Nevesinje
Члан Клуба борилачких вјештина „Невесиње“ Новица Терзић освојио је сребрну медаљу на Првенству Балкана у кик боксу које је одржано у Краљеву. Наступао је у дисциплини кик лајт, у категорији до 79 кг.
Стамени Невесињац пружио је добре партије. У финалу се намјерио на јаког ривала из Србије, тако да се овог пута задовољио сребрним одличјем.
У Невесињу ће кроз програме запошљавања које спроводи Влада Републике Српске и ЈУ Завод за запошљавање РС у 2022. години, бити запослено 208 лица, за шта је обезбијеђено 1.367.666 КМ, саопштено је из Бироа Невесиње.
У Дому културе „Небојша Глоговац“ уручена су рјешења за 141 лице за самозапошљавање и потписано 40 уговора са послодавцима за запошљавање.
Начелник општине Миленко Авдаловић пожелио је корисницима новчаних средства срећно и успјешно пословање наглашавајући да се ради о значајном пројекту.
Подсјетио је да и Општина Невесиње даје подстицаје за пољопривреду и индустријску производњу дефинисане правилницима.
"Уколико неко кроз овај пројекат развије производњу и искаже потребу за запошљавањем нових радника може се обратити надлежном општинском одјељењу и евентуално конкурисати за општинске подстицаје", указао је Авдаловић.
Начелник општинског Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Милутин Самарџић каже да ће локална управа дати подршку људима који намјеравају покренути бизнис.
"Радује нас податак да велики број корисника подстицаја од прошле године и даље остаје у привреди", додао је Самарџић.
Из Бироа Невесиње су потврдили да је ове године планирано шест пројеката намијењених условно теже запосливим категоријама, дјеци погинулих бораца, демобилисаним борцима, ратним војним инвалидима, лицима која су дужи период на евиденцији Завода, приправницима, као и пројекат који је намијењен Ромима.
Пројектом намијењеним демобилисаним борцима, ратним војним инвалидима и дјеци погинулих бораца - „Заједно до посла„ биће издвојено 710.000 КМ за запошљавање 71 лица у Невесињу.
За Пројекат запошљавања 19 приправника са ВСС у Невесињу планирана су средства у износу од 136.800 КМ .
Пројектом намијењеним привреди биће запослено 108 лица, за чије ће запослење бити издвојено 502.000 КМ.
Пројекат регресног поврата пореза и доприноса ће обухватити 10 радника који су запослени у претходној години. Послодавци имају могућност поврата доприноса, а биће им уплаћено 18.866 КМ.
Из Бироа Невесиње подсјећају, да је Управни одбор Компензационог фонда Републике Српске одобрио исплату 5,34 милиона КМ за реализацију овогодишњег програма подршке запошљавању и самозапошљавању дјеце погинулих бораца, демобилисаних бораца и ратних војних инвалида којима нису одобрена средства.
Према одлуци Управног одбора, биће прихваћене све валидне пријаве по Јавном позиву Завода за запошљавање, односно средства ће бити усмјерена на подршку запошљавању и самозапошљавање за још 1.651 лице.
Додатно добравање преосталих валидних захтјева очекује се у наредном периоду након чега ће и број запослених бити већи од наведеног, саопштено је из Бироа Невесиње.
У Невесињу је данас обиљежено 30 година од формирања славне Невесињске бригаде чији су припадници познати по чојству и невиђеном јунаштву. Тим поводом отворена је и освјештана Спомен соба посвећена бесмртним јунацима Невесињске и Друге лаке бригаде. Приређена је и свечана академија, а код Споменика слободе и Споменика легендарном команданту Новици Гушићу положено је цвијеће.
Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије у обновљеном Дому културе освјештао је Спомен собу која ће трајно свједочити о храбрости, достојанству и борби за слободу.
‒ За све оне који су дали живот за своје ближње и потомке Бог има вјечно покојиште ‒ рекао је владика Димитрије, нагласивши да треба да се радујемо што смо потомци јунака.
Један од ратних команданата Невесињске бригаде Ранко Продановић истакао је да је ова војна формација у свим биткама које водила извојевала побједе, али да су Митровданске битке ипак биле посебне.
‒ Нажалост, жртве су биле велике као и светиња која је одбрањена ‒ рекао је Продановић, подсјетивши да је 479 припадника бригаде понинуло, а више од 2.500 рањено. Он је поручио да ће се Невесиње увијек свјећати погинулих бораца.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Невесиње Милан Шиљеговић рекао је да су саборци погинулих јунака данас тужни јер су изгубили другове, очеве, браћу, али и срећни јер знају да њихова жртва није била узалудна, пошто је створена Република Српска.
‒ Ова Спомен соба ће наше хероје учинити бесмртним, а сјећања на њих ће вјечно живјети ‒ поручио је Шиљеговић.
Горан Шаренац је као 19-годишњак ступио у редове Војске Републике Српске.
‒ Било је то вријеме када су се свакодневно губили животи, вријеме које ником не бих пожелио‒ рекао је Шаренац. Истакао је да га радује што је Спомен соба отворена у центру града да трајно свједочи о јунацима који су дали живот за слободу.
Начелник општине Миленко Авдаловић изразио је задовољство што је испуњена жеља борачких органазација да се Спомен соба врати у центар града јер доликује да ту буде сјећање на јунаке.
‒ Сама чињеница да је Невесињска бригада прва у Републици Српској добила Орден Немањића, да је бранила фронт од преко 100 километара и да је имала 479 погинулих бораца довољно говори какву је улогу одиграла у одбрани слободе и стварању Републике Српске ‒ рекао је Авдаловић.
Саша Вујадиновић из Удржења „Насљеђе“ рекао је да су дјеца погинулих бораца поносна што су дочекала да Спомен соба буде враћена на старо мјесто, наглашавајући да је то достојно жртве њихових очева.
У Дому културе одржана је свечана академија са богатим културно – умјетничким програмом. Репертоар посвећен српским јунацима поздрављен је аплаузима. Учествовале су етно групе „Свети Димитрије“ и „Симонида“, народни гуслар Мирослав Шиљеговић и група „Феникс“. Стихове пјесме „Спомен соба“ Новице Телебака Тенија говорио је Горан Дука.
Код Споменика слободе цвијеће су положили посланици у Народној Скупштини РС, делегације борачких организација и општина источне Херцеговине, представници удржења Насљеђе, Ратних ветерана, Организације породица погинулих бораца и несталих цивила, старјешина Војске РС, Трећег пјешадијског РС пука и Удружења Коњичана.
Код Споменика Новици Гушићу положено је цвијеће и одата почаст легендарном команданту.
Поменом за настрадале, академијом сјећања и полагањем цвијећа у Мостару и Невесињу данас је обиљежено 30 година од егзодуса српског народа из долине Неретве. Парастос у Цркви рођења Пресвете Богородице служио је владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије уз саслужење свештенства Епархије.
У Саборној цркви Свете Тројице одржана је академија сјећања. У културно - умјетничком програму наступили су ученици и наставници Основне музичке школе "Свети Роман Мелод" из Невесиња. У мјесту Буна спуштено је цвијеће у ријеку у знак сјећања на страдање српских цивила и војника 15. јуна 1992. године.
Програм обиљежавања настављен је потом у Невесињу. На Споменик слободе на градском тргу и Спомен костурницу на Гвозду положено је цвијеће, а у Спомен соби су упаљене свијеће.
Владика захумско херцеговачки и приморски Димитрије поручио је да је наша дужност да се молитвено и са љубављу сјећамо свих пострадалих, да пробамо да осмислимо нови почетак и да наша обнова буде на добрим темељима.
- Покажимо љубав према Богу тако што ћемо се трудити да не повриједимо ни једно људско биће, почнимо од наших пододица, дјеце, комшија и пријатеља , и не заустављајмо се ту, него се потрудимо да волимо и оне друге и другачије – нагласио је Димитрије.
Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика Бошко Томић рекао је да је српски народ спреман за суживот са остала два конститутивна народа, али једино уз међусобно уважавање и поштовање.
- Нико од нас Срба не оправдава било који злочин ако се десио над другим народом, али исто тако тражимо да се сноси одговорност за страдање српског народа на овим просторима – нагласио је Томић.
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић рекао је да се увијек тешко обраћати у овим данима, јер су ране које се изнова отварају, и накод 30 година, јако свјеже и болне.
- У Мостару обнављамо нашу заједницу, пружамо руку другима да идемо у заједничку будућност на темељима заједничке болне прошлости. Али исто тако морамо његовати културу сјећања и памћења, јер наши преци нас на то обавезују, а наши потомци само тако могу бити достојни насљедници својих предака – додао је Миливојевић.
Предсједник Општинске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић поручила је да се ником не понови ово страдање, јер Мостар без Срба није Мостар.
- Ово је град различитих култура и националности и то се мора вратити на ово подручје – нагласила је Џелетовић.
Она је додала да је Тужилаштво БиХ радило свој посао, данас би имали пуно више оптужених који су починили злочин над српским народом у долини Неретве.
Срећко Стевић поријеклом из Ходбине, прије 30 година изгубио је оца и мајку, и како каже имао је срећу јер је своје родитеље достојно сахранио.
- Разочаран сам у правни систем и Тужилашво, јер је тужно што се и након 30 година трага за још 83 лица. Ништа се не зна за њихову судбину, а нико није ни одговарао за овај злочин – појашњава Стевић.
Славица Славић већ 30 година трага за посмртним остацима свога брата, и дoдаје да су чак обуставили ексхумацију која је била одобрена, јер Срби немају право ни на то, а камо ли да неко одговара за тај злочин.
Миленка Брстина у рату је изгубила супруга и дјевера, и једина жеља јој је да нађе посмртне остатке и достојно их сахрани.
- Бол за својим најмилијим остаје читав живот, и сваки дан је исти као данашњи – рекла је Брстина.
Стојанка Буквић чији су муж и дјевер отишли из породичне куће 14. јуна 1992. и од тада се воде као нестали каже да је своје страдале пронашла у православном гробљу у Клепцима 2003. године
‒ Сваки дан је теже. Што сам старија све више сјећања…Тужно је. Сјећања навиру сваки дан све више. Не поновило се и не заборавило никада ‒ поручује Буквић.
Драгиња Унковић на мосту на Буни изгубила је оца, и како каже изгубила је сваку наду да ће доћи до праве истине, гдје се налазе посмртни остаци њеног оца.
Јун мјесец 1992. остаће трајно урезан у сјећање српског народа из долине Неретве када је у неколико јунских дана од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба, запаљена и уништена већина имовине, а више стотина лица погинуло и нестало.