Nevesinje
Број заражених вирусом корона у Невесињу и даље је у порасту.
У Хигијенско-епидемиолошку службу Дома здравља Невесиње вечерас су пристигли резултати 28 тестираних узорака, од којих је 25 позитивно. Љекари упозоравају да је број заражених много већи, пошто се тестирање обавља и самоиницијативно у приватним лабораторијама.
На сву срећу, клиничка слика већине пацијената је блажа него у неким ранијим епидемијским таласима.
НЛБ Развојна банка из Невесиња даровала је Дјечији вртић „Света Евгенија царица Милица“. Представници невесињске пословнице уручили су овој предшколској установи играчке и дидактички материјал показујући друштвену одговорност и посвећеност дјеци.
Из невесињског вртића су узвратили захвалницом.
„Овај хумани гест нама много значи, а посебно дјеци која ће много тога научити кроз игру и дружење“, поручили су из веселог невесињског колектива.
У групи Невесињаца који су који су проносили славу родног мјеста далеко од завичаја посебно мјесто заузима доктор Милан Жерајић, санитетски бригадни генерал и лични љекар краља Петра I Карађорђевића.
Милан Жерајић (1865 – 1935) био је типични представник револуционарне гарде која се у различитим фазама националне борбе наизмјенично борила са пушком и пером у руци.
Жерајић је родио 1865. године у Невесињу у познатој породици Жерајића која је борби за национално ослобођење дала неколико бораца и револуционара.
Свршивши основну школу у Рисну одлази у Русију и тамо завршава Петроградску гимназију и медицински факултет. По свршеним студијама Жерајић се више не враћа у Аустрију. Мала Србија била је за њега једино уточиште гдје је било слободно да се дише и ради. Зато око 1890. године као млад љекар ступа у српску војску као санитетски капетан и у њој остаје све до пензионисања.
Генерал Жерајић учествовао је у свим ратовима за ослобођење и уједињење Југославије. У Балканском рату био је под Једреном као начелник санитета војводе Степе. Ту је призведен у чин пуковника. Године 1913. учествовао је у Бици на Брегалници, гдје се одликовао као храбар официр и као пожртвовани љекар у борби против колере. По балканским ратовима постављен је за начелника санитета команде трупа нових области у Скопљу. Послије народне катастрофе 1915. године др Жерајић се повлачи са српском војском преко Албаније. На солунском фронту изабран је за начелника санитета добровољачког корпуса у Русији. Тако је остао готово до краја рата. За вријеме револуције био је хапшен од бољшевика. Године 1919. постављен је за начелника санитета Треће армијске области у Скопљу. Пензионисан је као санитетски бригадни генерал Пете армијске области у Нишу 1929. године.
Генерал Жерајић био је личност позната у предратним српским војним и политичким круговима.Као војни љекар издао је неколико стручних медицинских дјела, од којих је најважније „Болничка служба у рату и миру“. Био је стручњак по питањима војног санитета.
Др Жерајић се бавио и књижевношћу. Превео је на руски неколико дјела од којих је најзначајније „Балканска царица“. У посљедњим годинама живота преводио је на руски језик „Горски вијенац“. Био је дубоко социјалан, а у исто вријеме националан човјек. У Скопљу је уживао велико поштовање и углед као добар родољуб, одличан друг и спреман официр. Носилац је великог броја домаћих и страних одликовања.
Пјесник Душко Радовић савјетовао је родитељима да дјеци дају лијепа и озбиљна имена јер увијек морају мислити на то да ће се по њима звати будуће улице, школе и тргови. Чини се да су маме и тате у Невесињу у прошлој години повели рачуна о овоме па су за дјевојчице најчешће изабрали име Анастасија, док је највише дјечака названо Василије. Ова имена су и у 2020. години најчешће уписивана у матичне књиге рођених у Невесињу.
Оба имена су грчког поријекла. Анастасија у преводу значи „она која је ускрснула“, а Василије је традиционално српско име са значењем „онај који је рођен као племенит“.
У врху популарности у 2021. години били су Урош и Лука, док је избор женских имена био доста разноврстан. У претходних пет година у матичне књиге најчешће су уписивана имена Михајло, Ана и Софија .
Док једни остају вјерни традицији, други се одлучују за модерно име, а неке мајке и очеви свом потомку дају потпуно неуобичајено име. Тако су се и ове године, међу 88 уписаних имена дјечака и дјевојчица нашли Исак, Арсеније, Ева, Миона, Нора и Искра.
Судећи према статистикама општинске матичне службе, из моде су готово потпуно изашла некад популарна имена Драган, Зоран, Горан, Весна, Мира и Сања која су преплавила матичне књиге 70-тих година прошлог вијека. Једно од ријетких имена које је остало “имуно” на смјену генерација је Александар. Уосталом, популарност овог имена не мјери се само годинама, већ и вијековима.
Најпопуларнија имена у Невесињу крајем 19. вијека била су Благоје, Спасоје и Обрен, односно Сава, Стана и Стоја.