У Галерији Центра за културу “Небојша Глоговац“ вечерас је одржана промоција књиге Неде Ђукић Боројевић „Вила са Чакора“.

Ово је књига о страдању деветнаестогодишње дјевојке Бранке Ђукић коју су убила двојица Албанаца са Косова и Метохије на планини Чакор 1975. године

Трагедију која је потресла тадашњу Југославију, књижевница је преточила у драму, а у другом дијелу књиге je сакупила богату документацију о самом догађају, али и свему што је из њега проистекло - о суђењу оцу, спомен обиљежју на мјесту трагедије, писању штампе, бројним пјесмама посвећеним Бранки Ђукић, меморијалу који се одржва на Чакору...

Обраћајући се присутнима ауторка књиге Бранка Ђукић Боројевић истакла је да су је радозналост и истраживачки дух упутили на стазе предака у жељи да пронађе корјене и упозна своју постојбину. Како је рекла, тако се родила жеља да напише књигу о трагедији своје братственице Бранке Ђукић.

− Ово је може се рећи, својеврсни молитвеник за Бранку Радову, уз жељу да га читате са поштовањем и осјећајем љубави, како сам га и ја писала, поручила је Ђукић Боројевић. Она је додала да, иако не можемо мијењати историју, можемо мијењати себе тако да се сјећамо наших старих предака и њихових жртава.

− Вечерас нас је сабрала несрећна тема, али то је наша српска судбина јер крст носити нама је суђено и на оваквим скуповима много смо сложнији него на неким срећним догађањима, рекла је књижевница.

Директорица билећке библиотеке Сања Бошковић рекла је да је Бранка Ђукић симбол свеколиког српског страдања, а окитивши се ореолом великомученице, сврстала се међу знамените личности и испоснике у насељу рајском.

− Волим када на овакве снажне датуме наше историје говоримо о тешким темама, историјским детаљима, али и тужним судбинама које ма колико се чиниле индивидуалне, нису само статистички податак него имају дубоко упориште у националној карти, истакла је Бошковић.

У име организатора Народне библиотеке Невесиње промоцију је водила Љиља Ивезић. Кроз разговор са ауторком Ивезић је публици приближила како сам догађај и вријеме у коме се одиграо, тако и све фазе настанка овог изузетног литерарног дјела. Дио пјесме „Мрамор на Чакору“ аутора Радована Бећировића Требјешког уз звуке гусала отпјевао је млади гуслар Огњен Стојановић из Билеће. Вече су својим наступом употпуниле чланице Етно групе „Свети Димитрије“.

Одјељење за пољопривреду и рурални развој општине Невесиње обавјештава пољопривредне произвођаче да ће на основу донесеног Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за 2024. годину средства у износу од 163.000 КМ бити пласирана кроз мјере подршке:

-набавке пољопривредне механизације

-узгоја стеоних јуница

-узгоја квалитетно приплодних шиљегица

-набавке музних уређаја и лактофриза

-набавке сјеменског материјала

-набавке кошница и пчеларске опреме

-набавке воћних садница

Право на подстицај имају пољопривредни произвођачи-физичка лица, са пребивалиштем на територији општине Невесиње, који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава (АПИФ) или у Општински регистар пољопривредних газдинстава.

Правилник је објављен у Сл. гласнику општине Невесиње и ступа на снагу дана 21.02.2024. године.

Поменом погинулим борцима и полагањем цвијећа у Невесињу је данас обиљежен Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата и годишњица Првог српског устанка.

Након богослужења у Цркви Вазнесења Господњег, код Споменика слободе на Градском тргу цвијеће су положили представници Општине Невесиње, Општинске борачке организације, Организације погинулих бораца и несталих цивила, Ратних ветерана Невесиња, Организације старјешина Војске РС и Удружења „Насљеђе“.

У Спомен соби је одржан помен погинулим борцима.

Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац подсјетио је да су 683 борца из Невесињске и Друге лаке бригаде своје животе уградили у темеље Републике Српске, а да је за слободу и част у читавој РС животе дало преко 23.000 родољуба. Он је нагласио да демобилисани борци и данас морају бити подршка Републици Српској.

̶ Ако се одрекнемо територије Републике Српске и њених инститиција, одрекли смо се и свих жртава које су пале за њихово стварање ̶ указао је Шиповац.

Као горући проблем Шиповац је истакао запошљавање дјеце погинулих бораца наводећи да су на невесињском Бироу за запошљавање евидентирана 54 лица из ове категорије.

̶ И борци и власти морају учинити све да се овај проблем ријеши ̶ поручио је Шиповац.

Према његовим ријечима остали приоритетни циљеви борачких организација, као што су јединствени борачки додатак и помоћ осумњиченим и оптуженим за ратне злочине почели су полако да се реализују.