Nevesinje

На традиционалном избору за најбољег  студента из Херцеговине у Новом Саду ове године побиједила је Невесињка Милица Шиповац.  

Херцеговци се по традицији у великом броју образују у Новом Саду. Никад није тачно утврђен број херцеговачких студената у овоме граду. Свјесни жестоке конкуренције, многи студенти чији је просјек 9,5 или мањи не пријављују се на конкурс који сваке године расписује Удружење Херцеговаца у Новом Саду. Зато  у трци за ласкаво признање  „најбољи херцеговачки студент“   учествују само изузетни, а ове године прва међу њима била је Милица Шиповац.

Лијепа Невесињка прекинула је доминацију гатачких студената, а својим понашањем и гестовима успоставила нове стандарде и дјелима показала да Херцеговина има младост која ће часно да гради њену будућност.

 У Нови Сад сам дошла 2012. године када сам уписала Медицински факултет, смјер стоматологија. Медицински факултет сам изабрала због његове дуге традиције и квалитетне наставе – прича нам Милица која каже да је избор факултета био потпуно неочекиван и за њене најближе.

M Sipovac 2

–  За стоматологију сам се одлучила у четвртом разреду гимназије и то је за моју породицу била неочекивана одлука, јер сам до тада највише интересовања показивала за књижевност и језике. Не постоји  конкретан разлог због којег сам изабрала  ову  медицинску дисциплину, једноставно сам своју будућност видјела у свијету стоматологије и  нисам се покајала због те одлуке – каже Милица.      

Колико је њен избор био добар потврђује и награда коју је добила од стране Фонда „Слађана Ђорђевић“ и Медицинског факултета за остварени најбољи успјех на студијама стоматологије, као и награде ректора Универзитета у Новом Саду и  награде декана Медицинског факултета за остварене успјехе током претходних школских година.

Херцеговачки студенти у Србију често иду са намјером да ту и остану, али Милица своју будућност види другачије.

– Млади и перспективни људи тешко долазе до изражаја. Због тога, а и због лоше економске ситуације и недостатка радних мјеста, све већи број људи одлази из Невесиња. Присутан је и низ проблема у здравственом сектору, а масовна депопулација ће узроковати резове у свим областима што би се могло одразити и на стоматолошку струку. Упркос свему овоме, ја сам оптимиста, надам се да ћу након дипломирања пронаћи посао у Невесињу и да ће се на тај начин остварити услови за мој повратак – каже Милица која  по завршетку основних студија, планира да упише докторске и специјалистичке студије на Медицинском факултету у Новом Саду.

 

ПОНОСНА НА ХРАМ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА И БРАТСТВО ШИПОВАЦА

На сваки помен братства Шиповаца и храма на Вјенчацу озбиљно Миличино лице претвори се у осмијех.

 Vjencac Milica

– Братство Шиповац је уз помоћ бројних вјерника саградило Храм Светог Георгија чиме је доказано да сложни и вриједни људи стварају велика дјела. Шиповци су бројна православна породица која је дала много свештеника, доктора, академика, доктора наука и образованих људи који су оставили траг гдје год да су живјели. Посебно сам поносна што нису заборавили свој завичај, а то потврђује примјер Јована Шиповца једног од главних иницијатора за изградњу Храма на Вјенчацу који је за кратко вријеме постао симбол Невесиња –  у даху говори Милица

 M Sipovac 3

Мада сви студенти муку муче са малим буџетима, Милица је показала хумано лице. Новчану награду коју јој је као најбољој студенткињи уручио Бојан Миленић, а у име Удружења Херцеговаца у Новом Саду, Милица је приложила за помоћ обољелом земљаку Дражену Вучићу.

– Човјек је богат кад има здравље. Новац дође и прође. Позивам све људе добре воље да помогну нашем земљаку Мостарцу Дражену Вучићу да оздрави. Често заборавимо да наше мало за некога значи живот – каже Милица.

 

Трифко Ћоровић / Слободна Херцеговина

Период ледених дана који су обиљежили овогодишњу зиму изгледа да се ближи крају. Метеоролози од средине наредне седмице најављују кишу и  пораст температуре. Невесињци ће овогодишњи јануар упамтити као један од најхладнијих у посљедњих неколико деценија. На сву срећу није било великих снијежних падавина па, бар за сада, зима није оставила  посљедице.

Али, чим зима озбиљније покаже зубе, почну и приче о великим хладноћама и сњеговима. Невесињци се питају  да ли је у ближој или даљој прошлости било оволико ледених дана. Прегледом старих записа и љетописа морамо потврдити да је било много суровијих зима.

Snijeg ist 1

Запис из 1613. године вели да „озебе пшеница да би је преоравали људи“. Године 1640. „паде снијег на гору и на жита класала“. Двадесет година касније „ би велика зима, преко Капеле не пређе коњ од 30. новембра до Св. Ђурђа, зашто бјеше велики снијег од 12 педи“.

У 18. вијеку 1720. године „би тешка и напрасна зима; мораше по снијегу осам волова саонице возити и није се знало куда прођу. Године 1737. „паде снијег рано новембра четвртог и није спао до априла шестог“, а три године послије „би тешка зима и Дунав два пута заледи се“. Године 1754. „би зима без снијега до фебруара, а онда до 40 мученика би зима, снијег, лед и мећава“.

Snijeg ist 2

Почетком 19. вијека 1808. године „ би зима велика и трајаше до 1. маја“. Године 1822. „децембра мјесеца би велика и несносна зима која је више људи коштала живота“. Исте године други запис вели „ би мразовита зима, преледи се Дрина и Лим. Хођаху људи с коњима преко вода. И у Зворнику сватови пијани сјели, с дјевојком, да једу на води. Пуче лед, потопише се“.

Године 1835. у љетопису је записано: „Посташе зле године међу народ, многа несугласја и јарости. Дођоше зли вјетрови .Снијег паде 25. октобра и зима све крепкија поче бивати, а 3. децембра заледи се Дунав“.

 snijeg ist 5

Најхладнија зима у 20. вијеку која је оковала снијегом и ледом, не само Балкан, него и читаву Европу забиљежена је давне 1929. године. Постоје бројни записи и извјештаји о том невремену.

Најстарији житељи Херцеговине говорили су да се спрема велика студен и несрећа јер су тих дана вукови непрестано завијали. Спуштали су се у села нападајући стоку, а насртали су и на људе. У Невесињу је током јануара и фебруара снијег нападао преко два метра. Већина ријека на простору Краљевине Југославије била је залеђена, а снијег је пао и на јадранским острвима.

Nevesinje 1929. snijeg

Политика, 30. јануар 1929.

Cetinje 1929

Цетиње, 1929. године

Cetinje kafana

Зима из 2012. године, бар када је Невесиње у питању, могла би се убројати у ред најсуровијих које су икад задесиле ову варошицу. Било по хладноћи или великом снијегу остале су упамћене и зиме из 1942, 1954, 1956, 1963, 1984 и 2005.

 

 ДРАГАН ГРАХОВАЦ

Школска слава Савиндан, која се прославља у част Светог Саве - утемељивача образовања и првог српског архиепископа, обиљежена је данас у ОШ „Ристо Пророковић“.

Обиљежавање је почело  парастосом погинулим радницама школе, а затим је обављен и обред  ломљења славског колача.

Пригодну бесједу одржао је свештеник Немања Лукета пожеливши ученицима и наставницима још много година успјешног рада.

У славској здравици директорица Мара Шаран истакла је да су дјеца наше највеће богатсво и да је дужност одраслих, наставника и родитеља да им пруже што више васпитања и знања. Она је изразила наду да ће се наставници и радници школе, идући светосавским путем, трудити да буду што бољи и стручнији и да ће то знање још успјешније преносити својим ученицима.

Пригодни поклони уручени су  ученицима који су у протеклој години остварили значајне успјехе на различитим  такмичењима, које је организовало Министарство просвјете и културе. Награде су уручене Маји Ђокић и Наташи Савић за освојена прва мјеста на Регионалном такмичењу из информатике и за учешће на Републичком такмичењу, као и Данилу Цвијетићу за освојено треће мјесто на Регионалном такмичењу из физике и за учешће на Републичком такмичењу.

Присутни гости имали су прилику да уживају у  програму који су припремили чланови рецитаторске и музичке секције заједно са својим наставницима, а приказана је и луткарска представа „Пут се за путником рађа“ у режији наставнице Тање Пикуле.

СЛАВЕНКА ГОЛИЈАНИН

Ученици и наставници  СШЦ „Алекса Шантић“ прославили су данас школску славу Савиндан. Тим поводом у холу Центра приређена је свечаност и обављен је славски обред. Обиљежавању дана посвећеног утемељивачу српске државе и школства присуствовали су бивши радници школе, представници локалне управе, јавних институција и општинских организација.

Savindan srednja 2

Након резања славског колача присутне ученике и наставнике поздравили су свештеник Младен Чалија, директор школе Вукан Братић, предсједник Скупштине Општине Невесиње Момчило Вукотић  и други гости  који су им пожељели пуно успјеха у даљем извођењу наставног процеса.

У поздравној бесједи директор Центра Вукан Братић истакао  да  су светосавске свечаности повод за окупљање  бивших и садашњих радника и ученика Центра, али и прилика за учвршћивање јединства образовног колектива и истицање резултата у минулој години. Братић је рекао да је од 561 ученика њих 63 прво полугодиште завршило са одличним успјехом при чему 17 ученика није направило ниједан изостанак са наставе.

Savindan srednja 2

Најбољим ученицима уручене су пригодне награде, а  ученици Центра за госте су припремили пригодан културно – забавни програм.

Savindan srednja 3

У Невесињу је успомена на Светог Саву вјечна и неизбрисива. Први поуздани историјски податак о овом херцеговачком мјесту налази се у љетопису Пећке патријаршије у коме се наводи  да је Сава Немањић у Невесињу 1219. године поставио првог хумског епископа. Неки извори прецизирају да је Хумска епископија основана у селу Залому након чега је невесињски крај још дуго остао земља Немањића.

Историчари тврде да је чувена Сплитска повеља којом жупан Немања дозвољава Сплићанима да тргују у Хумској земљи из 1190. године управо писана у храму Свете Богородице на Залому. Од тада па до данас Свети Сава пребива у душама и заједничким молитвама свих честитих Невесињаца инспиричући их на увијек нова и племенита прегнућа.

Savindan srednja 5

Savindan srednja 4

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520