Политика децембра 1940. године читаву страну посвећује овом Невесињцу и његовим невјероватним авантурама. Тада водећи европски листови такође су пренијели дијелове ове занимљиве репортаже.

Након што је пропутовао пола свијета и пребродио многа искушења и опасности Васо Глоговац је мучки убијен без могућности да се војнички брани. По завршетку Другог свјетског рата постао је жртва комунистичког терора. То је вјероватно и био разлог што комунистичке власти деценијама уопште нису помињале овог свјетски признатог јунака.

Васови потомци су у његовом родном мјесту прошле године подигли спомен обиљежје које ће трајно свједочити о овом неустрашивом невесињском горштаку.

Драгомир Граховац (ГЛАС ТРЕБИЊА)