Nevesinje
Превалила је половина јесењег дијела Премијер лиге РС, а рукометаши Херцеговине играју све боље. Тренутни пласман на табели изненадио је рукометну јавност. Невесињци, не само да су равноправан ривал са другим премијерлигашким саставима, него су на појединим утакмицама оставили утисак зреле и квалитетне екипе. У невесињском клубу влада добра атмосфера, прошао је период адаптације нових играча и то се одражава и на резултате.
Тренер Амар Чавчић и наискуснији играч Херцеговине Владимир Томић одбили су понуде много већих клубова и скрасили се у Невесињу. Кажу да нису погријешили и да је дивно радити у овом добро организованом спортском колективу. У интерјуу за Радио Невесиње говорили су о мотивима доласка у клуб, саиграчима, навијачима, очекивањима, предстојећим утакмицама и уопште о Невесињу.
Како су вас прихватили у невесињском клубу?
Чавчић: Да будем искрен, очекивао сам да ће период адаптације у новој средини трајати дуже, али су дивни људи из клуба и гостопримљив град утицали да све тече глатко, у спортском духу. Ријетке су средине које тако лијепо прихватају људе са стране, као што је Невесиње.
Томић: Као да је судбина одредила да играм у невесињском рукометном клубу. Дошао сам са супругом другим поводом, на здравствени преглед у Болници Невесиње, остварио сам контакт са управом и одмах су ме придобили. Мој син је рођен овдје и он је већ прави Невесињац.
Да ли сте задовољни организацијом у РК „Херцеговина“ и атмосфером међу играчима?
Чавчић: Драго ми је да су у управи клуба људи који се разумију у рукомет. Спортски сегмент препуштају тренеру, а све друго је њихова брига. На стручном штабу и играчима је да се фокусирају на игру. Односи међу играчима су одлични и влада право другарство.
Томић: Организација у клубу је нивоу великих спортских колектива. Саиграчи су дивни. Млади играчи су пристојни, марљиви и прате нас старије.
Како гледате на досадашњи учинак клуба у Премијер лиги БиХ?
Чавчић: Играмо опуштено, без тензија и притиска, и резултати су тренутно изнад плана. Имамо подршку управе, улазимо мотивисано у сваку утакмицу и мислим да су и ривали помало изненађени нашим наступима.
Томић: Када сам долазио сигурно да нисам очекивао да испаднемо из лиге. Мислим да смо и боља екипа него што то тренутни резултати показују. Сматрам да можемо и више, иако је тренутни пласман више него солидан.
Колико је важна улога навијача?
Чавчић: Сваком спортисти је важна подршка навијача и ми у Невесињу добијамо ту енергију. То се види и по нашем учинку на домаћем терену. На гостовањима је тешко узети бодове, али је мени лично велики мотив одиграти добро пред противничким навијачима.
Томић: Наш главни циљ је управо да изгарањем на терену створимо добру атмосферу и привучемо гледаоце. Ми дајемо све од себе и публика у Невесињу то вреднује.
Пред Херцеговином су три тешке утакмице. Каква су очекивања?
Чавчић: Тренутно смо фокусирани на гостовање у Високом гдје је енергична публика. За младе играче ће то бити велики доживљај. Мислим да се можемо носити са Босном, па ћемо касније размишљати о Слободи и Леотару.
Томић: Ми старији волимо играти на врућим теренима, за младе играче ће то бити велики доживљај. Очекује нас тешко гостовање. Долази нам потом Слобода која има звучна рукометна имена и Леотар који игра одлично ове сезоне. Даћемо све од себе да постигнемо што бољи резултат.
Како усклађујете клупске и породичне обавезе?
Чавчић: Посвећен сам готово у потпуности рукомету, али има времена и за породицу. Са управом смо све испланирали тако да нема никаквих неспоразума. Тренинзи се редовно одржавају.
Томић: Већ сам се навикао на релацију Требиње – Невесиње. Понекад и породица дође овдје и све се лијепо може уклопити.
Какви су Ваши утисци о Невесињу након тромјесечног боравка?
Чавчић: Овдје се лако прилагодити. Невесињци су једноставни и приступачни. Град и природа остављају лијеп утисак.
Томић: Осјећам се као код куће. Овдје смо лијепо прихваћени и уживамо у спорту и дружењу.
Има ли РК „Херцеговина“ младих талената?
Чавчић: Треба само погледати први тим Херцеговине и свакоме ће бити јасно каква је будућност невесињског рукомета. Сви су вриједни и упорни и сваког дана осјећа се напредак.
Томић: Тако млади, а већ имају озбиљну минутажу у Премијер лиги. Имају таленат, дисциплину, поштовање према старијим саиграчима и сигуран сам да неки од њих пострати велики играчи.
Ратко Зубац је рођен у Невесињу 1945. године. Завршио је учитељску школу и педагошку академију у Мостару. Имајући у виду да је по конституцији висок и снажан био је талентован за атлетске, а нарочито за бацачке дисциплине.
Није тренирао у неком од атлетских клубова, али је у овим дисциплинама освајао значајне резултате на Невесињској олимпијади, а негдје 70-тих година заузео је друго мјесто у Купу Босне и Херцеговине и шесто мјесто на нивоу бивше Југославије. Почетком 2000-тих година наступао је као ветеран, учествовао на Атлетским балканским играма у Београду, Новом Саду и Катарини у Грчкој. У свим дисциплинама у којима се такмичио ̶ бацање кугле, копља и диска освојио је прва мјеста и златне медаље.
Његови синови Драган и Горан рођени 1971. и 1973. године, такође су били талентовани за атлетику као и за кошарку, с обзиром на то да су обојица двометраши. Међутим, у Невесињу није било значајних спортских клубова у њихово вријеме, тако да су изостали тренинзи, али ипак су често освајали прва мјеста у баскету на Невесињској олимпијади. И у витешким дисциплинама бацање камена с рамена, потезање конопа и клипа узимали супрва мјеста и златне медаље у Апатину, Шипову, Новом Саду, Пријепољу, Жабљаку, Његушима и у многим другим градовима.
Стопама својих очева и дједа наставили су и њихови насљедници. Николина и Драгана већ играју кошарку у страним клубовима, а уједно су и чланице кошаркашке репрезентације Босне и Херцеговине. Ана је чланица одбојкашке екипе Младост из Гацка, а најмлађи Јован већ игра кошарку у требињској екипи Леотар.
Ратко је посебно поносан на своје унуке и како каже они неће пропустити оно што су пропустили њихови очеви и дјед.
DOBAR portal
У ноћи између 8. и 9. новембра у Невесињу су се догодиле три провале, двије у породичне куће и једна у трговачки објекат.
Полицијској станици Невесиње је прво пријављено да је једно или више непознатих лица провалило у породичну кућу у насељу Килавци.
Из Полицијске управе Требиње јутрос је саопштено, да је полицији потом пријављено да је једно или више непознатих лица провалило у један трговачки објекат у центру града у коме је отуђена неутврђена количина робе.
Трећа провала се догодила у приградском насељу Миљевац гдје је једно или више непознатих лица провалило у породичну кућу и том приликом је отуђен један пиштољ и одређена количина златног накита.
У току је рад на расвјетљавању кривичних дјела „Тешка крађа“.
На друштвеним мрежама објављена је фотографија провалника коју је забиљежила надзорна камера.
Поводом Митровдана, крсне славе Борачке организације РС и обиљежавања митровданских битака 1992. и 1994. године, Општинска борачка организација Невесиње наградила је десет ученика основне и средње школе који су имали најбоље литерарне и ликовне радове на тему Митровдана.
Најбољи литерарни рад у основној школи имала је Елена Вујадиновић, другу награду је освојила Ана Вујичић, а трећу Андријана Ивковић.
Према оцјени комисије најљепши ликовни рад урадио је Филип Таминџија. Другу награду заједнички су заслужиле Ива Ивковић и Александра Мањак, а трећа је уручена Иви Ивковић.
Најљепшу пјесму на тему Митровдан у средњој школи написала је Јана Радовановић. Другопласирана на конкурсу Борачке организације била је Елена Голијанин, док је трећа мјесто припало Сањи Михић.
Најбољи ликовни рад међу средњошколцима имала је Софија Мањак.
Борачка организација је за најбоље радове припремила пригодне захвалнице и новчане награде.
Из Борачке организације Невесиње напомињу да ће се и убудуће организовати конкурс и бирати најбољи литерарни и ликовни радови на тему Митровдана.
